Bulić je napisao možda svoj nazreliji roman u kome je progovorio o kriminalu i prljavim poslovima na način kakav mu nije bio dozvoljen dok je kao novinar pisao ili intervjuisao pred TV kamerama žestoke momke, uključujući one koji su, kao u novom romanu, neštedimice delili „vize za nebo‟

Impresionirana romanima Vanje Bulića kao što su „Simeonov pečat‟, „Jovanovo zaveštanje‟ i „Dosije Bogorodica‟, odmah sam se polakomila da pročitam „Vizu za nebo‟, naslov pozajmljen iz beogradskog podzemlja gde znači - ubistvo, a knjigu je pred kraj prošle godina objavila Laguna.

Roman Viza za nebo pojavio se u oktobru, ali je i dalje na listi najtraženijih knjiga jer čitaoce privlači sama priča u kojoj se vidi sprega starih udbaša s današnjim vlastima i s novopečenim bogatašima, a o tome se još niko ne usuđuje da sa takvom otvorenošću piše kao što to čini Bulić, ako se ne računa neki sasvim retki tekst u novinama. Bulić je napisao možda svoj najzreliji roman u kome je progovorio o kriminalu i prljavim poslovima na način kakav mu nije bio dozvoljen dok je kao novinar pisao ili intervjuisao pred TV kamerama žestoke momke, uključujući one koji su, kao u novom romanu, neštedimice delili „vize za nebo‟.

U središtu priče u ovom romanu nema neke svetinje iz srpske prošlosti, osim što se baš iza jedne kopije freske „Beli anđeo‟ iz manastira Mileševa skriva papir na kome su imena egzekutora srpske tajne policije, poznatije kao Udba. Novak Ivanović, novinar, glavni junak romana, bavi se istraživačkim novinarstvom, koje je gotovo izumrlo u demokratskoj Srbiji, pa je on pomalo i detektiv.

Bulić je u razgovoru za Nedeljnik otkrio da je u romanu „vratio u život i nekadašnju redakciju Duge, jednu od poslednjih oaza novinarstva u kojoj su novinari, tragajući za istinom, pisali tekstove bez pomoći policije‟. U romanu glavni junak je svedok postojanja mreže korupcije, sprege vlasti i kriminala, seks-afera, ali nakon što mu je kidnapovan sin, Novak je primoran da u svojim novinskim tekstovima zametne trag zločina.

Buliću su neki čitaoci koji su mu se obratili mejlom zamerili što se priča ne završava oslobađanjem Novakovog sina koga nepoznati kidnaperi drže kao taoca. Međutim, Bulić veruje da bi „hepiend u jednoj ovako zamišljenoj priči ličio na špansku sapunicu‟, a čitaoci su - prepoznajući stvarne događaje ugrađene u priču romana - poželeli srećan kraj, možda kao bekstvo od stvarnosti, i zato su valjda ocenili da roman deluje nezavršeno.

„To mi je i bila ideja‟, poverio se autor, „da svako od čitalaca može, iz svoje vizure, tumačeći stvarne događaje, da predvidi kraj, to jest, dopiše kraj.‟

Prema njegovim rečima, u ovom romanu koristio je svoje bogato iskustvo stečeno dok je kao novinar pratio crnu hroniku i radio kultnu TV emisiju „Biseri‟ (950 epizoda), u kojoj su gosti bili i ljudi iz sveta kriminala. Za Bulića je ovo još jedan triler priča iz savremenog života, ali kao i u prethodnim romanima, on u knjizi u priču upliće istoriju i religiju, pa tako seriju ubistava i traganje za rukopisom o zlodelima i pljačkama u korist nekih ljudi iz vrha vlasti rešava uz pomoć značenja freske Belog anđela jer jedan od važnih likova na samrti pokazuje istetoviranog Belog anđela na svojim grudima. Autor skreće pažnju budućim čitaocima da se bitan deo romana događa u Kninskoj Krajini, tačnije u manastiru Krka i manastiru u Benkovcu.

Bulić otkriva da je kraj romana „Viza za nebo‟ uvod u naredni roman, koji upravo priprema. Novaka Ivanovića će putevi otmica i trgovine ljudima odvesti na Kosovo, pa će se središnji deo romana događati u Prizrenu, staroj srpskoj prestonici. „U Prizrenu se nalaze ostaci grada u kome je stolovao Dušan Silni. I - eto naznake priče koju će čitaoci dobiti na narednom Sajmu knjiga‟, kaže pisac.

Autor: Vera Kondev
Izvor: nedeljnik.rs