Novi roman Ljiljane Šarac „Dok svetac bdi“ predstavljen je pred brojnom publikom 13. septembra u knjižari Delfi SKC u Beogradu.
O romanu su, pored autorke, govorile urednica knjige Dubravka Dragović Šehović, filolog Anđela Palamar, dok je odlomke nadahnuto čitala glumica Tamara Tomanović.
„Dok svetac bdi“ govori o značaju praštanja, vere, čovekoljublja, familijarnosti, sabornosti i sloge. Dok piše, Ljiljana se oslanja na slavnu tradiciju srpskog realizma i, kako kaže, nastoji da u tom duhu oslika ne samo prošla vremena već i ova naša koja su iz njih proistekla.
Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su spojene – njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, sve dok ne izmešaju i krv i tako se pobratime.
Ipak, jedno tako naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.
Dubravka je na početku izlaganja istakla da je novi Ljiljanin roman drugačiji od, uglavnom, istorijskih tema kojima se bavila u prethodnim: „Ovde imamo potpuno drugačiji pristup. Imamo pohvalu selu, pohvalu tradiciji, pohvalu dobrim i poštenim ljudima. Ovo je i jedan duboko lirski roman i čini mi se da je duboko ličan. Od prve do poslednje stranice oseća se neverovatna ljubav i specifična emocija koju Ljilja gaji prema svojim junacima, ali i prema selu. I ovaj predivan naslov asocira na nešto lepo, na toplinu, porodicu, na slavu, porodično okupljanje.“
Roman je slojevit, govori i o našim karakterima, a radnju se odvija tokom dva dana pred slavu Sveti Nikola: „S jedne strane tu su dobri i pošteni karakteri, ali sa druge strane tu se pojavljuje jedna specifičnost kod pojedinih likova, posebno kod jednog, koja mu ne dâ da prevaziđe neke stvari i da bude srećan. I postoji taj nazovi srpski inat, koji se meni duboko u duši ne dopada. On možda pomogne u nekim trenucima, ali ovde je odmogao“, zaključila je Dragović Šehović.
Anđela Palamar je istakla da je toplina dominantan osećaj koji je roman kod nje probudio: „Čitajući ovaj roman zaista upoznate tipičnog srpskog seljaka, upoznate odlike nekoliko generacija i možete da se pronađete u svakoj od tih generacija. Svaki čitalac će pronaći deo sebe u ovom romanu. Ovaj svetac koji bdi nad svim junacima i nad čitavom ovom pričom u stvari je neki zaštitnik koga svi mi negde imamo a da toga možda nismo ni svesni.“
Kada je prvi put čitala roman, Anđela je zaronila u pejzaž: „Ušla sam u umetničku sliku. Neverovatno je koliko je Ljilja uspela da dočara jedan zimski predeo. Čitalac oseti pucketanje vatre, hladnoću koja pecka, videćete svitanje, sumrak, naježićete se od hladnoće, osetićete pahulje, a opet je svuda toplina. Rekla bih da je ovo roman o ljudskoj duši i ljubavi prema čoveku jer to je ipak jedna univerzalna vrsta ljubavi o kojoj Ljiljana uvek piše.“
„Dok svetac bdi“ govori o značaju praštanja, vere, čovekoljublja, familijarnosti, sabornosti i sloge. Dok piše, Ljiljana se oslanja na slavnu tradiciju srpskog realizma i, kako kaže, nastoji da u tom duhu oslika ne samo prošla vremena već i ova naša koja su iz njih proistekla.
Sudbine Paunovića i Vasiljevića, dve familije koje generacijama žive kao prve komšije, neraskidivo su spojene – njihovi jedinci Milenko i Sreten rastu jedan uz drugog, deleći dobro i zlo, sve dok ne izmešaju i krv i tako se pobratime.
Ipak, jedno tako naizgled čvrsto i neraskidivo prijateljstvo u jednom trenutku biva zauvek narušeno.
