Prikaz knjige „Američki tabloid“, autora Džejmsa Elroja
Pred vama je neobičan prikaz američke istorije iz pera Džejmsa Elroja – od pedesetih godina XX veka, preko atentata na Kenedija, a pojavljuju se i Džek i Bobi Kenedi, Džej Edgar Huver, Hauard Hjuz, i Džimi Hofa. Mafija, CIA, Kuba i kubanski izgnanici, predsednički izbori iz 1960, kriza u Zalivu svinja, pokret za građanska prava, i ponešto o trgovini heroinom, šale radi – to su teme kojima se bavi ova knjiga.
Elroj koristi jedan od svojih oprobanih recepata: pakleno trojstvo – pokvareni belci koji čine loše stvari, ali ovoga puta se nije ograničio na dešavanja u posleratnom Los Anđelesu, kao što je učinio u svom LA Quartet serijalu (čine ga kriminalistički romani „Crna Dalija“, „Veliko ništavilo, „Poverljivo iz L.A.“ i „White Jazz“). Dakle, autor uvodi tri izmišljena lika koji slede svoje uvrnute opsesije i ambicije kako bi istražio najmračnije trenutke jednog izuzetno dinamičnog perioda američke istorije.
Kemper Bojd je bivši agent FBI, koji za Džeja Edgara Huvera špijunira porodicu Kenedi, ali u međuvremenu postaje lojalan i Džeku, čak i dok radi dodatni posao i za CIA i za mafiju. On želi da se svi njegovi gospodari ujedine kako bi svrgnuli Kastra, a ove zakulisne radnje bi trebalo da mu obezbede onoliko novca koliko je potrebno da i on postane neko poput Kenedija. Međutim, mora da se postara da se interesi njegovih gospodara ne sukobe.
Vord Litel je Kemperov bivši partner i prijatelj, koji još uvek radi za FBI. On mrzi mafiju, više od svega želi da počne da radi za Bobija Kenedija i skloni se od Huverove opsesije da goni bezopasne levičarske grupe. Iako svi misle da je slab i kukavica, šokiraće i samog sebe ali i sve ostale onim što je spreman da uradi kako bi ostvario svoj san i počeo da hapsi mafijaše za Roberta F. Kenedija.
Pit Bondurant je bivši policajac iz Los Anđelesa, koji obavlja kriminalne poslove za Hauarda Hjuza. U slobodno vreme bavi se i ponekom ucenom i iznudom ili izvrši neko naručeno ubistvo za tipove kao što je Džimi Hofa. Nekada su ga Kemper i Vord hapsili – dopada mu se Kemperov stil, ali Vorda mrzi iz dna duše. Pit misli da može da uđe u istoriju ako postane Kemperov partner u raznim kubanskim šemama u koje je uključen, i to mu zvuči mnogo bolje nego da i dalje izigrava Hjuzovog potrčka.
Dok sva trojica prave planove i kombinacije, izvršavajući stravične zločine kako bi bili što bliži moćnim ljudima kojima duguju, neprestano se nalaze na marginama velikih događaja očajnički pokušavajući da ih prekroje po svojoj meri. Ono što će naučiti na teži način je da ljudi sa kojima imaju posla nisu postali to što jesu dozvoljavajući da ih prevare oni koje smatraju korisnim, ali inferiornim.
Jedna od stvari koje obožavam kod Elroja je to što nije progutao čitavu glupost o Kenediju-pravedniku. Legenda kaže da je Džon F. Kenedi bio veličanstveni lider koji je smaknut jer se suprotstavio svim zlikovcima u državi koji su želeli da je odvuku u rat sa Vijetnamom. (Pomalo čudna priča budući da je upravo Kenedi počeo sa slanjem trupa u Vijetnam.) Elroj na briljantan način ističe da je u stvarnosti Džon F. Kenedi bio sin bogatog i korumpiranog čoveka, i da je svoj izbor za predsednika dugovao, što je jedan od najzanimljivijih obrta ikada, upravo onima koje je njegov revnosni brat progonio. (Po svemu sudeći, mafija je pomogla Kenediju da dobije izbore u Ilinoisu, zahvaljujući obećanjima tipova poput Frenka Sinatre, da je Džon F. Kenedi razuman čovek.) Robert F. Kenedi je mrzeo mafiju, ali je zažmurio na činjenicu da je CIA iskoristila mafijaške veze prilikom neuspelog atentata na Fidela Kastra. Izgnanici sa Kube su se osećali iznevereno, jer Kenedi ne samo da nije do kraja sproveo invaziju na Zaliv svinja, već se nakon tog fijaska okrenuo protiv njih i rasturio njihove kampove za obuku na jugu zemlje.
