Prikaz „Bioskopskih promišljanja“ Kventina Tarantina: Za zaljubljenike u sedmu umetnost
Voleli ga ili ne, jedno je sigurno – Kventin Tarantino nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Njegova rediteljska zvezda je zasijala početkom devedesetih, kada je snimio svoje prve dve režije, danas kultne i nezaobilazne „Ulične pse“ i „Petparačke priče“. Tarantino je do danas potpisao ukupno devet režija, a trenutno priprema desetu – za koju tvrdi da će mu biti poslednja. Dok čekamo „Filmskog kritičara“, Tarantinov deseti film i ostvarenje o kojem se do sada malo zna osim da će radnja biti smeštena u sedamdesete godine prošlog veka i da će predstavljati ljubavno pismo američkoj filmskoj sceni tog perioda, u knjižare je stigla sjajna knjiga „Bioskopska promišljanja“ u kojoj Tarantino priprema teren za poslednji (?) film u svojoj karijeri. „Bioskopska promišljanja“, u prevodu raspoloženog Gorana Skrobonje koji je za Lagunu preveo i Tarantinov roman „Bilo jednom u Holivudu“, donosi niz pronicljivih i duhovitih eseja o Tarantinovim omiljenim filmovima, ostvarenjima koja su ga oblikovala i učinila onim što je danas, a ujedno ispreda i priču o njegovom odrastanju i otkrivanju sveta koji ga okružuje, uglavnom kroz pokretne slike koje su ga fascinirale.
Privatni život i filmska umetnost su kod Tarantina neraskidivo isprepleteni još od najranijeg detinjstva, tako da „Bioskopska promišljanja“ donose svojevrsnu autorovu autobiografiju i priču o odrastanju i sazrevanju datu kroz zanimljive i vrcave osvrte na čuvene naslove koji su obeležili njegovo gledalačko iskustvo („Prljavi Hari“, „Taksista“, „Bulit“, „U podzemlju seksa“... da navedem samo neke od njih), ali i veoma zanimljive priče o širim masama malo poznatim rediteljima, scenaristima, glumcima i filmovima.
„Bioskopska promišljanja“ su sve samo ne suvoparna – u pitanju je proza pre svega namenjena filmofilima i Tarantinovim poklonicima (a njih svakako nije malo!), kao i svima onima koji žele da saznaju kako je izgledao život u Kaliforniji tokom 70-ih i razvojni put jednog darovitog dečaka zaljubljenog u sedmu umetnost. U pitanju je pronicljivo i informativno štivo, a ujedno i nešto najličnije što je Tarantno do sada ponudio svojoj publici. Ako volite njegove filmove – „Bioskopska promišljanja“ su svakako knjiga koju nikako ne smete da propustite. U njoj Tarantino neustrašivo i bez zadrške otvara svoju (filmsku) dušu.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
Privatni život i filmska umetnost su kod Tarantina neraskidivo isprepleteni još od najranijeg detinjstva, tako da „Bioskopska promišljanja“ donose svojevrsnu autorovu autobiografiju i priču o odrastanju i sazrevanju datu kroz zanimljive i vrcave osvrte na čuvene naslove koji su obeležili njegovo gledalačko iskustvo („Prljavi Hari“, „Taksista“, „Bulit“, „U podzemlju seksa“... da navedem samo neke od njih), ali i veoma zanimljive priče o širim masama malo poznatim rediteljima, scenaristima, glumcima i filmovima.
„Bioskopska promišljanja“ su sve samo ne suvoparna – u pitanju je proza pre svega namenjena filmofilima i Tarantinovim poklonicima (a njih svakako nije malo!), kao i svima onima koji žele da saznaju kako je izgledao život u Kaliforniji tokom 70-ih i razvojni put jednog darovitog dečaka zaljubljenog u sedmu umetnost. U pitanju je pronicljivo i informativno štivo, a ujedno i nešto najličnije što je Tarantno do sada ponudio svojoj publici. Ako volite njegove filmove – „Bioskopska promišljanja“ su svakako knjiga koju nikako ne smete da propustite. U njoj Tarantino neustrašivo i bez zadrške otvara svoju (filmsku) dušu.
Autor: Đorđe Bajić
Izvor: Nedeljnik