Dubravka je na početku izlaganja istakla da je novi Ljiljanin roman drugačiji od, uglavnom, istorijskih tema kojima se bavila u prethodnim: „Ovde imamo potpuno drugačiji pristup. Imamo pohvalu selu, pohvalu tradiciji, pohvalu dobrim i poštenim ljudima. Ovo je i jedan duboko lirski roman i čini mi se da je duboko ličan. Od prve do poslednje stranice oseća se neverovatna ljubav i specifična emocija koju Ljilja gaji prema svojim junacima, ali i prema selu. I ovaj predivan naslov asocira na nešto lepo, na toplinu, porodicu, na slavu, porodično okupljanje.“
Roman je slojevit, govori i o našim karakterima, a radnju se odvija tokom dva dana pred slavu Sveti Nikola: „S jedne strane tu su dobri i pošteni karakteri, ali sa druge strane tu se pojavljuje jedna specifičnost kod pojedinih likova, posebno kod jednog, koja mu ne dâ da prevaziđe neke stvari i da bude srećan. I postoji taj nazovi srpski inat, koji se meni duboko u duši ne dopada. On možda pomogne u nekim trenucima, ali ovde je odmogao“, zaključila je Dragović Šehović.
Anđela Palamar je istakla da je toplina dominantan osećaj koji je roman kod nje probudio: „Čitajući ovaj roman zaista upoznate tipičnog srpskog seljaka, upoznate odlike nekoliko generacija i možete da se pronađete u svakoj od tih generacija. Svaki čitalac će pronaći deo sebe u ovom romanu. Ovaj svetac koji bdi nad svim junacima i nad čitavom ovom pričom u stvari je neki zaštitnik koga svi mi negde imamo a da toga možda nismo ni svesni.“
Kada je prvi put čitala roman, Anđela je zaronila u pejzaž: „Ušla sam u umetničku sliku. Neverovatno je koliko je Ljilja uspela da dočara jedan zimski predeo. Čitalac oseti pucketanje vatre, hladnoću koja pecka, videćete svitanje, sumrak, naježićete se od hladnoće, osetićete pahulje, a opet je svuda toplina. Rekla bih da je ovo roman o ljudskoj duši i ljubavi prema čoveku jer to je ipak jedna univerzalna vrsta ljubavi o kojoj Ljiljana uvek piše.“
Na početku knjige se nalazi rodoslov dve porodice. Dubravka je primetila da je imenovanje likove posebna tema: „Svaki lik u suštini kroz svoje ime iskazuje neke svoje osobine. O simbolici imena čitalac u početku možda neće razmišljati, ali kako radnja odmiče, shvatiće da su imena ozbiljno povezana sa karakterima.“
Ljiljana Šarac je istakla da svetac koji bdi ne mora isključivo da bude neko poput Svetog Nikole: „To može da bude otac, muž, sin, ćerka, bilo ko drag. Ako imamo nekog uza sebe ko misli na nas onda smo dvostruku jači, onda nam niko ništa ne može, onda smo stameni, sigurni, onda krećemo u svet dobro opremljeni ljubavlju, samopouzdanjem i sigurnošću što nam ih to bdenje donosi.“
Prema Ljiljaninm rečima, „ključna tačka ovog romana je želja jednog junaka koji je poželeo više od onoga što mu je dato. Poželeo je nešto što je i moralnim i crkvenim i svetovnim zakonima zabranjeno, i to je ključna tačka ovog romana, to je prekoračenje granice koje će doneti lavinu događaja i usmeriti put junacima“.
„Postali smo danas preosetljivi i egoistični, često počinjemo rečenicu sa ’ja’, umemo da budemo sebični, sve gledamo iz svog ugla, retko kada iz nekog drugog. A prijateljstvo je danas veoma krhko i dragoceno“, govorila je Ljiljana Šarac.
Roman „Dok svetac bdi“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
Ljiljana Šarac je istakla da svetac koji bdi ne mora isključivo da bude neko poput Svetog Nikole: „To može da bude otac, muž, sin, ćerka, bilo ko drag. Ako imamo nekog uza sebe ko misli na nas onda smo dvostruku jači, onda nam niko ništa ne može, onda smo stameni, sigurni, onda krećemo u svet dobro opremljeni ljubavlju, samopouzdanjem i sigurnošću što nam ih to bdenje donosi.“
Prema Ljiljaninm rečima, „ključna tačka ovog romana je želja jednog junaka koji je poželeo više od onoga što mu je dato. Poželeo je nešto što je i moralnim i crkvenim i svetovnim zakonima zabranjeno, i to je ključna tačka ovog romana, to je prekoračenje granice koje će doneti lavinu događaja i usmeriti put junacima“.
„Postali smo danas preosetljivi i egoistični, često počinjemo rečenicu sa ’ja’, umemo da budemo sebični, sve gledamo iz svog ugla, retko kada iz nekog drugog. A prijateljstvo je danas veoma krhko i dragoceno“, govorila je Ljiljana Šarac.
Roman „Dok svetac bdi“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Foto: Borivoje Milosavljević