Ako verujete u teorije zavere o Kenedijevom ubistvu, Elroj ukazuje da je predsednik sam tome doprineo izneverivši toliko ljudi. A ako je i bilo nekakve zavere, to verovatno nije bilo ništa slično paranoičnoj fantaziji Olivera Stouna o nekoj svemoćnoj vojno-industrijskoj organizaciji – verovatno je reč o grupi tipova motivisanih principijelnom mržnjom prema Kenediju, koji su bili svesni da će sve problematične posledice Kenedijeve zaostavštine sprečiti da ikada dođe do prave istrage njegovog ubistva. (Lično, ne mislim da je bilo nekakve zavere, ali DŽ. F. K. je sigurno stao na žulj mnogim opasnim ljudima jer je dobio i jare i pare, i to je svakako odlična priča.)
Ova knjiga je Elroj u svom najboljem izdanju. Savršeno kontroliše svoj ludački stakato, genijalan-pisac-sa poremećajem pažnje-stil, i svoje neobuzdane zaplete i obrte sa preteranim nasiljem i istorijskim dešavanjima u pozadini.
Upozorenje za one koji nisu čitali: knjiga sadrži mnogo uvreda na etničkoj i rasnoj osnovi, i autor je zbog toga godinama žestoko kritikovan. On se brani ukazujući na činjenicu da piše o pokvarenim belcima koji su činili grozne stvari pre pedeset godina. Oni ne bi bili politički korektni. I tu je u pravu, ali to ne menja činjenicu da je ovo prilično šokantno štivo za današnje vreme.
Izvor: Goodreads
Prevod: Maja Horvat
Elroj koristi jedan od svojih oprobanih recepata: pakleno trojstvo – pokvareni belci koji čine loše stvari, ali ovoga puta se nije ograničio na dešavanja u posleratnom Los Anđelesu, kao što je učinio u svom LA Quartet serijalu (čine ga kriminalistički romani „Crna Dalija“, „Veliko ništavilo, „Poverljivo iz L.A.“ i „White Jazz“). Dakle, autor uvodi tri izmišljena lika koji slede svoje uvrnute opsesije i ambicije kako bi istražio najmračnije trenutke jednog izuzetno dinamičnog perioda američke istorije.
Kemper Bojd je bivši agent FBI, koji za Džeja Edgara Huvera špijunira porodicu Kenedi, ali u međuvremenu postaje lojalan i Džeku, čak i dok radi dodatni posao i za CIA i za mafiju. On želi da se svi njegovi gospodari ujedine kako bi svrgnuli Kastra, a ove zakulisne radnje bi trebalo da mu obezbede onoliko novca koliko je potrebno da i on postane neko poput Kenedija. Međutim, mora da se postara da se interesi njegovih gospodara ne sukobe.
Vord Litel je Kemperov bivši partner i prijatelj, koji još uvek radi za FBI. On mrzi mafiju, više od svega želi da počne da radi za Bobija Kenedija i skloni se od Huverove opsesije da goni bezopasne levičarske grupe. Iako svi misle da je slab i kukavica, šokiraće i samog sebe ali i sve ostale onim što je spreman da uradi kako bi ostvario svoj san i počeo da hapsi mafijaše za Roberta F. Kenedija.
