U knjižari Delfi SKC pisac Slobodan Vladušić predstavio je svoj istorijski triler „Omama“, u kome je jedan od junaka Miloš Crnjanski. Ova knjiga je njegov lični pokušaj da odgovori na pitanje ko je bio veliki pisac, odnosno da čitaocu stvori neku vrstu doživljaja njegove ličnosti.
„Svi ljubitelji Crnjanskog, obični poklonici ili oni kojima je predmet istraživanja, imaju svoje odgovore ko je Crnjanski, koji se u velikoj meri razlikuju. Način da veliki pisac ostane prisutan u kulturi nije da ostaje kao balzamovani leš kome se klanjamo nego da ga doživljavamo kao zagonetku, i neprekidno pokušavamo da damo odgovor ko je bio taj čovek i zašto je veliki pisac“, rekao je Vladušić.
U razgovoru o „Omami“ Vladušić je primetio da se pisci pojavljuju kao junaci dela drugih pisaca možda zato što ih danas ne doživljavamo kao kanonske autore prema kojima imamo strahopoštovanje, nego kao prijatelje iz prošlosti. „Crnjanskog doživljavam kao prijatelja iz prošlosti. U nečemu mu se divim, nekad mi malo ide na živce, ali ova knjiga je nastavak tog prijateljstva“, naglasio je Vladušić.
Urednica romana Jasmina Radojičić rekla je da „Omama“ funkcioniše kao zasebna celina, ali da je i svojevrsni nastavak Vladušićevog „Velikog juriša“, jer poseduje određene reference na nivou reči, toponima, poput Kajmakčalana i likova koji su u prethodnom romanu bili dominantni a u „Omami“ prolaze kao nekakve sene.
O knjizi su govorile i Vladušićeve kolege pisci Vladimir Kecmanović i Slobodan Vladušić.
Pisac Vladimir Kecmanović rekao je da se Vladušić kao esejista i docent srpske književnosti od svoje prve knjige razvijao, a da sada definitivno možemo da kažemo da je opravdao smisao svog bavljenja prozom i da od Milorada Pavića do Vladušića ne postoji teoretičar koji se okušao u prozi, a koji je to uspeo. „Roman ’Omama’ je postigao najveću do sada kompozicionu doslednost i ritam, koji najobičnijeg čitaoca i najobrazovanijeg naprosto veže za čitanje. To po mom mišljenju jeste vrhunska odlika književnosti. Da funkcioniše na više nivoa i da čitalac može da pronađe svoj nivo čitanja“, rekao je Kecmanović.
Pisac Dejan Stojiljković je ocenio da je „Omama“ vrlo efektan, primamljiv triler, čiji početak odmah vuče čoveka da čita. „Predviđam ’Omami’ još veći uspeh kod čitalaca od ’Velikog juriša’. Kad film flopne, kažu u Holivudu da se povezao sa publikom. Pratio sam komentare na mrežama i ovaj roman će još više da se poveže sa publikom. Biće čitan“, zaključio je Stojiljković.
„Omama“ je delo zasnovano na proučavanju građe o životu i stvaralaštvu Crnjanskog (1893–1977), ali su sam zaplet i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod Vladušićeve mašte. U Berlinu 1928. godine bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja, pa Crnjanski kao ataše za kulturu i Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom. Trag ih vodi od luksuznih berlinskih restorana i bučnih džez kabarea do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata.
U razgovoru o „Omami“ Vladušić je primetio da se pisci pojavljuju kao junaci dela drugih pisaca možda zato što ih danas ne doživljavamo kao kanonske autore prema kojima imamo strahopoštovanje, nego kao prijatelje iz prošlosti. „Crnjanskog doživljavam kao prijatelja iz prošlosti. U nečemu mu se divim, nekad mi malo ide na živce, ali ova knjiga je nastavak tog prijateljstva“, naglasio je Vladušić.
Urednica romana Jasmina Radojičić rekla je da „Omama“ funkcioniše kao zasebna celina, ali da je i svojevrsni nastavak Vladušićevog „Velikog juriša“, jer poseduje određene reference na nivou reči, toponima, poput Kajmakčalana i likova koji su u prethodnom romanu bili dominantni a u „Omami“ prolaze kao nekakve sene.
O knjizi su govorile i Vladušićeve kolege pisci Vladimir Kecmanović i Slobodan Vladušić.
Pisac Vladimir Kecmanović rekao je da se Vladušić kao esejista i docent srpske književnosti od svoje prve knjige razvijao, a da sada definitivno možemo da kažemo da je opravdao smisao svog bavljenja prozom i da od Milorada Pavića do Vladušića ne postoji teoretičar koji se okušao u prozi, a koji je to uspeo. „Roman ’Omama’ je postigao najveću do sada kompozicionu doslednost i ritam, koji najobičnijeg čitaoca i najobrazovanijeg naprosto veže za čitanje. To po mom mišljenju jeste vrhunska odlika književnosti. Da funkcioniše na više nivoa i da čitalac može da pronađe svoj nivo čitanja“, rekao je Kecmanović.
Pisac Dejan Stojiljković je ocenio da je „Omama“ vrlo efektan, primamljiv triler, čiji početak odmah vuče čoveka da čita. „Predviđam ’Omami’ još veći uspeh kod čitalaca od ’Velikog juriša’. Kad film flopne, kažu u Holivudu da se povezao sa publikom. Pratio sam komentare na mrežama i ovaj roman će još više da se poveže sa publikom. Biće čitan“, zaključio je Stojiljković.
„Omama“ je delo zasnovano na proučavanju građe o životu i stvaralaštvu Crnjanskog (1893–1977), ali su sam zaplet i glavni junak i pripovedač Miloš Verulović plod Vladušićeve mašte. U Berlinu 1928. godine bezimeni radnik dolazi u poslanstvo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kako bi prijavio nestanak svog prijatelja, pa Crnjanski kao ataše za kulturu i Verulović, vojni savetnik u poslanstvu i heroj sa Kajmakčalana, kreću u potragu za iščezlim čovekom. Trag ih vodi od luksuznih berlinskih restorana i bučnih džez kabarea do zapuštenih kvartova po kojima se vuku uživaoci opijata.
Knjigu možete pronaći u knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
