Radije sedi u starim tramvajima nego na glamuroznim događajima, najkorisniji savet dobila je od tate, a Brus Vilis nije joj ostao u najlepšem sećanju.

Da li je vaša nova knjiga „Strast“ nastavak prethodne „Bez daha“, ili pričate neku sasvim novu priču?

„Strast“ je nastavak bestseler biografije „Bez daha“, za koju nisam želela da bude knjiga od 900 stranica. Brojne zanimljive priče koje nisu stale u prvi deo, sada su našle put do čitalaca. Sudeći po porukama koje mi stižu na Instagram, ljudima je nova knjiga čak i interesantnija.

Kakve emocije je u vama probudio literarni osvrt na prošlost?

Samo radost i smeh, sem pri pisanju priče Ptica za koju sam nekako smogla snagu da sa nepoznatim ljudima podelim nešto najintimnije. Ali, kad sam se prisećala događaja iz priča E, pa nećemo tako ragazzi!, Gladovanje u bundi i Očajnički tražeći nevolju, slatko sam se smejala. U knjizi ima i ispovesti koje nemaju veze sa modom, kao što je poglavlje Neispravan taksimetar, iz kojih se može izvući i poneka pouka.

O svom životu pisali ste u dve knjige. Kada biste morali da ga opišete u dve rečenice, kako bi one glasile?

Čekajte, čekajte, prošao je 1. april, Svetski dan šale. Jedva je sve stalo u dve knjige, a sad mi dajete samo dve rečenice?! (smeh)

Da li je život top-modela isključivo glamur, slava, putovanja i novac?

Naravno da nije, mnogo toga ima iza kulisa. Mada, uvek ću reći da je to najlepši posao na svetu.

Kad pomislite na detinjstvo, koja slika vam se prva pojavi pred očima?

Dve slike se naizmenično smenjuju. Prva je – decembar, sneg do kolena i čarobna svetlucava jelka do plafona. Roditelji su sestri i meni uvek pravili tu čaroliju, znajući koliko uživamo. Druga je – leto, Bosna, selo Skakavac, priroda kao iz filma „Orlovi rano lete“, i mi deca koja sa bakom i dekom istražujemo te lepote, čuvamo krave, ložimo vatru. Živela sam za te dane raspusta, more je uvek bilo u drugom planu.

Da li ste obišli sve kontinente ili je ostao neki „kutak“ planete u koji niste stigli da zavirite?

Zahvaljujući manekenstvu bila sam svuda gde sam želela. Nije li to veliko bogatstvo? Tamo gde nisam putovala, iskreno, i nemam želju: Kina, Koreja, Dubai...

Od koga ste dobili najkorisniji savet u životu i kako glasi?

Od tate, da moje dostojanstvo nema cenu, i da ako njega i čist obraz izgubim, nemam ništa.

Šta zamerate našim javnim ličnostima?

Mnogo toga. Ne svima, naravno. Mladima su uzori ličnosti koje to ne bi smele da budu; izoperisane, primitivne, sumnjivog morala, bahate, bez kućnog vaspitanja... Mislim da bi Zdravko Čolić svima mogao da bude primer. Od mlađe generacije tu su Sloboda Mićalović i Vojin Ćetković, Lena Kovačević, Jelena Tomašević i Ivan Bosiljčić...

Čitate li komentare ispod tekstova u kojima se pominje vaše ime?

Svi to radimo. Volim da pročitam iskrenu kritiku kad za nju ima povoda, možda nešto i naučim. Ali kad vidim poruku koja je „naručeno malicizona“, a meni je jasno „odakle vetar duva“, samo se nasmejem.

Koji je najglamurozniji događaj kojem ste prisustvovali?

Bila sam poznata po tome što ću, kad god mogu, eskivirati glamurozan događaj. Nije to za mene. Veće mi je uživanje da sednem u stari tramvaj i vozim se od prve do poslednje stanice, slušajući omiljenu muziku.

U kakvom sećanju vam je ostao Brus Vilis, sa kojim ste snimili reklamu za naočare Police?

Iskreno? Ni nalik onom kul tipu iz filmova. Holivudska zvezda, surovi profesionalac zbog koga sam za vreme fotkanja morala da stojim na telefonskom imeniku. Pomalo i sujetan. A možda mu samo nije bio dan?

Upoznali ste Lindu Evanđelistu, Evu Hercigovu, Klaudiju, Šifer, Naomi Kempbel, Kejt Mos. Koju od njih pamtite kao najlepšu, a koju kao najprijatniju?

Sa ove liste Evu Hercigovu, u oba konteksta. Inače, Sindi Kraford je kao mlada imala lepotu i seksepil koji ostavljaju bez daha, a Kristi Tarlington je uvek bila najljubaznija. Prelepe su mi bile i Jasmin Gauri i Jasmin Le Bon.

Šta je za vas značila titula „najlepša Srpkinja“ koja vas je pratila od kada ste se pojavili u javnom životu?

Bez lažne skromnosti, ne mislim da sam najlepša. Srećna sam što imam taj dar od Boga, doneo mi je toliko toga, ali lepotu nikad nisam smatrala svojim najvećim kvalitetom.

Kako reagujete kada u ogledalu uočite neku novu boricu?

Ne reagujem, jer ih ne uočavam. (smeh) Borama je odavno „objavljen rat“, isključivo prirodnim metodama. Tek o tome bih mogla knjigu da napišem.

Da li ste romantična duša?

Poljupci na kiši, šetnja u dvoje dok veje sneg, ruža na poklon, slatko „gurkanje“ na ležaju u noćnom vozu, poruka za laku noć... Sve je to za mene romantika, a život bez nje bio bi kazna.

Kako teku penzionerski dani?

O kojoj penziji pričate? (smeh)

Izvor: magazin Hello