Dobro poznat i našim čitaocima, Piter Džejms jedan je od najznačajnijih pisaca današnjice. Romani su mu prevedeni na 37 jezika, prodati u 19 miliona primeraka, i bili na prvom mestu najtraženijih knjiga u Engleskoj, Americi, Nemačkoj, Francuskoj, Rusiji, Kanadi. Doživeli su nekoliko filmskih, TV i pozorišnih adaptacija, a nedavno je objavljen i njegov roman „Pratim te“.

Podstrek za ovu izuzetno napetu i majstorski napisanu priču pisac je dobio od supruge Lare, o čemu, u ekskluzivnom razgovoru za Novosti, kaže:

„Roman je inspirisan Larinim jezivim susretom kada smo živeli na selu u Saseksu, a ona svakog popodneva išla na trčanje. Jednog novembarskog dana, kada je već pao mrak, čovek koji je trčao iz suprotnog smera joj je prijateljski mahnuo na šta je ona uzvratila. Kasnije je iste večeri primetila da je počeo da je ‘prati’ putem aplikacije Strava. Tokom narednih nekoliko nedelja videla je da ovaj isti čovek prati njene rute, samo malo iza nje, trči istim seoskim stazama i kroz šumu. To ju je uplašilo. Rekla mi je da može lako da utvrdi gde ona živi, odakle je počela i završila svoje trčanje. Ovaj događaj je pokazao koliko je zapravo lako da otkrijete nečiju svakodnevicu. Želeo sam da ovo iskustvo kroz koje je prošla moja žena posluži kao upozorenje ljudima da pažljivo biraju informacije koje dele putem društvenih mreža.“

U pisanju Vam pomaže mnogo ljudi, imate tzv. „Džejmsov tim“. Kako izgleda ta saradnja?

Tradicionalno se vezujemo za sliku autora koji sedi sam u potkrovlju kuće i piše... Veliki broj pisaca koje poznajem to zaista i radi. Međutim, ja sam veoma disciplinovan i u obavezi sam da svake godine izdam novi roman iz serijala o Roju Grejsu, a to nije nimalo lak zadatak. Jedan od razloga što imam tim sa kojim sarađujem je taj što duboko verujem u istraživanje kako bih došao do svih pojedinosti koje ugrađujem u moje likove.

Takođe, veoma je značajno prisustvo na društvenim mrežama. Trudim se da odgovorim svakom čitaocu koji mi piše.

Prvi član mog tima je supruga Lara koja čita sve što napišem. Sledeći je Dejvid Gejlor, penzionisani detektiv policije Saseks koji je i uzor za lik Roja Grejsa. Dejv zajedno sa mojom suprugom čita svakih 100 stranica onoga što napišem i govori mi kako bi Roj Grejs mogao da razmišlja i deluje kao viši detektiv istražitelj – uloga koju je Dejv imao mnogo godina. Zatim, imamo Dani Braun koja vodi sve društvene mreže i ima sjajnu intuiciju da proceni kada i kakav sadržaj treba da objavimo.

Iz kog razloga ovaj roman niste uključili u serijal o Roju Grejsu, po kome ste posebno poznati?

Svakih nekoliko godina uživam u slobodi pisanja nezavisnih romana, jer mi omogućavaju da pišem o problemima i istražujem ih na impresivniji način nego što bih to mogao u serijalu o Roju Grejsu gde centralni likovi moraju biti policajci.

Kako ste uopšte ušli u svet književnosti i zašto ste se opredelili za žanr trilera?

Još od najranijeg detinjstva želeo sam da pišem i snimam filmove. Nikada nisam mislio da imam talenat za tako nešto, a nisam imao ni samopouzdanja kao dete. Moj prvi uspeh se dogodio kada sam imao sedamnaest godina, pobedio sam na nacionalnom konkursu za kratku priču koju je organizovao Bi-Bi-Si i morao sam tu priču da pročitam uživo u programu.

