Praznik knjige za decu u vidu Dečjih dana kulture počeo je u sredu 5. aprila!
Veliki popusti, čak do 40%, očekuju sve mlade čitaoce na knjige u izdanju Male Lagune, kao i sjajan program u knjižari Delfi SKC, koji je počeo promocijom dve sjajne knjige za decu, „Tajne dedinog kofera“ Bojana Ljubenovića, i „Bio jednom jedan strah“ Jovice Tišme, koji je za svoju knjigu dobio čak dve književne nagrade u oblasti stvaralaštva za decu, nagradu „Gordana Brajović“ i nagradu „Aleksandar Vučo“.
U razgovoru sa piscima učestvovao je i urednik oba izdanja Zoran Penevski.
Tišma nam je otkrio da su ga nagrade „zbunile“ i da nije navikao na njih: „Pisanje je uglavnom igranje, a zbog igranja sam obično dobijao batine.“
Bojan uživa da piše za decu: „To me opušta, zabavlja i čini srećnim. Ne umem da pišem moderne knjige za decu o teletabisima i ostalim stvorovima, pišem knjige kakve sam voleo da čitam kao mali, i to se vidi po mojim knjigama, posebno po ’Tajni dedinog kofera’ koja se naslanja na knjige koje je pisao Branko Ćopić. Veoma sam voleo knjige Branka Ćopića – „Orlovi rano lete“, „Magareće godine“ i druge. Poželeo sam da napišem jedan roman koji će se naslanjati na to što je pisao Branko Ćopić. Mislim da mu se nismo dovoljno odužili i zato sam mu i posvetio ovu knjigu.“
Tišma je Bojanovu knjigu pročitao dva puta: „Zato što je Bojan ovu knjigu pisao o meni, samo što se ja ne zovem Ognjen nego Jovica, a imao sam i dedu Gvozdena koji se zvao Jovan. I ja sam imao jedno selo i jednu pećinu koja je u stvari bila jama. Svako ko je imao nekoga na selu može u ovoj knjizi da pronađe još jednu avanturu, a ko nije, može da doživi avanturu ravnu letu u svemir.“
„Svakodnevno pišem satiru i tu se poprilično uprljam nekim osobinama ljudskim koje su blago rečeno odvratne: licemerje, glupost, laž, korupcija i tako dalje“, rekao je Bojan i dodao: „Onda ja u dečju književnost pobegnem glavom bez obzira da bih tamo našao utehu u najlepšim ljudskim osobinama koje se danas kriju samo u dečjem svetu, a to su: ljubav, prijateljstvo, požrtvovanje, solidarnost, i to je ono što želim da prenesem, a trudim se da bude protkano i humorom.“
Penevski je istakao da, kao što se Bojan oslanjao na književnu tradiciju Branka Ćopića, književnost Jovice Tišme prati književnu tradiciju Aleksandra Vuča.
Komentarišući Tišminu knjigu, Bojanu se učinilo da se „Jovica igrao sve vreme dok je pisao i da je bio potpuno razigran uz sjajan i specifičan humor.“
U razgovoru sa piscima učestvovao je i urednik oba izdanja Zoran Penevski.
Tišma nam je otkrio da su ga nagrade „zbunile“ i da nije navikao na njih: „Pisanje je uglavnom igranje, a zbog igranja sam obično dobijao batine.“
Bojan uživa da piše za decu: „To me opušta, zabavlja i čini srećnim. Ne umem da pišem moderne knjige za decu o teletabisima i ostalim stvorovima, pišem knjige kakve sam voleo da čitam kao mali, i to se vidi po mojim knjigama, posebno po ’Tajni dedinog kofera’ koja se naslanja na knjige koje je pisao Branko Ćopić. Veoma sam voleo knjige Branka Ćopića – „Orlovi rano lete“, „Magareće godine“ i druge. Poželeo sam da napišem jedan roman koji će se naslanjati na to što je pisao Branko Ćopić. Mislim da mu se nismo dovoljno odužili i zato sam mu i posvetio ovu knjigu.“
Tišma je Bojanovu knjigu pročitao dva puta: „Zato što je Bojan ovu knjigu pisao o meni, samo što se ja ne zovem Ognjen nego Jovica, a imao sam i dedu Gvozdena koji se zvao Jovan. I ja sam imao jedno selo i jednu pećinu koja je u stvari bila jama. Svako ko je imao nekoga na selu može u ovoj knjizi da pronađe još jednu avanturu, a ko nije, može da doživi avanturu ravnu letu u svemir.“
„Svakodnevno pišem satiru i tu se poprilično uprljam nekim osobinama ljudskim koje su blago rečeno odvratne: licemerje, glupost, laž, korupcija i tako dalje“, rekao je Bojan i dodao: „Onda ja u dečju književnost pobegnem glavom bez obzira da bih tamo našao utehu u najlepšim ljudskim osobinama koje se danas kriju samo u dečjem svetu, a to su: ljubav, prijateljstvo, požrtvovanje, solidarnost, i to je ono što želim da prenesem, a trudim se da bude protkano i humorom.“
Penevski je istakao da, kao što se Bojan oslanjao na književnu tradiciju Branka Ćopića, književnost Jovice Tišme prati književnu tradiciju Aleksandra Vuča.
Komentarišući Tišminu knjigu, Bojanu se učinilo da se „Jovica igrao sve vreme dok je pisao i da je bio potpuno razigran uz sjajan i specifičan humor.“
1/7
U knjigu „Bio jednom jedan strah“ nije ušla priča „Bio jednom jedan kriterijum“ koja je, po rečima urednika Zorana Penevskog, bila više realistična u odnosu na ostale, ali je možete pročitati u časopisu za dečju književnost „Jedrenjak“, koji je u svojoj trećoj plovidbi svratio u Malu Lagunu i zajedno s njom krenuo u nove avanture. „Jedrenjak“ možete besplatno dobiti u svim knjižarama Laguna i Delfi.
