Prikaz ilustrovanog izdanja Gejmenove „Nordijske mitologije“: Pesnička medovina majstora svog zanata
Američki pripovedač Nil Gejmen je, to već odavno znamo, majstor svog zanata, stvaralac bujne mašte koji je na izvanredan način oživeo brojne fantastičke svetove u „Koralini“, „Zvezdanoj prašini“, „Dobrim predskazanjima“, „Sendmenu“ i drugim svojim nezaboravnim delima. U knjižarsku ponudu je nedavno stiglo ilustrovano izdanje Gejmenove sada već čuvene „Nordijske mitologije“ (prvi put objavljene 2017. godine), i to upotpunjeno radovima vrhunskog likovnog umetnika Livaja Pinfolda, nagrađivanog autora poznatog po svojim ilustacijama za knjige „Crni pas“ i „Pesma s drugog sveta“. U pitanju je, da to raščistimo odmah na početku, luksuzna knjiga većeg formata i tvrdih korica, zaista divno opremljena i kao stvorena za poklon (a praznici su već tu, koga li ćete njome obradovati?).
Nil Gejmen u predgovoru otkriva da je od ranog detinjstva očaran nordijskom mitolgijom, a to se uostalom i vidi dok čitate njegovu knjigu: on u slučaju „Nordijske mitologije“ pripovedanju pristupa kao svojevrsni restaurator, silno se trudeći da ne poremeti ništa od postojećih postavki, istovremeno svojim odmerenim intervencijama dajući novi život tom drevnom narativu. Gejmen je odrastao na nordijskoj mitologiji i odlično je poznaje, tako da u ovoj knjizi likove i priče oživljava sa puno ljubavi, veštine i pažnje i najpoznatije priče sa dalekog Severa prilagođava svom senzibilitetu (doduše veoma suptilno), ponovo ispredajući drevne mitove koje je otkrio kao dete čitajući Marvelove stripove („Moćni Tor“ je serijal koji nije propuštao), da bi kasnije, u tinejdžerskim godinama, posegnuo za izvorom i potražio originale koji su ga ščepali još snažnije, začarali ga i pridobili jednom zasvagda.
Iz sveta od magle i plamena izranjaju nordijski bogovi, a pre svih ostalih jednooki Odin, riđobradi Tor i prevrtljivi Loki. To je neosporno jedan izuzetno živopisan svet, pun lepota i opasnosti, nastanjen najfantastičkijim bićima koje možete zamisliti. Razigrane su i maštovite to priče, pune krvi, preokreta, izdaje i čarolija, jedna prava-pravcata pripovedačka riznica u koju su tokom vekova posezali mnogi: uključujući Tolkina, Stena Lija, pa i samog Gejmena. Nakon uvoda i predstavljanja glavnih likova, „Nordijska mitologija“ nudi petnaest uzbudljivih priča koje počinju nastankom sveta („Pre početka, i posle“) i završavaju se njegovim krajem („Ragnarok: Konačna kob bogova“). Pesnička medovina kojom se napojio Gejmen dok je pisao ove redove bila je ona od najbolje vrste, a grandiozne Pinfoldove ilustracije daju knjizi dodatnu dimenziju.
„Ragnarok: Konačna kob bogova“ je krešendo koji se pamti i koji zaokružuje ovu epsku priču. Na poslednjim stranicama „Nordijske mitologije“ nas čeka nordijska verzija apokalipse, konačni obračun u kome će se sukobiti bogovi, divovi i druga mitska bića, dok će čovečanstvo tokom te bespoštedne borbe i onome što joj je prethodilo biti zbrisano sa lica zemlje. Doduše, ne u potpunosti. Zigot novog života mora biti sačuvan, jer priča ne sme da ima kraj. Jedan muškarac i jedna žena će preživeti i iz njihovog spoja će se roditi novi soj ljudi. Ali to je jedna neispričana priča koju čak ni Odinovo svevideće oko nije moglo da pojmi, priča koja se preliva izvan korica ove knjige.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
Nil Gejmen u predgovoru otkriva da je od ranog detinjstva očaran nordijskom mitolgijom, a to se uostalom i vidi dok čitate njegovu knjigu: on u slučaju „Nordijske mitologije“ pripovedanju pristupa kao svojevrsni restaurator, silno se trudeći da ne poremeti ništa od postojećih postavki, istovremeno svojim odmerenim intervencijama dajući novi život tom drevnom narativu. Gejmen je odrastao na nordijskoj mitologiji i odlično je poznaje, tako da u ovoj knjizi likove i priče oživljava sa puno ljubavi, veštine i pažnje i najpoznatije priče sa dalekog Severa prilagođava svom senzibilitetu (doduše veoma suptilno), ponovo ispredajući drevne mitove koje je otkrio kao dete čitajući Marvelove stripove („Moćni Tor“ je serijal koji nije propuštao), da bi kasnije, u tinejdžerskim godinama, posegnuo za izvorom i potražio originale koji su ga ščepali još snažnije, začarali ga i pridobili jednom zasvagda.
Iz sveta od magle i plamena izranjaju nordijski bogovi, a pre svih ostalih jednooki Odin, riđobradi Tor i prevrtljivi Loki. To je neosporno jedan izuzetno živopisan svet, pun lepota i opasnosti, nastanjen najfantastičkijim bićima koje možete zamisliti. Razigrane su i maštovite to priče, pune krvi, preokreta, izdaje i čarolija, jedna prava-pravcata pripovedačka riznica u koju su tokom vekova posezali mnogi: uključujući Tolkina, Stena Lija, pa i samog Gejmena. Nakon uvoda i predstavljanja glavnih likova, „Nordijska mitologija“ nudi petnaest uzbudljivih priča koje počinju nastankom sveta („Pre početka, i posle“) i završavaju se njegovim krajem („Ragnarok: Konačna kob bogova“). Pesnička medovina kojom se napojio Gejmen dok je pisao ove redove bila je ona od najbolje vrste, a grandiozne Pinfoldove ilustracije daju knjizi dodatnu dimenziju.
„Ragnarok: Konačna kob bogova“ je krešendo koji se pamti i koji zaokružuje ovu epsku priču. Na poslednjim stranicama „Nordijske mitologije“ nas čeka nordijska verzija apokalipse, konačni obračun u kome će se sukobiti bogovi, divovi i druga mitska bića, dok će čovečanstvo tokom te bespoštedne borbe i onome što joj je prethodilo biti zbrisano sa lica zemlje. Doduše, ne u potpunosti. Zigot novog života mora biti sačuvan, jer priča ne sme da ima kraj. Jedan muškarac i jedna žena će preživeti i iz njihovog spoja će se roditi novi soj ljudi. Ali to je jedna neispričana priča koju čak ni Odinovo svevideće oko nije moglo da pojmi, priča koja se preliva izvan korica ove knjige.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
