U Delfi Caféu u SKC-u 12. februara publika je imala priliku da se druži sa Bojanom Bosiljčićem, novinarom, muzičarem, piscem nekoliko romana, zbirki priča i putopisa, koji je predstavio svoju novu knjigu „Salon mrtvih princeza“, potresan antiratni roman, emotivnu priču o strahotama rata.
Neimenovani beogradski arheolog slučajno pronalazi rukopise trojice muškaraca koji su u bolnici, na nagovor psihijatra, zapisivali svoje doživljaje iz ratova devedesetih kako bi se izlečili od posttraumatskog stresnog poremećaja.
Bosiljčić se na početku svog obraćanja publici zahvalio dizajneru Branku Markoviću i lektoru Milanu Gligorijeviću na velikom doprinosu koji su dali izdanju.
Bosiljčić se na početku svog obraćanja publici zahvalio dizajneru Branku Markoviću i lektoru Milanu Gligorijeviću na velikom doprinosu koji su dali izdanju.
Junaci „Salona mrtvih princeza“ su Arsen, džez saksofonist, Sava, amaterski slikar, propali student prava i radnik u fabrici mesa, kao i Toma, student turizmologije i ekstra talentovani crtač karikaturist, koji je u početku ratnog vihora izgubio brata blizanca.
„Kada sam završio ’Đavolji kolosek’, počeo sam da pišem priče iz mladosti koje su u vezi sa muzikom. Trebalo je da budu neka vrsta sentimentalnog putovanja kroz jednu zemlju koje više nema. Tada mi se javila ideja da je to celovito tkivo koje treba da povežem. Za to mi je trebalo 15 godina. Tumbao sam biografije tih ljudi, događaje jednog pripisivao drugom, i obrnuto, da bih dobio priče koje su isprepletene.“
Građu za roman Bosiljčić je pronašao u transkriptima sa suđenja za ratne zločine u Lovasu. Čitanje tih više od 5 000 strana pomoglo mu je da shvati kafkijansku verziju stvarnosti koje su nosile devedesete godine.
„Pišući ovaj roman želeo sam da odgonetnem kako je bilo moguće da je generacija koja je uzela najlepše od jedne zemlje, lepe i plodovima bogate, generacija kojoj i ja pripadam, bila prva u redovima onih koji će tu zemlju rasturiti. I tako mi je došla ideja da u priče tih junaka utkam što više autobiografskog, da proverim da li je bilo moguće da se i sam nađem u tim redovima ili me je samo sudbina toga poštedela.“
„Pišući ovaj roman želeo sam da odgonetnem kako je bilo moguće da je generacija koja je uzela najlepše od jedne zemlje, lepe i plodovima bogate, generacija kojoj i ja pripadam, bila prva u redovima onih koji će tu zemlju rasturiti. I tako mi je došla ideja da u priče tih junaka utkam što više autobiografskog, da proverim da li je bilo moguće da se i sam nađem u tim redovima ili me je samo sudbina toga poštedela.“
„Poenta ove knjige je“, prema rečima samog autora, „da nad svojim moralnim bićem čovek mora da bdi 24 sata dnevno, ceo život. Jer je lako okliznuti se u kaljugu.“
Radnja romana koji odiše nostalgijom, sastavljenog od sedam priča koje tvore celinu, smeštena je na relaciji Zagreb–Beograd i Lion–Venecija, kao i na plažama Jadranskog mora.
Radnja romana koji odiše nostalgijom, sastavljenog od sedam priča koje tvore celinu, smeštena je na relaciji Zagreb–Beograd i Lion–Venecija, kao i na plažama Jadranskog mora.
„Imali smo nešto što je retko ko imao, jedinstvo i zajedništvo o kome EU može samo da sanja. Mi smo to uspeli da bacimo u jednom trenu. Svestan sam da ova knjjga neće ništa promeniti, ali može biti malo sećanje na dane koje smo mogli da imamo i danas.“
Roman „Salon mrtvih princeza“ možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Roman „Salon mrtvih princeza“ možete kupiti u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
