Pisac na blic: Bojan Ljubenović
Bojan Ljubenović, autor duhovite avanture za decu „Tajne dedinog kofera“, povodom Dečjih dana kulture otkriva nam tajne koje svaki pisac za decu treba da zna.
Koja Vam je omiljena knjiga iz detinjstva?
Dvoumim se između „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića, „Autobiografije“ i „Hajduka“ Branislava Nušića, „Tajnog društva PGC“ Antona Ingoliča, „Dečaka Pavlove ulice“ Ferenca Molnara, „Družine Pere Kvržice“ Mata Lovraka...
Ipak se odlučujem za Jovančeta i drugare iz romana „Orlovi rano lete“. Uživao sam čitajući o njegovoj maloj družini i avanturama sa poljarem Lijanom. A tek kako sam se oduševio kada sam saznao da taj Ćopićev dečji roman ima nastavak – „Slavno vojevanje“. Niko nije bio srećniji od mene... Mnogo volim i Ćopićevu knjigu „Magareće godine“. Kao što se iz ovoga vidi, Branko Ćopić je pisac mog detinjstva i zato sam mu posvetio svoj novi roman „Tajne dedinog kofera“.
S kojim književnim junakom biste se družili?
Verovatno s Nikoletinom Bursaćem. Bio bih mu pomoćnik, nosio bih njegov mitraljez. Šalim se, naravno, ali taj dobrodušni grmalj, ratnik dečjeg srca, ostao mi je u lepom sećanju. Verovatno i sa Haklberijem Finom i Tomom Sojerom, zajedno bismo napravili još veća čuda nego njih dvojica sami.
Koliko dugo se piše jedna knjiga?
Svaka knjiga se piše čitav život, samo toga pisci često nisu svesni. Tek kada sednu za pisaći sto i počnu da rade, shvate da svoje „pero“ sve vreme umaču u svoje životno iskustvo, uspomene, osećanja, znanje... koji su se nataložili duboko u njima.
Da li inspiraciju pronalazite u svom detinjstvu?
Mnoge likove i događaje iz svojih dečjih knjiga osmislio sam prema svojim drugarima iz detinjstva. Onakvim kakve sam ih upamtio ili u svojoj mašti malo nadogradio. A kad mi ponestane inspiracije iz svog detinjstva, onda malo „ukradem“ iz detinjstva svoje dece. Kao roditelj sam pažljivo osluškivao i gledao šta oni rade, s kim se druže, šta proživljavaju i to ponekad koristio u svojim knjigama. Samo im to nemojte reći, jer će onda tražiti da im njihovo detinjstvo vratim, a meni je baš potrebno.
Koje pisce moramo obavezno da čitamo kako bismo postali ozbiljni knjigoljupci?
Od domaćih pisaca to su Mika Antić, Ljubivoje Ršumović, Dušan Radović, Jasminka Petrović, Dejan Aleksić, Igor Kolarov, Uroš Petrović... A od stranih su to Mark Tven, Džek London, Danijel Defo… dovoljno za početak, a ostale otkrijte sami.
Izvor: Laguna
Dvoumim se između „Orlovi rano lete“ Branka Ćopića, „Autobiografije“ i „Hajduka“ Branislava Nušića, „Tajnog društva PGC“ Antona Ingoliča, „Dečaka Pavlove ulice“ Ferenca Molnara, „Družine Pere Kvržice“ Mata Lovraka...
Ipak se odlučujem za Jovančeta i drugare iz romana „Orlovi rano lete“. Uživao sam čitajući o njegovoj maloj družini i avanturama sa poljarem Lijanom. A tek kako sam se oduševio kada sam saznao da taj Ćopićev dečji roman ima nastavak – „Slavno vojevanje“. Niko nije bio srećniji od mene... Mnogo volim i Ćopićevu knjigu „Magareće godine“. Kao što se iz ovoga vidi, Branko Ćopić je pisac mog detinjstva i zato sam mu posvetio svoj novi roman „Tajne dedinog kofera“.
S kojim književnim junakom biste se družili?
Verovatno s Nikoletinom Bursaćem. Bio bih mu pomoćnik, nosio bih njegov mitraljez. Šalim se, naravno, ali taj dobrodušni grmalj, ratnik dečjeg srca, ostao mi je u lepom sećanju. Verovatno i sa Haklberijem Finom i Tomom Sojerom, zajedno bismo napravili još veća čuda nego njih dvojica sami.
Koliko dugo se piše jedna knjiga?
Svaka knjiga se piše čitav život, samo toga pisci često nisu svesni. Tek kada sednu za pisaći sto i počnu da rade, shvate da svoje „pero“ sve vreme umaču u svoje životno iskustvo, uspomene, osećanja, znanje... koji su se nataložili duboko u njima.
Da li inspiraciju pronalazite u svom detinjstvu?
Mnoge likove i događaje iz svojih dečjih knjiga osmislio sam prema svojim drugarima iz detinjstva. Onakvim kakve sam ih upamtio ili u svojoj mašti malo nadogradio. A kad mi ponestane inspiracije iz svog detinjstva, onda malo „ukradem“ iz detinjstva svoje dece. Kao roditelj sam pažljivo osluškivao i gledao šta oni rade, s kim se druže, šta proživljavaju i to ponekad koristio u svojim knjigama. Samo im to nemojte reći, jer će onda tražiti da im njihovo detinjstvo vratim, a meni je baš potrebno.
Koje pisce moramo obavezno da čitamo kako bismo postali ozbiljni knjigoljupci?
Od domaćih pisaca to su Mika Antić, Ljubivoje Ršumović, Dušan Radović, Jasminka Petrović, Dejan Aleksić, Igor Kolarov, Uroš Petrović... A od stranih su to Mark Tven, Džek London, Danijel Defo… dovoljno za početak, a ostale otkrijte sami.
Izvor: Laguna
Autor: Bojan Ljubenović