Međutim, moj prvi roman je bio zaista loš špijunski triler, a nisu se prodavala ni sledeća dva. Na jednoj zabavi izjadao sam se mladoj dami Elizabet Bjukan (sada je i sama uspešna spisateljica), koja mi je dala savet koji je promenio moj život: „Nikada nećeš biti uspešan autor dok ne napišeš ono što te zaista fascinira, ono što znaš i što možeš da razumeš.“

Dve nedelje kasnije smo opljačkani. Mladi detektiv Majk Haris koji je došao na uviđaj dao mi je vizitkartu i rekao da kontaktiram s njim ukoliko mi je potrebna pomoć oko istraživanja za moje sledeće knjige. Moja tadašnja supruga i ja sprijateljili smo se sa njim i njegovom suprugom Renatom, koja je takođe bila policajka. Počeli smo da idemo sa njima na različite društvene događaje i shvatili da je svet policije veoma inkluzivan. Danas u proseku provodim jedan dan nedeljno sa policijom, uglavnom u Saseksu gde je smeštena radnja mojih romana, ali i u Londonu, kao i sa policijskim snagama drugih zemljama, uključujući SAD, Francusku, Nemačku, Rusiju, Australiju i Švedsku. Prisustvovao sam racijama velikih kriminalaca, obilazio mesta ubistava u roku od nekoliko sati nakon njihovog otkrivanja, brojnim obdukcijama i ekshumacijama.

Koliko dugo radite na jednoj knjizi i sa kojim problemima se suočavate?

Za svaki moj roman potrebno mi je oko godinu dana da ga napišem, sa mnogo meseci istraživanja pre toga. To otprilike podrazumeva sedam meseci za prvi nacrt, pet meseci uređivanja do konačnog odobrenja. Jedan od najvećih problema koje uvek imam smišljanje naslova. U mojoj kancelariji imamo veliku tablu i bilo ko od tima kada dođe zapisuje moguće predloge za naslov. Ne mogu da se setim nijednog problema, osim što je jednom pucano na mene dok sam se vozio u policijskom autu u Moskvi u kojoj sam boravio zbog istraživanja za novi roman. Tada sam pomislio: „Hmm, možda danas shvatam svoje istraživanje previše ozbiljno.“

Jednom prilikom ste govorili o „svetom trojstvu trilera“. Šta ono podrazumeva?

„Sveto trojstvo“ trilera podrazumeva karakter likova, istraživanje i zaplet. Verujem da sve svoje romane pišem na taj način i namerno sam ih naveo ovim redom. Ljudi čitaju knjige da bi otkrili šta se dešava sa likovima koje sretnu na početku priče, bave se njima i stalo im je da otkriju da li su dobri ili zli. Likovi su ključ svake fikcije.

Šta je odlučujuće za uspeh jedne knjige: dobar izdavač, marketing ili samo delo može da prokrči put do čitalaca?

Kada sam objavio svoj prvi roman 1981. godine godišnje je izlazilo 11.000 romana. Sada je taj broj preko 200.000. Veoma retko neki roman danas može da uspe usmenom predajom ili samo zato što je osvojio neku nagradu, marketing je ključ svega. Često sam čuo kako govore, a i znam iz sopstvenog iskustva, da se bestseler pravi „u kući“ kao strateška odluka izdavača. Izdavači objavljuju veliki broj knjiga svakog meseca, ali isto tako znaju da imaju ograničene prostore na policama ključnih knjižara i supermarketa, tako da moraju da donesu ključnu odluku da iz svakog žanra odaberu „knjigu meseca“ na koju će potrošiti novac za oglašavanje.

Osim pisanja, šta Vas još zanima? Imate li poseban hobi?

Volim sport, skoro svakog dana trčim 5–10 km, igram tenis, plivam, vozim bicikl i skijam. Takođe sam i zaljubljenik u automobilizam. Trkam se klasičnim automobilima, trenutno korvetom iz 1962. godine i mini kuperom C iz 1964. godine, ali i BMV-om M3 iz 2002. koji je označen kao policijski automobil koji pozajmljujem policiji države Džerzi (SAD) za njihove kampanje za bezbednost na putevima. Imam i kolekciju veoma brzih automobila. Moja žena i ja volimo životinje i imamo pravi mali zoo-vrt koji čine dva psa, dve burmanske mačke, četiri male koze i dva zeca.

Čitaoci s nestrpljenjem očekuju svaku Vašu knjigu. Na čemu sada radite?

Trenutno radim na 18. romanu iz serijala o Roju Grejsu, čiji je engleski naziv Picture You Dead. To je priča o bračnom paru koji na rasprodaji kupuje umetničku sliku jer im se dopada ram u kom se slika nalazi. Nakon što donesu sliku kući, otkrivaju da iza slike koju su kupili postoji još jedna. Kasnije se ispostavi da bi to mogla biti davno izgubljena slika iz 18. veka poznatog francuskog slikara Fragonara čija je trenutna vrednost na tržištu umetnina 17 miliona funti. Pored para koji je slučajno otkrio sliku, postoji i jedan kolekcionar umetninama koji je silno želi. Toliko je želi da je zbog nje spremam i da ubije...

Autor: Dragan Bogutović
Izvor: Novosti