Podsmeh površnom konzumerističkom društvu: roman „Prisutnost“ bio tema Laguninog književnog kluba
Vizionarski roman „Prisutnost“ Ježija Kosinjskog po kojem je 1979. godine Hal Ešbi snimio film „Dobro došli, gospodine Čens“ s nezaboravnim Piterom Selersom u glavnoj ulozi, bio je tema 119. Laguninog književnog kluba, a čitaoci su u petak 10. januara ispunili kafeteriju Bukmarker knjižare Delfi SKC.
O aktuelnosti ovog dela napisanog 1971. govorio je književni i filmski kritičar Zoran Janković koji potpisuje i pogovor u novom Laguninom izdanju.
Rođen bez porodice i identiteta, Čens je ceo život proveo u izolaciji. Njegov svet je ograničen na kuću starca kod koga živi i vrt u kojem radi, a jedino saznanje o spoljašnjem svetu pruža mu televizija, koju neprestano gleda. Kada njegov dobrotvor umre, Čens je primoran da napusti sigurnost svog vrta i prvi put zakorači u svet izvan njega. Čens koristi svoje znanje stečeno sa TV ekrana da se snađe u nepoznatom svetu.
Posle sudara sa limuzinom tajkuna sa Volstrita, polako se uspinje do položaja političkog savetnika pa i potencijalnog kandidata za potpredsednika. Njegovi jednostavni komentari o baštovanstvu tumačeni su kao duboko metaforični i vizionarski stavovi o društvu. Mediji ga obožavaju, javnost je fascinirana, a političari ga vide kao ključnog igrača za budućnost nacije.
Zoran Janković je ovom prilikom podsetio na bogat životopis pisca Ježija Kosinjskog iz kojeg možemo da iščitamo mnoga značenja romana.
„Kroz glavnog junaka Čensa, Kosinjski je protkao nešto što je važno i za današnji trenutak, a to je imigrantsko iskustvo. Naime, pisac je rođen u Poljskoj, a tvrdio je da je dete poljskih Jevreja, iako to nikada nije dokazano. Tokom života često je bio osporavan, što zbog sumnje da je plagirao svoja dela, što zbog samog pisanja i načina života. Imao je veoma uzbudljiv životopis kada je emigrirao u SAD. Bio je i profesor, predsednik PEN centra, a zatim se oženio i vrlo brzo postao udovac bogate žene. Ključne kontroverze – da nije bio autor svojih romana, dovele su do toga da njegova zvezda potamni“, podsetio je Janković i dodao:
„Pred kraj života, a izvršio je samoubistvo u 57. godini, Kosinjski je postao zavisnik od seksa, što je postala jedna od nezaobilaznih tema njegovih dela. Ubrzo su počele optužbe za šund, mizoginiju… Posle je bio optuživan i da je dete CIA.“
Gospodin Čens je prazna stranica, čovek bez ičega, ali se zato u njemu ogledaju svi ostali junaci, pri čemu se prikazuje površnost sveta u kojem se on kreće, navedeno je ovom prilikom.
„Kao što njegovo ime i govori, on je čovek srećnih okolnosti koje ga bez imalo znanja i iskustva vode među najbogatiji sloj društva do samog vrha. Jedino znanje koje ima je o baštovanstvu i ono što je mogao da sazna gledanjem televizije, a njegove jednostavne opaske čelnici na vlasti tumače kao velike životne istine i metafore politike i ekonomije. To nas podseća na današnji svet ogrezao u površnosti i neznanju“, mišljenja je Janković.
Povučena je u razgovoru i paralela sa današnjim medijima i društvenim mrežama koji imaju moć da ni od koga naprave zvezdu.
„Čitav koncept medija, televizije i izmaštanih života u javnosti ima jasnu paralelu sa današnjim trenutkom kada mnogi predstavljaju sebe na društvenim mrežama na jedan način, i ljudi ih tako i prepoznaju, a istina je zapravo sušta suprotnost“, naveo je kritičar.
Kao najvažniji utisak romana istaknuto je da je Kosinjski mogao da iskoristi svoje imigrantsko iskustvo i da se sa distance, iz vizure „dođoša“, podsmehne američkom konzumerističkom društvu u kojem i mi danas na neki način živimo.
„Čens ćuti i progovara kada proceni da treba, a svi ostali pričaju i slušaju zapravo sebe. Kosinjski je uspeo da se podsmehne i samom sebi. On se sprda sa vlastitom biogafijom. Na neki način je isto bio prazna stranica u koju su upisivali šta su hteli, neki su videli velikog erotomana, neki plagijatora, neki plaćenika…“
Među čitaocima povela se i polemika da li je Čens zapravo zaostao, ili je onako kako su mnogi napomenuli, zapravo čovek sa jakom intuicijom koji je zatvoren u četiri zida bašte i nije imao mogućnost da se razvije.
