Prikaz knjige „Breskve za oca Fransisa“ Džoane Haris: Mlad mesec nad Lanskenetom
Pošto je u sada već svetskom klasiku „Čokolada“ naša čarobna junakinja Vijan Roše magijom čokolade i dobrote osvojila srca kako čitalaca tako i stanovnika seoceta Lanskenet, pa u „Crvenim cipelama“ usred Monmartra morala da se izbori s prefriganom vešticom koja je htela da joj ukrade identitet, u trećem delu „Breskve za oca Fransisa“ magična Džoana Haris vraća je u to idilično francusko seoce gde i dalje živi njen stari suparnik pop Fransis. Ali selo je izgubilo svoju idiličnost i očajnički mu je potrebna pomoć Vijaninih neprevaziđenih čarolija.
Kao i u prethodna dva romana, Harisova majstorski uspeva da u mesto koje odiše minulim vremenima, prekriveno neodoljivom patinom prošlosti, uvede probleme i teme modernog doba. Ovoga puta, pošto pristiže u seoce, u njemu nailazi na obrise minareta u daljini i ulice ispunjene zabrađenim ženama. U Lanskenet je stigao islam rešen da u njemu pusti korene. Ovo, naravno, Džoaninom i inače senzualnom, aromatičnom i zavodljivom jeziku sada daje i opojnu orijentalnu notu, te miris raskošnih i teških istočnjačkih začina, koje onaj nestašni vetar pronosi oko džamije i seoskih kuća poput kakvog razigranog derviša. Anuk sada ima petnaest leta, Vijan je s Riđim, ponovo je pronašla i majku nakon nekoliko decenija, Rozeta ima osam godina, a Vijan i dalje pravi čokoladne poslastice na brodiću na kojem sada žive.
U Lanskenetu zatiče muslimansku zajednicu, koja se u početku lepo uklapala s ostatkom mesta, donoseći u njega dašak neke nove svežine sa svojim mirisnim arapskim slasticama, kafom i nargilama, ali su onda na pet minuta od crkve podigli svoju bogomolju i počeli da zavijaju svoje žene u hidžabe i naginju tradicionalizmu, provocirajući meštane. I tako se mestom proširila hladna atmosfera otuđenja i međusobne netrpeljivosti. Uvećano do gotovo polovine seoskog življa, muslimansko stanovništvo se umesto uklapanja odlučilo za potpunu segregaciju i čak agresivno nastupa prema lokalnom narodu i ocu Fransisu koji pritom ima i druge muke: pojavila mu se konkurencija u vidu šarmantnog novog popa mnogo savremenijeg pristupa vernicima i bogosluženju. I povrh svega je i sam sada postao žrtva seoskih glasina, kao nekada Vijan. Isti onaj čovek koji je svojevremeno pokušao da uništi Vijaninu čokolateriju, sada očajnički priželjkuje njenu pomoć.
Da li će mu ona pomoći da promeni stav seljana prema njemu i vrati mu njegovu parohiju? Da li će uspeti da pomiri dve različite kulture u istom mestu i natera hrišćane i muslimane na miran suživot? Imaju li njene čarolije i njena zavodljiva čokolada toliku moć? Da li je hrana zaista univerzalni pasoš koji otvara sve granice ma kakve barijere postojale, jezičke, kulturološke ili verske? Da li će egzotični bademi, anis, ružina vodica, leblebije, kurkuma, nana, alva i kardamom uspeti da se uklope s francuskom čokoladom, slatkim makaronima i hrskavim kroasanima? Da li će korpa sočnih, zrelih, mirisnih bresaka uspeti da uspostavi most između dve kulture i ukloni nastali jaz, saznaćemo u novom nastavku nadahnjujućeg i ljubavlju prožetog serijala o Vijan Roše. I najvažnije pitanje: da li će, kada se sve završi, Vijan popustiti pred šarmom Lanskeneta i ostati ili će je nestašni vihor povesti dalje?
Autor: Miroslav Bašić Palković
Kao i u prethodna dva romana, Harisova majstorski uspeva da u mesto koje odiše minulim vremenima, prekriveno neodoljivom patinom prošlosti, uvede probleme i teme modernog doba. Ovoga puta, pošto pristiže u seoce, u njemu nailazi na obrise minareta u daljini i ulice ispunjene zabrađenim ženama. U Lanskenet je stigao islam rešen da u njemu pusti korene. Ovo, naravno, Džoaninom i inače senzualnom, aromatičnom i zavodljivom jeziku sada daje i opojnu orijentalnu notu, te miris raskošnih i teških istočnjačkih začina, koje onaj nestašni vetar pronosi oko džamije i seoskih kuća poput kakvog razigranog derviša. Anuk sada ima petnaest leta, Vijan je s Riđim, ponovo je pronašla i majku nakon nekoliko decenija, Rozeta ima osam godina, a Vijan i dalje pravi čokoladne poslastice na brodiću na kojem sada žive.
U Lanskenetu zatiče muslimansku zajednicu, koja se u početku lepo uklapala s ostatkom mesta, donoseći u njega dašak neke nove svežine sa svojim mirisnim arapskim slasticama, kafom i nargilama, ali su onda na pet minuta od crkve podigli svoju bogomolju i počeli da zavijaju svoje žene u hidžabe i naginju tradicionalizmu, provocirajući meštane. I tako se mestom proširila hladna atmosfera otuđenja i međusobne netrpeljivosti. Uvećano do gotovo polovine seoskog življa, muslimansko stanovništvo se umesto uklapanja odlučilo za potpunu segregaciju i čak agresivno nastupa prema lokalnom narodu i ocu Fransisu koji pritom ima i druge muke: pojavila mu se konkurencija u vidu šarmantnog novog popa mnogo savremenijeg pristupa vernicima i bogosluženju. I povrh svega je i sam sada postao žrtva seoskih glasina, kao nekada Vijan. Isti onaj čovek koji je svojevremeno pokušao da uništi Vijaninu čokolateriju, sada očajnički priželjkuje njenu pomoć.
Da li će mu ona pomoći da promeni stav seljana prema njemu i vrati mu njegovu parohiju? Da li će uspeti da pomiri dve različite kulture u istom mestu i natera hrišćane i muslimane na miran suživot? Imaju li njene čarolije i njena zavodljiva čokolada toliku moć? Da li je hrana zaista univerzalni pasoš koji otvara sve granice ma kakve barijere postojale, jezičke, kulturološke ili verske? Da li će egzotični bademi, anis, ružina vodica, leblebije, kurkuma, nana, alva i kardamom uspeti da se uklope s francuskom čokoladom, slatkim makaronima i hrskavim kroasanima? Da li će korpa sočnih, zrelih, mirisnih bresaka uspeti da uspostavi most između dve kulture i ukloni nastali jaz, saznaćemo u novom nastavku nadahnjujućeg i ljubavlju prožetog serijala o Vijan Roše. I najvažnije pitanje: da li će, kada se sve završi, Vijan popustiti pred šarmom Lanskeneta i ostati ili će je nestašni vihor povesti dalje?
Autor: Miroslav Bašić Palković
