Prepuna Galerija likovne umetnosti poklon zbirka Rajka Mamuzića na promociji knjige Nenada Novaka Stefanovića „Srbija opisana kućama“ pokazala je da postoji znatno interesovanje među Novosađanima za dela ovog beogradskog autora.
Moderator Eržika Pap Reljin, novinarka Televizije Vojvodine, naglasila je da je „Srbija opisana kućama“ treći deo trilogije o arhitekturi i životopisima poznatih koji su vezani za zgrade u kojima su živeli i često ih gradili. Prva dva dela su „Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda“ i „Beograd kroz ključaonice sto kuća“. Profesor univerziteta Liljana Pešikan-Ljuštanović je govorila o kući kao hramu i povezala obrednost staroslovenskih kućnih svetaca pored ognjišta sa skulpturama u Lepenskom viru, o kojem Stefanović uvodno piše. Profesor emeritus Sava Damjanov je ukazao na važnost zadužbinarstva u priči o rokoko kući Sabova u Sremskim Karlovcima i na kulturne krugove koji povezuju naizgled udaljene pojave, a zapravo samo sastavljaju kulturnu celinu jednog naroda. Arhitekta urbanista Darko Polić je pomenuo pet kuća s teritorije Vojvodine koje su opisane u Stefanovićevoj knjizi, Tanurdžićevu palatu u Novom Sadu, vilu Stanković u Čortanovcima, kuću Sabova u Karlovcima, kuću Laze Kostića u Somboru i Frišovu palatu u Vršcu. Napomenuo je da je moglo s razlogom biti i još vojvođanskih zdanja. Autor Nenad Novak Stefanović je govorio kako njegove priče nastaju manje kroz arhivsko istraživanje dokumenata, a više kao osećaj prostora, mesta neke zgrade u gradskom tkivu. Takođe, često se dogode čudni spojevi koji neočekivano dovedu do iskre priče, pa je tako govorio i o jednom događaju u Njujorku:
„Povest Frišove palate u Vršcu počeo sam da sastavljam u Njujorku! I to na vidikovcu oblakodera Empajer stejt bilding. Sa 86. sprata njujorškog oblakodera gledao sam art-deko kockice Menhetna u društvu jednog rođenog Vrščanina koji je u detinjstvu iz Vršca otišao, ali mu je njegova rodna varoš ostala u srcu. To je bio inženjer Fridrih Binder koji najednom reče da ga Menhetn podseća na Vršac!? Njemu se sada javlja slika kada je stajao na Vršačkom bregu i odozgo gledao na krovove gradića. Pokazao mi je jednu ugaonu zgradu u blizini Empajera i reče da ga ona podseća po svojoj formi na Frišovu palatu u Vršcu. Tako je počelo moje istraživanje.
„Povest Frišove palate u Vršcu počeo sam da sastavljam u Njujorku! I to na vidikovcu oblakodera Empajer stejt bilding. Sa 86. sprata njujorškog oblakodera gledao sam art-deko kockice Menhetna u društvu jednog rođenog Vrščanina koji je u detinjstvu iz Vršca otišao, ali mu je njegova rodna varoš ostala u srcu. To je bio inženjer Fridrih Binder koji najednom reče da ga Menhetn podseća na Vršac!? Njemu se sada javlja slika kada je stajao na Vršačkom bregu i odozgo gledao na krovove gradića. Pokazao mi je jednu ugaonu zgradu u blizini Empajera i reče da ga ona podseća po svojoj formi na Frišovu palatu u Vršcu. Tako je počelo moje istraživanje.
Stefanović je objasnio da se njegova knjiga bavi lukom od devet hiljada godina istorije arhitekture u Srbiji, od najranijih naseobina pored Dunava u mezolitu, do Bloka 23 na Novom Beogradu. Knjiga je podeljena u 44 segmenta koja odgovaraju arhitektonskim stilovima i epohama u istoriji prostora koji baštini Srbiji.
Foto: privatna arhiva
Foto: privatna arhiva