„Čens je svoj, dosledan sebi, koliko god ograničenih mentalnih sposobnosti. To što neko u njemu učita šta želi, to je samo površnost svih nas koji se nalazimo u prisutnosti gospodina Čensa“, mišljenje je jedne od čitateljki, a veče se završilo idejom stalnog obnavljanja poput bašte gospodina Čensa, kao i potebom za povratkom sebi, resetovanjem i kolektivnim rikvercom…
Tema sledećeg, 120. Laguninog književnog kluba biće roman „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina, otkriven 60 godina nakon autorove smrti.
Rođen bez porodice i identiteta, Čens je ceo život proveo u izolaciji. Njegov svet je ograničen na kuću starca kod koga živi i vrt u kojem radi, a jedino saznanje o spoljašnjem svetu pruža mu televizija, koju neprestano gleda. Kada njegov dobrotvor umre, Čens je primoran da napusti sigurnost svog vrta i prvi put zakorači u svet izvan njega. Čens koristi svoje znanje stečeno sa TV ekrana da se snađe u nepoznatom svetu.
Posle sudara sa limuzinom tajkuna sa Volstrita, polako se uspinje do položaja političkog savetnika pa i potencijalnog kandidata za potpredsednika. Njegovi jednostavni komentari o baštovanstvu tumačeni su kao duboko metaforični i vizionarski stavovi o društvu. Mediji ga obožavaju, javnost je fascinirana, a političari ga vide kao ključnog igrača za budućnost nacije.
Zoran Janković je ovom prilikom podsetio na bogat životopis pisca Ježija Kosinjskog iz kojeg možemo da iščitamo mnoga značenja romana.
„Kroz glavnog junaka Čensa, Kosinjski je protkao nešto što je važno i za današnji trenutak, a to je imigrantsko iskustvo. Naime, pisac je rođen u Poljskoj, a tvrdio je da je dete poljskih Jevreja, iako to nikada nije dokazano. Tokom života često je bio osporavan, što zbog sumnje da je plagirao svoja dela, što zbog samog pisanja i načina života. Imao je veoma uzbudljiv životopis kada je emigrirao u SAD. Bio je i profesor, predsednik PEN centra, a zatim se oženio i vrlo brzo postao udovac bogate žene. Ključne kontroverze – da nije bio autor svojih romana, dovele su do toga da njegova zvezda potamni“, podsetio je Janković i dodao:
„Pred kraj života, a izvršio je samoubistvo u 57. godini, Kosinjski je postao zavisnik od seksa, što je postala jedna od nezaobilaznih tema njegovih dela. Ubrzo su počele optužbe za šund, mizoginiju… Posle je bio optuživan i da je dete CIA.“
Gospodin Čens je prazna stranica, čovek bez ičega, ali se zato u njemu ogledaju svi ostali junaci, pri čemu se prikazuje površnost sveta u kojem se on kreće, navedeno je ovom prilikom.
„Kao što njegovo ime i govori, on je čovek srećnih okolnosti koje ga bez imalo znanja i iskustva vode među najbogatiji sloj društva do samog vrha. Jedino znanje koje ima je o baštovanstvu i ono što je mogao da sazna gledanjem televizije, a njegove jednostavne opaske čelnici na vlasti tumače kao velike životne istine i metafore politike i ekonomije. To nas podseća na današnji svet ogrezao u površnosti i neznanju“, mišljenja je Janković.
Povučena je u razgovoru i paralela sa današnjim medijima i društvenim mrežama koji imaju moć da ni od koga naprave zvezdu.
„Čitav koncept medija, televizije i izmaštanih života u javnosti ima jasnu paralelu sa današnjim trenutkom kada mnogi predstavljaju sebe na društvenim mrežama na jedan način, i ljudi ih tako i prepoznaju, a istina je zapravo sušta suprotnost“, naveo je kritičar.
Kao najvažniji utisak romana istaknuto je da je Kosinjski mogao da iskoristi svoje imigrantsko iskustvo i da se sa distance, iz vizure „dođoša“, podsmehne američkom konzumerističkom društvu u kojem i mi danas na neki način živimo.
„Čens ćuti i progovara kada proceni da treba, a svi ostali pričaju i slušaju zapravo sebe. Kosinjski je uspeo da se podsmehne i samom sebi. On se sprda sa vlastitom biogafijom. Na neki način je isto bio prazna stranica u koju su upisivali šta su hteli, neki su videli velikog erotomana, neki plagijatora, neki plaćenika…“
Među čitaocima povela se i polemika da li je Čens zapravo zaostao, ili je onako kako su mnogi napomenuli, zapravo čovek sa jakom intuicijom koji je zatvoren u četiri zida bašte i nije imao mogućnost da se razvije.
„Čens je svoj, dosledan sebi, koliko god ograničenih mentalnih sposobnosti. To što neko u njemu učita šta želi, to je samo površnost svih nas koji se nalazimo u prisutnosti gospodina Čensa“, mišljenje je jedne od čitateljki, a veče se završilo idejom stalnog obnavljanja poput bašte gospodina Čensa, kao i potebom za povratkom sebi, resetovanjem i kolektivnim rikvercom…
Tema sledećeg, 120. Laguninog književnog kluba biće roman „Rat“ Luj-Ferdinanda Selina, otkriven 60 godina nakon autorove smrti.
