Prikaz knjige „Čarls Darvin – Postanak vrsta “ – Knjiga za sve
Pitanja različitosti vrsta živih bića i njihove evolucije značajna su i neizbežna toliko da je osobi najbolje da se što pre uputi u njih. Od ovog ili srodnog zaključka pošla je engleska grafička dizajnerka i ilustratorka Sabina Radeva u projektu prepričavanja i ilustrovanja kapitalne knjige engleskog naturaliste Čarlsa Darvina „Postanak vrste“, koja je, mnogo pre razvoja tehnologije, ključno uticala na zasnivanje evolucione biologije i na naučnu književnost. Iako je pred autorkom bio težak zadatak višestrukog svođenja izvorne knjige, ona ga je sprovela više nego brižljivo i korektno, uz stručnu pomoć. Rezultat je u delu koje jasnim jezikom pripoveda o svim ključnim pitanjima iz „Postanka vrste“: o plodnosti i selektivnosti vrsta u svrhu njihove reprodukcije, borbi za opstanak, pitanjima nasledstva i prevage adaptibilnosti u prilagođavanju prirodi odnosno nestanku vrste, njihovih promena u zavisnosti od prirode, faktora vremena…
Ilustracije Sabine Radeve su prikladne i sugestivne, a možda najviše privlači pažnju ona što reprodukuje Darvinov crtež stabla koje prikazuje etape u razvitku sisara. S druge strane, pojedine ilustracije su izrazito interaktivne: animiraju čitaoca da na osnovu njih, recimo, prepozna pojedine vrste leptira i buba i proveri kakav je prirodnjak. Veza ovog zadatka sa Darvinom je u tome što je on, za potrebe istraživanja, „uživao u posmatranju i sakupljanju insekata“.
Autorka najpre objašnjava stručne termine i tek onda govori o njima, a da bi sve bilo jasno baš svima, prilaže i stručni „Dodatak“ i „Rečnik pojmova“. Tu je i lista zabluda, od kojih je najvažnija ona da teorija evolucije objašnjava nastanak života na Zemlji: „Darvinova teorija objašnjava kako se vrste menjaju tokom vremena i kako nove vrste nastaju iz postojećih vrsta putem prirodnog odabiranja“. Drugim rečima: „Kako je nastao život? Odakle je potekao? Darvin nije bio siguran, ali je postavio teoriju kojom je objasnio kako se život razvio u brojne organizme koje danas vidimo na Zemlji.“
Ograničenja žanra koja je Radeva postavila pred sebe – kretanje na skučenom prostoru kroz tako različite oblasti poput biogeografije, paleontologije, komparativne anatomije, embriologije… – ne smetaju joj da izloži i svojevrsni mini priručnih napretka u oblasti onog što će se nazvati teorijom o evoluciji. Tako se čitalac može susresti sa imenima naučnika koji su teorijski uticali na Darvina ili na bilo koji drugi način pridali značaj njegovom spisu poput Žorža Luja Leklera de Bifona, Žana Baptista Lamarka ili Alfreda Rasela Volasa koji je u isto vreme kada i slavni engleski autor (krajem pedesetih godina 19. veka) objavljivao srodne radove ali ipak nije bio te sreće da bude „prozvan začetnikom teorije o evoluciji“. (Opšte je mišljenje da je Darvinovo delo ipak bolje argumentovano i da sadrži veći broj validnih opažanja od Volasovog.)
Sabina Radeva je svojom knjigom bez ikakve sumnje uspela da na zanimljiv i intrigantan način objasni najmlađim čitaocima ključna pitanja evolucije. Sa druge strane, odrasli koji su propustili Darvinovu teoriju, mogu se u osnovnim crtama uputiti u nju posredstvom oslikanog štiva engleske autorke.
Autor: Domagoj Petrović
Ilustracije Sabine Radeve su prikladne i sugestivne, a možda najviše privlači pažnju ona što reprodukuje Darvinov crtež stabla koje prikazuje etape u razvitku sisara. S druge strane, pojedine ilustracije su izrazito interaktivne: animiraju čitaoca da na osnovu njih, recimo, prepozna pojedine vrste leptira i buba i proveri kakav je prirodnjak. Veza ovog zadatka sa Darvinom je u tome što je on, za potrebe istraživanja, „uživao u posmatranju i sakupljanju insekata“.
Autorka najpre objašnjava stručne termine i tek onda govori o njima, a da bi sve bilo jasno baš svima, prilaže i stručni „Dodatak“ i „Rečnik pojmova“. Tu je i lista zabluda, od kojih je najvažnija ona da teorija evolucije objašnjava nastanak života na Zemlji: „Darvinova teorija objašnjava kako se vrste menjaju tokom vremena i kako nove vrste nastaju iz postojećih vrsta putem prirodnog odabiranja“. Drugim rečima: „Kako je nastao život? Odakle je potekao? Darvin nije bio siguran, ali je postavio teoriju kojom je objasnio kako se život razvio u brojne organizme koje danas vidimo na Zemlji.“
Ograničenja žanra koja je Radeva postavila pred sebe – kretanje na skučenom prostoru kroz tako različite oblasti poput biogeografije, paleontologije, komparativne anatomije, embriologije… – ne smetaju joj da izloži i svojevrsni mini priručnih napretka u oblasti onog što će se nazvati teorijom o evoluciji. Tako se čitalac može susresti sa imenima naučnika koji su teorijski uticali na Darvina ili na bilo koji drugi način pridali značaj njegovom spisu poput Žorža Luja Leklera de Bifona, Žana Baptista Lamarka ili Alfreda Rasela Volasa koji je u isto vreme kada i slavni engleski autor (krajem pedesetih godina 19. veka) objavljivao srodne radove ali ipak nije bio te sreće da bude „prozvan začetnikom teorije o evoluciji“. (Opšte je mišljenje da je Darvinovo delo ipak bolje argumentovano i da sadrži veći broj validnih opažanja od Volasovog.)
Sabina Radeva je svojom knjigom bez ikakve sumnje uspela da na zanimljiv i intrigantan način objasni najmlađim čitaocima ključna pitanja evolucije. Sa druge strane, odrasli koji su propustili Darvinovu teoriju, mogu se u osnovnim crtama uputiti u nju posredstvom oslikanog štiva engleske autorke.
Autor: Domagoj Petrović
