Preminula književnica Svetlana Velmar-Janković
Poznata srpska književnica i akademik Svetlana Velmar-Janković preminula je jutros u Beogradu u 81. godini života.
Rođena u Beogradu 1933. godine u porodici poznatog književnika Vladimira Velmar-Jankovića, posle II svetskog rata i završenih studija radila je niz godina kao sekretar časopisa „Književnost“ i urednik u izdavačkoj kući „Prosveta“, u kojoj je pokrenula nekoliko edicija savremene proze i esejistike, a naročito poznatu ediciju „Baština“.
Objavila je romane „Ožiljak“ (1956), „Lagum“ (1990), „Bezdno“ (1995), „Nigdina“ (2000) i „Vostanije“ (2004); eseje: „Savremenici“ (1967), „Ukletnici“ (1993), „Izabranici“ (2005) i „Srodnici“ (2013); sećanja: „Prozraci“ (2003); zbirke pripovedaka: „Dorćol“ (1981), „Vračar“ (1994), „Glasovi“ (1997), „Knjiga za Marka“ (1998) i „Očarane naočare: priče o Beogradu“ (2006); molitve: „Svetilnik“ (1998); dramu „Knez Mihailo“ (1994) i knjigu drama „Žezlo“ (2001); monografiju „Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda“ (2011).
Za svoj književni rad osvojila je nagrade „Isidora Sekulić“, Andrićevu nagradu za knjigu priča „Dorćol“, nagrade „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninovu nagrada za roman godine za „Bezdno“ (1995), Nagradu „Neven“, Nagradu Politikinog zabavnika, Nagradu „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagradu „Mišićev dukat“ i Nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“.
Bila je dopisni član SANU od 2006, a redovni od 2009. godine.
Od 2013. godine Svetlana Velmar-Janković počela je da objavljuje svoja dela u izdavačkom preduzeću „Laguna“ i dosad objavila autobiografski roman „Prozraci“ i zbirku pripovedaka „Dorćol“, koja je izašla iz štampe pre nepunih mesec dana.
Rođena u Beogradu 1933. godine u porodici poznatog književnika Vladimira Velmar-Jankovića, posle II svetskog rata i završenih studija radila je niz godina kao sekretar časopisa „Književnost“ i urednik u izdavačkoj kući „Prosveta“, u kojoj je pokrenula nekoliko edicija savremene proze i esejistike, a naročito poznatu ediciju „Baština“.
Objavila je romane „Ožiljak“ (1956), „Lagum“ (1990), „Bezdno“ (1995), „Nigdina“ (2000) i „Vostanije“ (2004); eseje: „Savremenici“ (1967), „Ukletnici“ (1993), „Izabranici“ (2005) i „Srodnici“ (2013); sećanja: „Prozraci“ (2003); zbirke pripovedaka: „Dorćol“ (1981), „Vračar“ (1994), „Glasovi“ (1997), „Knjiga za Marka“ (1998) i „Očarane naočare: priče o Beogradu“ (2006); molitve: „Svetilnik“ (1998); dramu „Knez Mihailo“ (1994) i knjigu drama „Žezlo“ (2001); monografiju „Kapija Balkana: brzi vodič kroz prošlost Beograda“ (2011).
Za svoj književni rad osvojila je nagrade „Isidora Sekulić“, Andrićevu nagradu za knjigu priča „Dorćol“, nagrade „Meša Selimović“, „Đorđe Jovanović“, „Bora Stanković“, „Pera Todorović“, Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninovu nagrada za roman godine za „Bezdno“ (1995), Nagradu „Neven“, Nagradu Politikinog zabavnika, Nagradu „6. april“ za životno delo o Beogradu, Nagradu „Mišićev dukat“ i Nagradu „Stefan Mitrov Ljubiša“.
Bila je dopisni član SANU od 2006, a redovni od 2009. godine.
Od 2013. godine Svetlana Velmar-Janković počela je da objavljuje svoja dela u izdavačkom preduzeću „Laguna“ i dosad objavila autobiografski roman „Prozraci“ i zbirku pripovedaka „Dorćol“, koja je izašla iz štampe pre nepunih mesec dana.