Pit Bondurant je bivši policajac iz Los Anđelesa, koji obavlja kriminalne poslove za Hauarda Hjuza. U slobodno vreme bavi se i ponekom ucenom i iznudom ili izvrši neko naručeno ubistvo za tipove kao što je Džimi Hofa. Nekada su ga Kemper i Vord hapsili – dopada mu se Kemperov stil, ali Vorda mrzi iz dna duše. Pit misli da može da uđe u istoriju ako postane Kemperov partner u raznim kubanskim šemama u koje je uključen, i to mu zvuči mnogo bolje nego da i dalje izigrava Hjuzovog potrčka.
Dok sva trojica prave planove i kombinacije, izvršavajući stravične zločine kako bi bili što bliži moćnim ljudima kojima duguju, neprestano se nalaze na marginama velikih događaja očajnički pokušavajući da ih prekroje po svojoj meri. Ono što će naučiti na teži način je da ljudi sa kojima imaju posla nisu postali to što jesu dozvoljavajući da ih prevare oni koje smatraju korisnim, ali inferiornim.
Jedna od stvari koje obožavam kod Elroja je to što nije progutao čitavu glupost o Kenediju-pravedniku. Legenda kaže da je Džon F. Kenedi bio veličanstveni lider koji je smaknut jer se suprotstavio svim zlikovcima u državi koji su želeli da je odvuku u rat sa Vijetnamom. (Pomalo čudna priča budući da je upravo Kenedi počeo sa slanjem trupa u Vijetnam.) Elroj na briljantan način ističe da je u stvarnosti Džon F. Kenedi bio sin bogatog i korumpiranog čoveka, i da je svoj izbor za predsednika dugovao, što je jedan od najzanimljivijih obrta ikada, upravo onima koje je njegov revnosni brat progonio. (Po svemu sudeći, mafija je pomogla Kenediju da dobije izbore u Ilinoisu, zahvaljujući obećanjima tipova poput Frenka Sinatre, da je Džon F. Kenedi razuman čovek.) Robert F. Kenedi je mrzeo mafiju, ali je zažmurio na činjenicu da je CIA iskoristila mafijaške veze prilikom neuspelog atentata na Fidela Kastra. Izgnanici sa Kube su se osećali iznevereno, jer Kenedi ne samo da nije do kraja sproveo invaziju na Zaliv svinja, već se nakon tog fijaska okrenuo protiv njih i rasturio njihove kampove za obuku na jugu zemlje.
Ako verujete u teorije zavere o Kenedijevom ubistvu, Elroj ukazuje da je predsednik sam tome doprineo izneverivši toliko ljudi. A ako je i bilo nekakve zavere, to verovatno nije bilo ništa slično paranoičnoj fantaziji Olivera Stouna o nekoj svemoćnoj vojno-industrijskoj organizaciji – verovatno je reč o grupi tipova motivisanih principijelnom mržnjom prema Kenediju, koji su bili svesni da će sve problematične posledice Kenedijeve zaostavštine sprečiti da ikada dođe do prave istrage njegovog ubistva. (Lično, ne mislim da je bilo nekakve zavere, ali DŽ. F. K. je sigurno stao na žulj mnogim opasnim ljudima jer je dobio i jare i pare, i to je svakako odlična priča.)
Ova knjiga je Elroj u svom najboljem izdanju. Savršeno kontroliše svoj ludački stakato, genijalan-pisac-sa poremećajem pažnje-stil, i svoje neobuzdane zaplete i obrte sa preteranim nasiljem i istorijskim dešavanjima u pozadini.
Upozorenje za one koji nisu čitali: knjiga sadrži mnogo uvreda na etničkoj i rasnoj osnovi, i autor je zbog toga godinama žestoko kritikovan. On se brani ukazujući na činjenicu da piše o pokvarenim belcima koji su činili grozne stvari pre pedeset godina. Oni ne bi bili politički korektni. I tu je u pravu, ali to ne menja činjenicu da je ovo prilično šokantno štivo za današnje vreme.
Izvor: Goodreads
Prevod: Maja Horvat
