Knjiga o majci je autopoetička ispovest, ali je i roman o jednoj epohi i ispovest o zemlji i ljudima kojih više nema.
Pisac Dragan Velikić gostovao je u utorak, 24.maja u Biblioteci „Jovan Tomić“ u Novoj Varoši gde je pred brojnom čitalačkom publikom predstavio roman „Islednik“, koji mu je, nakon „Ruskog prozora“,doneo drugu Ninovu nagradu za najbolji roman.
„Islednik“ je po mišljenju mnogih kritičara Velikićev najbolji roman do sada. Knjiga sadrži ono po čemu je autor prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman sadrži elemente autobiografije, ispovednog je karaktera, ali su njegovi junaci modifikovani i smešteni u epohu. Obuhvata period od sto godina kroz jednu porodičnu priču i mnoge teme kao što su migracije, zaborav, demencija...
„Vest o majčinoj smrti zatekla me je u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Roman o majci postaje autopoetička ispovest, ali i ispovest o zemlji i ljudima kojih više nema. Ova knjiga je fikcija bez obzira što sam koristio situacije i događaje iz vlastitog života. U tome i jeste magija literature, a kontekst je okvir bez kojeg ne možemo razumeti ni dešavanja ni pojave. Mnogi greše kada prošlost sagledavaju bez konteksta, sa iskustvom naknadne pameti“, kazao je Velikić.
Književnik je u razgovoru sa publikom opisao i svoju percepciju pojedinih osoba u „Isledniku“, koje naziva „ljudima sa plaže“ i „hordama prostaka u firmiranoj odeći“.
„Majka u romanu kaže da su upravo ti ljudi sa plaže pobedili i da će svet eksplodirati od tolike količine prostaštva. I eksplodirao je. Od primitivizma. Ali ja se ne predajem. Ubeđen sam da je pristojnog sveta u našem društvu neuporedivo više, ali se taj svet retko oglašava. Veoma je važno da se bolest negacije ne raširi kao virus. I zato je moja misija da pre svega svojim postupcima i onim što pišem ojačam taj svet“, ocenio je Velikić, koji je u „Isledniku“i neka vrsta istraživača, a jedna od fascinacija mu je genetika, koja je takođe važno obeležje ove knjige. On smatra da smo svi mi zapis predaka, kao i da se u svima nama vodi besomučna borba naše volje sa iskonskim genetskim kombinacijama.
„Islednik“ je po mišljenju mnogih kritičara Velikićev najbolji roman do sada. Knjiga sadrži ono po čemu je autor prepoznatljiv: savršen osećaj za detalj, jezičku preciznost, briljantno izbrušen stil. Roman sadrži elemente autobiografije, ispovednog je karaktera, ali su njegovi junaci modifikovani i smešteni u epohu. Obuhvata period od sto godina kroz jednu porodičnu priču i mnoge teme kao što su migracije, zaborav, demencija...
„Vest o majčinoj smrti zatekla me je u Budimpešti i postaje povod za otvaranje emotivne crne kutije, za rasplitanje višeslojnih priča i detektivsko pronicanje u svakodnevicu vremena koje više ne postoji. Roman o majci postaje autopoetička ispovest, ali i ispovest o zemlji i ljudima kojih više nema. Ova knjiga je fikcija bez obzira što sam koristio situacije i događaje iz vlastitog života. U tome i jeste magija literature, a kontekst je okvir bez kojeg ne možemo razumeti ni dešavanja ni pojave. Mnogi greše kada prošlost sagledavaju bez konteksta, sa iskustvom naknadne pameti“, kazao je Velikić.
Književnik je u razgovoru sa publikom opisao i svoju percepciju pojedinih osoba u „Isledniku“, koje naziva „ljudima sa plaže“ i „hordama prostaka u firmiranoj odeći“.
„Majka u romanu kaže da su upravo ti ljudi sa plaže pobedili i da će svet eksplodirati od tolike količine prostaštva. I eksplodirao je. Od primitivizma. Ali ja se ne predajem. Ubeđen sam da je pristojnog sveta u našem društvu neuporedivo više, ali se taj svet retko oglašava. Veoma je važno da se bolest negacije ne raširi kao virus. I zato je moja misija da pre svega svojim postupcima i onim što pišem ojačam taj svet“, ocenio je Velikić, koji je u „Isledniku“i neka vrsta istraživača, a jedna od fascinacija mu je genetika, koja je takođe važno obeležje ove knjige. On smatra da smo svi mi zapis predaka, kao i da se u svima nama vodi besomučna borba naše volje sa iskonskim genetskim kombinacijama.
