Mavrov izveštaj je fiktivni memoar Estebanika, marokanskog roba koji je bio jedan od četvorice preživelih iz španske ekspedicije na Floridu pod vođstvom Panfila de Narvaesa početkom šesnaestog veka. Pretpostavlja se da je on prvi Afrikanac koji je kročio na tlo budućih Sjedinjenih Američkih Država. Iako je njegova životna priča plod fikcije, Estebaniko je zaista postojao. O tome svedoči izveštaj Brodolomi Alvara Nunjesa Kabesa de Vake, jednog od preživelih iz Narvaesove ekspedicije. To je ujedno i jedna od najpoznatijih hronika španske konkiste. Većina svedočanstava iz ovog vremena predmet je polemika u kojima su suprotstavljene takozvana crna i bela legenda o kolonizaciji američkih teritorija. Crna legenda vuče korene iz šesnaestog veka kada su protivnici španske krune političkom propagandom i psihološkim ratom nastojali da predstave konkistu isključivo kao genocid nad indijanskim življem. Sa druge strane, bela legenda je veličanjem slavne španske prošlosti trebalo da učvrsti sliku o Špancima kao prosvetiteljima i misionarima. Neki od istraživača nisu krili svoje neslaganje sa načinom na koji su se konkistadori odnosili prema Indijancima. Ali se većina hroničara potrudila da budućim naraštajima ostavi sliku o Špancima kao plemenitim osvajačima. Pročišćene verzije hronika pisane su da bi se akteri opravdali pred kraljem i svojim porodicama i nikada nisu sadržale podatke koji bi kompromitovali konkistadore. Čak je i termin konkista zamenjen politički korektnijim – pacifikacija.

Narvaesova ekspedicija je bila španska istraživačka misija koja je 1527. godine krenula put Novog sveta. Cilj je bio naseljavanje i kolonizacija Floride. Estebaniko je krenuo kao pratnja svom gospodaru Andresu de Dorantesu. Odredište im je bila oblast u blizini današnjeg zaliva Tampa. Stotine članova ekspedicije izgubilo je život zbog bolesti, dehidratacije i u sukobima sa Indijancima. Nekolicina je čak pribegla kanibalizmu. Ekspedicija je za nepunih godinu dana spala na osamdesetak članova. Narvaes se udavio u brodolomu i na kraju su preživela samo četvorica: Estebaniko, njegov gospodar Dorantes, Kastilljo Maldonado i Kabesa de Vaka. Oni su osam godina lutali oblastima koji su danas jugozapad SAD i sever Meksika.

Marokanska autorka Lejla Lalami rekonstruiše Estebanikovu životnu priču. Mustafa ibn Muhamed ibn Abdusalam el Zamori je nekada bio uspešni trgovac u marokanskom gradu Azemuru. Grad je 1513. godine pao pod opsadu Portugalaca, zavladala je velika suša, a zatim i glad. Mustafa je bio primoran da se proda u ropstvo ne bi li prehranio svoju porodicu. Čovek koji je nekada prodavao robove sada se i sam našao u toj ulozi. Odveden je u Sevilju, gde je pokršten i dato mu je hrišćansko ime Esteban. Priča teče u dva paralelna toka – jedan prati Narvaesovu ekspediciju, a drugi Mustafin život pre nego što je postao rob.

Mavrov izveštaj pisan je u maniru putopisnih hronika iz šesnaestog veka, ali je autorka prilagodila jezik savremenom čitaocu. Estebaniko opaža svet oko sebe bolno svestan svog položaja u njemu, a njegove opaske su duhovite, pune ironije i nalik na zapažanja junaka svojstvena pikarskim romanima. Ropstvo doživljava kao posledicu svojih postupaka, svestan da ga je sustigla kazna zbog neprestane jurnjave za materijalnim dobrima. Lišen je dostojanstva i bačen na bezbroj iskušenja, telesnih i duhovnih. On ne gubi veru već sve posmatra kao deo nekog višeg božanskog plana. U trenucima najdubljeg očaja shvata da je jedino što mu ne mogu oduzeti njegova priča, prava verzija događaja koji su se odigrali. Istorija mu je uskratila priliku da je ispriča. Lejla Lalami mu daje glas.

Još imam nešto. Svoju priču. Proputovao sam Zemlju Indijanaca i prisustvovao mnogo čemu što su moji saputnici revidirali, ukrasili ili prećutali. A ono što je izmenjeno, iskrivljeno ili izostavljeno, predstavlja srž naše istorije, ono što se ne može objasniti, ali se može ispričati. Ja mogu da ispričam. Mogu da ispravim ono što je pogrešno. I tako sam počeo da pišem svoj izveštaj. Umesto svih laži koje sam čuo o carskoj ekspediciji koja me je dovela na kraj sveta, ja ću reći istinu.

Autor teksta: Ivana Veselinović