„Ponoćno sunce“ je priča koju ćete pročitati u jednom dahu
Novi roman Jua Nesbea „Ponoćno sunce“ pojaviće se u prodaji od petka 15. decembra. Kako bismo vas što bolje pripremili za izlazak ovog hita, predlažemo vam da pročitate kratku recenziju romana.
Kada ste neizostavno i bespogovorno kralj skandinavskog kriminalističkog žanra – poput harizmatičnog Jua Nesbea – i kada čak i najbliža konkurencija orbitira oko vas poput asteroida oko planete veličine Jupitera, možete li da priuštite sebi da samo uživate u plodu svog rada?
Kada je Nesbe u pitanju, odgovor je verovatno „da“ – i neki bi mogli da pomisle da su koncizni, zabavni, samostalni naslovi kojima se Nesbe trenutno bavi, relativno lako štivo, u odnosu na obimne sociološke romane o norveškom detektivu Hariju Huleu.
Međutim, čak i ako samo površno pročitate njegov novi roman, „Ponoćno sunce“, shvatićete da to nije slučaj. Knjiga možda jeste tanka, ali se besprekorno fokusira na jedan cilj: da pruži dinamično uzbuđenje.
„Ponoćno sunce“ je direktan nastavak romana „Krv na snegu“, sa sličnim zapletom: vrhunski plaćeni ubica je primoran da beži od opasnog saradnika kome se zamerio. Jun je primoran da napusti Oslo i svog nekadašnjeg šefa, „Ribara“, koji nema milosti za one koji su ga izdali. Jun pokušava da se sakrije u izolovanom delu Norveške, na mestu gde sunce retko zalazi, gde svetlost uvek ima neobičan odsjaj (Nesbe nikada ne zaboravlja da se posveti ovim bitnim, slikovitim detaljima).
Uprkos svom ateizmu, Jun pronalazi sigurnost u crkvi jedne hrišćanske sekte, i upoznaje se sa sveštenikovom ćerkom Leom i njenim sinom Knutom. Ona mu pomaže da se sakrije u jednoj napuštenoj lovačkoj kolibi, čak mu daje i pušku da može da se brani.
Ali Jun počinju da muče novi problemi: samoća i nepokolebljivi sjaj sunca, i rastuća ljubav prema Lei, čine ga neuravnoteženim. I kao što svaki ljubitelj žanra zna, uskoro će mu krvoločni protivnik pokucati na vrata.
Već je postalo kliše reći da Nesbeovo pisanje ima filmski kvalitet, ali je definitivno činjenica koju treba naglasiti. Ali kao i „Krv na snegu“ (već se pominje ekranizacija sa Leonardom Di Kapriom), „Ponoćno sunce“ nije samo podložak za scenario: ovo je priča koju ćete pročitati u jednom dahu, koju je maestralno napisao autor koji je sada već izbrusio veštine svog zanata.
Izvor: independent.co.uk
Kada ste neizostavno i bespogovorno kralj skandinavskog kriminalističkog žanra – poput harizmatičnog Jua Nesbea – i kada čak i najbliža konkurencija orbitira oko vas poput asteroida oko planete veličine Jupitera, možete li da priuštite sebi da samo uživate u plodu svog rada?
Kada je Nesbe u pitanju, odgovor je verovatno „da“ – i neki bi mogli da pomisle da su koncizni, zabavni, samostalni naslovi kojima se Nesbe trenutno bavi, relativno lako štivo, u odnosu na obimne sociološke romane o norveškom detektivu Hariju Huleu.
Međutim, čak i ako samo površno pročitate njegov novi roman, „Ponoćno sunce“, shvatićete da to nije slučaj. Knjiga možda jeste tanka, ali se besprekorno fokusira na jedan cilj: da pruži dinamično uzbuđenje.
„Ponoćno sunce“ je direktan nastavak romana „Krv na snegu“, sa sličnim zapletom: vrhunski plaćeni ubica je primoran da beži od opasnog saradnika kome se zamerio. Jun je primoran da napusti Oslo i svog nekadašnjeg šefa, „Ribara“, koji nema milosti za one koji su ga izdali. Jun pokušava da se sakrije u izolovanom delu Norveške, na mestu gde sunce retko zalazi, gde svetlost uvek ima neobičan odsjaj (Nesbe nikada ne zaboravlja da se posveti ovim bitnim, slikovitim detaljima).
Uprkos svom ateizmu, Jun pronalazi sigurnost u crkvi jedne hrišćanske sekte, i upoznaje se sa sveštenikovom ćerkom Leom i njenim sinom Knutom. Ona mu pomaže da se sakrije u jednoj napuštenoj lovačkoj kolibi, čak mu daje i pušku da može da se brani.
Ali Jun počinju da muče novi problemi: samoća i nepokolebljivi sjaj sunca, i rastuća ljubav prema Lei, čine ga neuravnoteženim. I kao što svaki ljubitelj žanra zna, uskoro će mu krvoločni protivnik pokucati na vrata.
Već je postalo kliše reći da Nesbeovo pisanje ima filmski kvalitet, ali je definitivno činjenica koju treba naglasiti. Ali kao i „Krv na snegu“ (već se pominje ekranizacija sa Leonardom Di Kapriom), „Ponoćno sunce“ nije samo podložak za scenario: ovo je priča koju ćete pročitati u jednom dahu, koju je maestralno napisao autor koji je sada već izbrusio veštine svog zanata.
Izvor: independent.co.uk
