Preminuo nobelovac Mario Vargas Ljosa
Peruanski pisac i nobelovac Mario Vargas Ljosa preminuo je u 90. godini.
Vargas Ljosa je bio izuzetna ličnost latinoameričke književnosti i kulture, a sa više od 50 dela iza sebe, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, kada su ga članovi žirija nazvali „božanski nadarenim pripovedačem“.
Njegovi prikazi autoritarizma, nasilja i mačizma, ispunjeni bogatim jezikom i slikovitošću, učinili su ga zvezdom latinoameričkog književnog Buma – pokreta koji je globalno skrenuo pažnju na ovaj kontinent, podseća BBC.
Mario Vargas Ljosa je rođen 1936. godine u porodici srednje klase u Arekipi, na jugu Perua. Nakon što su mu se roditelji razdvojili dok je bio beba, preselio se sa pradedom i prabakom u Kočabambu u Boliviji. Vratio se u Peru sa deset godina, a već sa šesnaest napisao je svoju prvu dramu „Bekstvo Inka“. Diplomirao je na Univerzitetu u Limi, studirao u Španiji, a potom se preselio u Pariz.
Široj čitalačkoj publici postao je poznat nakon objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine.
Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu „Romulo Galjegos“.
Među poznatim delima su i „Pohvala pomajci“, „Avanture nevaljale devojčice“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Razgovor u Katedrali“, „Rat za smak sveta“, te memoari „Riba u vodi“, kao i „Raj na drugom ćošku“…, objavljeni u izdanju Lagune.
Vargas Ljosa je rano napustio socijalističke ideje i priklonio se konzervativnim stavovima, a 1990. kandidovao se za predsednika Perua, navodeći da želi da spase svoju zemlju od ekonomskog haosa i marksističke pobune, preneo je Rojters.
Veći deo stvaralaštva neraskidivo je povezan sa nestabilnošću i nasiljem u delovima Latinske Amerike tokom druge polovine 20. veka, kada je region prolazio kroz talase revolucija i vojnih režima.
Slavni nobelovac bio je gost Srbije i Lagune 2015. godine. Prepuna pozorišna sala Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dočekala je i ispratila to veče slavnog peruanskog pisca, a on je tom prilikom govorio o književnosti, detinjstvu, pozorištu, svetu u kome živimo...
„Pisanje je moja profesija, koju radim iz zadovoljstva. Dok sam bio mali i mlad, u Peruu je bilo nezamislivo biti pisac i od toga živeti. Zato sam uz književnost završio i pravo, ali me je taj poziv privlačio odmalena. U svemu što pišem i što sam pisao polazna tačka je lično iskustvo. Ne kažem da je sve autobiografija, već sve što pišem činim to na osnovu nečega što sam čuo, video, pročitao, saznao…”
Drugog dana posete Srbiji Vargas Ljosa je potpisivao knjige čitaocima u knjižari Delfi u Beogradu. Red se tada protegao ne samo kroz knjižaru nego i dobrim delom ulice, prenosili su mediji.
Takođe, Mario Vargas Ljosa je tokom posete Beogradu obišao po sopstvenoj želji Muzej Ive Andrića i Muzej istorije Jugoslavije, gde je obišao izložbu „Figure sećanja“ kojom se obeležavalo 35 godina od smrti Josipa Broza Tita i 70 godina od prvog štafetnog trčanja.
Objavio je još četiri romana posle Nobelove nagrade, a godine 2023. najavio je da će roman „Posvećujem vam svoju tišinu“ biti njegov poslednji.
„Ovo je roman posvećen peruanskoj duši. Sada bih želeo da napišem esej o Žan-Polu Sartru, koji mi je bio učitelj. To će biti poslednje što ću napisati…"
Vargas Ljosa je bio izuzetna ličnost latinoameričke književnosti i kulture, a sa više od 50 dela iza sebe, dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2010. godine, kada su ga članovi žirija nazvali „božanski nadarenim pripovedačem“.
Njegovi prikazi autoritarizma, nasilja i mačizma, ispunjeni bogatim jezikom i slikovitošću, učinili su ga zvezdom latinoameričkog književnog Buma – pokreta koji je globalno skrenuo pažnju na ovaj kontinent, podseća BBC.
Mario Vargas Ljosa je rođen 1936. godine u porodici srednje klase u Arekipi, na jugu Perua. Nakon što su mu se roditelji razdvojili dok je bio beba, preselio se sa pradedom i prabakom u Kočabambu u Boliviji. Vratio se u Peru sa deset godina, a već sa šesnaest napisao je svoju prvu dramu „Bekstvo Inka“. Diplomirao je na Univerzitetu u Limi, studirao u Španiji, a potom se preselio u Pariz.
Široj čitalačkoj publici postao je poznat nakon objavljivanja romana „Grad i psi“, za koji je dobio Nagradu Kratke biblioteke kuće Seix Barral 1962. i Nagradu kritike 1963. godine.
Njegov drugi roman „Zelena kuća“, objavljen 1965, dobio je Nagradu kritike i Međunarodnu nagradu „Romulo Galjegos“.
Među poznatim delima su i „Pohvala pomajci“, „Avanture nevaljale devojčice“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Razgovor u Katedrali“, „Rat za smak sveta“, te memoari „Riba u vodi“, kao i „Raj na drugom ćošku“…, objavljeni u izdanju Lagune.
Vargas Ljosa je rano napustio socijalističke ideje i priklonio se konzervativnim stavovima, a 1990. kandidovao se za predsednika Perua, navodeći da želi da spase svoju zemlju od ekonomskog haosa i marksističke pobune, preneo je Rojters.
Veći deo stvaralaštva neraskidivo je povezan sa nestabilnošću i nasiljem u delovima Latinske Amerike tokom druge polovine 20. veka, kada je region prolazio kroz talase revolucija i vojnih režima.
Slavni nobelovac bio je gost Srbije i Lagune 2015. godine. Prepuna pozorišna sala Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu dočekala je i ispratila to veče slavnog peruanskog pisca, a on je tom prilikom govorio o književnosti, detinjstvu, pozorištu, svetu u kome živimo...
„Pisanje je moja profesija, koju radim iz zadovoljstva. Dok sam bio mali i mlad, u Peruu je bilo nezamislivo biti pisac i od toga živeti. Zato sam uz književnost završio i pravo, ali me je taj poziv privlačio odmalena. U svemu što pišem i što sam pisao polazna tačka je lično iskustvo. Ne kažem da je sve autobiografija, već sve što pišem činim to na osnovu nečega što sam čuo, video, pročitao, saznao…”
Drugog dana posete Srbiji Vargas Ljosa je potpisivao knjige čitaocima u knjižari Delfi u Beogradu. Red se tada protegao ne samo kroz knjižaru nego i dobrim delom ulice, prenosili su mediji.
Takođe, Mario Vargas Ljosa je tokom posete Beogradu obišao po sopstvenoj želji Muzej Ive Andrića i Muzej istorije Jugoslavije, gde je obišao izložbu „Figure sećanja“ kojom se obeležavalo 35 godina od smrti Josipa Broza Tita i 70 godina od prvog štafetnog trčanja.
Objavio je još četiri romana posle Nobelove nagrade, a godine 2023. najavio je da će roman „Posvećujem vam svoju tišinu“ biti njegov poslednji.
„Ovo je roman posvećen peruanskoj duši. Sada bih želeo da napišem esej o Žan-Polu Sartru, koji mi je bio učitelj. To će biti poslednje što ću napisati…"
Autor: Mario Vargas Ljosa
