Prikaz knjige „Bez trzavica“: Spasonosno štivo
Porodica se ne svodi na krvnu bliskost. Familija označava i prve stabilne međuljudske kontakte do mere u kojoj mnogi u njima prepoznaju datost na koju se ne može uticati. Kao i u svojoj prethodnoj hit knjizi „Postavite granice, pronađite mir“, američka licencirana terapeutkinja i bestseler autorka Nedra Glover Tavab polazi od toga da se iole ustaljenije relacije direktno odražavaju na mentalno zdravlje, pa i na strukturu ličnosti. Ukoliko su naši odnosi u primarnoj porodici puni trauma ili emocionalne zapuštenosti, a što se reperkutuje na onu koju planiramo da zasnujemo, moramo napraviti korenite promene pri čemu je inercija pogubna ako sebi želimo imalo dobrog. To bi bio grub sažetak nove knjige Nedre Glover Tavab „Bez trzavica: Kako da izađete na kraj sa nezdravim porodičnim odnosima“.
Štivo je podeljeno na tri krupne celine, čiji su naslovi znakoviti po razvojni put koji se čitaocu sugeriše: Odučite se od disfunkcije, Izlečenje i Rast. Poglavlja pak počinju ilustrativnim primerima iz porodičnih odnosa autoričinih pacijenata ili njenih krajnje uticajnih komentara na Instagramu, zaokružuju se mnoštvom korisnih sugestija, a završavaju vežbama koje Glover Tavabova preporučuje. Jer stvar je jasna: ako ne možemo promeniti traumatičnu prošlost, niti – u najvećem broju slučajeva – bliskog srodnika s kojim delimo toksičan odnos, možemo menjati sebe. Autorka pritom vodi računa o tome da čitaocu ne sugeriše nikakvu ličnu revoluciju kakva bi bila nemoguća, već da polazeći od sopstvenih najsvetlijih strana razvije dovoljno samopoštovanja koje vodi hrabrosti da u zrelim godinama postane osoba kakva bi želela, ako to već kao mlađa nije mogla zbog nepovoljnih okolnosti i neiskustva. S te strane, koliko god bila sklona nijansama i empatična spram onih sa problemima kakvima se bavi, Nedra Glover Tavab nepopustljivo insistira na tome da zrelost povlači za sobom i odgovornost, kakva pak iziskuje građenje boljih i bezbolnijih odnosa s drugima. Ako neko nije spreman na to, ispada neodgovoran.
Onaj ko to pak nije, naći će snage, posebno pomoću ove knjige, da popravi ili, ako nema druge, napusti toksičan odnos kakav mu se pogubno odražava na psihu. I u ovom segmentu autorka izbegava revolucionarna i neostvarljiva rešenja, već za menjanje sopstva sugeriše pripremanje pre ikakve akcije. S druge strane, ona opominje da strpljenje ne sme da se brka sa resantimanom, kakav nastaje kad se predugo toleriše ono što se tolerisati ne sme ako se sebi ne želi zlo. Sve uzev, čitaocu, s kojim sve vreme održava živahnu interakciju, autorka sugeriše nešto poput razvijene i sistematizovane varijacije na latinsku poslovicu Festina lente (požuri polako) kako bi uspeo da zrelo, ali na vreme da dovoljno uživa u sopstvenoj konstruktivnosti, izvrši neophodne promene na sebi kako bi mogao da izbori uslove za optimalno i zdravo okruženje. Tek onda Nedra Glover Tavab, u poslednjem poglavlju, raščlanjuje odnose na koje je neophodno primeniti različita poboljšanja i u kojem nudi konkretna rešenja za odnos sa roditeljima, braćom i sestrama, decom, širom porodicom, „njegovima“ odnosno „njenima“. Mada se mnogi zaključci ove knjige, za koju se ne zna da li nosi više mudrosti ili korisnih saveta, mogu primeniti i na druge relacije, poput prijateljskih. Doduše, to je više tema jednako nezaobilaznog prvenca ove sjajne autorke.
Autor: Domagoj Petrović
Štivo je podeljeno na tri krupne celine, čiji su naslovi znakoviti po razvojni put koji se čitaocu sugeriše: Odučite se od disfunkcije, Izlečenje i Rast. Poglavlja pak počinju ilustrativnim primerima iz porodičnih odnosa autoričinih pacijenata ili njenih krajnje uticajnih komentara na Instagramu, zaokružuju se mnoštvom korisnih sugestija, a završavaju vežbama koje Glover Tavabova preporučuje. Jer stvar je jasna: ako ne možemo promeniti traumatičnu prošlost, niti – u najvećem broju slučajeva – bliskog srodnika s kojim delimo toksičan odnos, možemo menjati sebe. Autorka pritom vodi računa o tome da čitaocu ne sugeriše nikakvu ličnu revoluciju kakva bi bila nemoguća, već da polazeći od sopstvenih najsvetlijih strana razvije dovoljno samopoštovanja koje vodi hrabrosti da u zrelim godinama postane osoba kakva bi želela, ako to već kao mlađa nije mogla zbog nepovoljnih okolnosti i neiskustva. S te strane, koliko god bila sklona nijansama i empatična spram onih sa problemima kakvima se bavi, Nedra Glover Tavab nepopustljivo insistira na tome da zrelost povlači za sobom i odgovornost, kakva pak iziskuje građenje boljih i bezbolnijih odnosa s drugima. Ako neko nije spreman na to, ispada neodgovoran.
Onaj ko to pak nije, naći će snage, posebno pomoću ove knjige, da popravi ili, ako nema druge, napusti toksičan odnos kakav mu se pogubno odražava na psihu. I u ovom segmentu autorka izbegava revolucionarna i neostvarljiva rešenja, već za menjanje sopstva sugeriše pripremanje pre ikakve akcije. S druge strane, ona opominje da strpljenje ne sme da se brka sa resantimanom, kakav nastaje kad se predugo toleriše ono što se tolerisati ne sme ako se sebi ne želi zlo. Sve uzev, čitaocu, s kojim sve vreme održava živahnu interakciju, autorka sugeriše nešto poput razvijene i sistematizovane varijacije na latinsku poslovicu Festina lente (požuri polako) kako bi uspeo da zrelo, ali na vreme da dovoljno uživa u sopstvenoj konstruktivnosti, izvrši neophodne promene na sebi kako bi mogao da izbori uslove za optimalno i zdravo okruženje. Tek onda Nedra Glover Tavab, u poslednjem poglavlju, raščlanjuje odnose na koje je neophodno primeniti različita poboljšanja i u kojem nudi konkretna rešenja za odnos sa roditeljima, braćom i sestrama, decom, širom porodicom, „njegovima“ odnosno „njenima“. Mada se mnogi zaključci ove knjige, za koju se ne zna da li nosi više mudrosti ili korisnih saveta, mogu primeniti i na druge relacije, poput prijateljskih. Doduše, to je više tema jednako nezaobilaznog prvenca ove sjajne autorke.
Autor: Domagoj Petrović