Pisac nije previše kritičan kada govori o današnjoj književnoj sceni, ali jeste prema primitivizmu i „ljudima sa plaže“ koji su, kako kaže, zagađivači.
„Kad bi nam politička scena bila bar nalik književnoj, srpsko društvo bi bilo mnogo naprednije. I zato čitajte knjige, jer je literatura najbolji način da počnete da mislite svojom glavom i rizikujete da budete slobodni. Jednostavno je – što je više pametnih ljudi koji misle svojom glavom, to je manja verovatnoća da se društvo uruši, a ljudi u njemu postanu izmanipulisano stado“, smatra velikan srpske književnosti, čija su dela prevedena na petnaest jezika.
Pored Ninove nagrade za „Ruski prozor“ (2007) i za „Islednika“ (2015), Dragan Velikić je ovenčan i nagradom grada Budimpešte za 2013. godinu, Srednjoevropskom nagradom za književnost, Kočićevim perom, stipendijom Fonda „Borislav Pekić“, kao i priznanjima koja nose imena Miloša Crnjanskog i Meše Selimovića.
Na književnoj večeri pisac je govorio i o odnosima sa čuvenim Aleksandrom Tišmom, fenomenu demencije, svom doživljaju ambasadorske funkcije u Beču, u kojem, kako kaže, dominira osećaj da je bio trafo-stanica ili vodič turističke agencije, a ne državni službenik...
Velikić smatra da dobar roman nikada ne može da se prepriča. Upravo takav je bio i ovaj književni događaj – teško ga je prepričati, ali u isto vreme kvalitetan i zabavan, obeležen harizmom gosta i zanimljivim pitanjima domaćeg čitališta. Domaćin promocije bila je Nera Čović, direktorka Biblioteke, koja je publiku bliže upoznala sa biografijom i dosadašnjim plodonosnim književnim stvaralaštvom Dragana Velikića.
Nakon sjajne promocije u Novoj Varoši, Dragan Velikić gostovao je u bibliotekama u Ivanjici i Arilju.
„Kad bi nam politička scena bila bar nalik književnoj, srpsko društvo bi bilo mnogo naprednije. I zato čitajte knjige, jer je literatura najbolji način da počnete da mislite svojom glavom i rizikujete da budete slobodni. Jednostavno je – što je više pametnih ljudi koji misle svojom glavom, to je manja verovatnoća da se društvo uruši, a ljudi u njemu postanu izmanipulisano stado“, smatra velikan srpske književnosti, čija su dela prevedena na petnaest jezika.
Pored Ninove nagrade za „Ruski prozor“ (2007) i za „Islednika“ (2015), Dragan Velikić je ovenčan i nagradom grada Budimpešte za 2013. godinu, Srednjoevropskom nagradom za književnost, Kočićevim perom, stipendijom Fonda „Borislav Pekić“, kao i priznanjima koja nose imena Miloša Crnjanskog i Meše Selimovića.
Na književnoj večeri pisac je govorio i o odnosima sa čuvenim Aleksandrom Tišmom, fenomenu demencije, svom doživljaju ambasadorske funkcije u Beču, u kojem, kako kaže, dominira osećaj da je bio trafo-stanica ili vodič turističke agencije, a ne državni službenik...
Velikić smatra da dobar roman nikada ne može da se prepriča. Upravo takav je bio i ovaj književni događaj – teško ga je prepričati, ali u isto vreme kvalitetan i zabavan, obeležen harizmom gosta i zanimljivim pitanjima domaćeg čitališta. Domaćin promocije bila je Nera Čović, direktorka Biblioteke, koja je publiku bliže upoznala sa biografijom i dosadašnjim plodonosnim književnim stvaralaštvom Dragana Velikića.
Nakon sjajne promocije u Novoj Varoši, Dragan Velikić gostovao je u bibliotekama u Ivanjici i Arilju.
