Originalni rukopis „Krvave bajke“ na izložbi u Kragujevcu
Originalni rukopis „Krvave bajke“ Desanke Maksimović danas će biti izložen u Muzeju „21. oktobar“ u kragujevačkim Šumaricama, u okviru obeležavanja 30 godina od smrti poznate pesnikinje.
Na izložbi „Bajka o pesmi“ publika će moći da vidi jedinstvene eksponate iz života Desanke Maksimović, koje je kragujevačkom muzeju, posvećenom stradanju nedužnih civila u Drugom svetskom ratu i streljanju u Šumaricama, poklonio Branislav Milakara, unuk naše poznate pesnikinje.
Prvi put javnosti će biti predstavljena orginalna verzija „Krvave bajke“, napisana rukom velike Desanke Maksimović.
Ovu, rukom pisanu „Krvavu bajku“, prema rečima Marka Terzića, višeg kustosa muzeja i autora izložbe, pesnikinja je dugo nosila na javna čitanja svoje poezije, a od nacista je čuvala u sanduku, koji će takođe biti izložen.
„Taj zapis ‘Krvave bajke’ Desanka Maksimović je čuvala od nacista i njihovih pomagača u Drugom svetskom ratu. Izložićemo originalni rukopis, sanduk u kome ga je čuvala, kao i lične predmete i portret umetnice nastao pred samo pisanje pesme. Imamo i pismo pesnikinje, koje do sada nije bilo poznato javnosti, u kome je morala da brani samu pesmu, od previše revnosnih cenzora“, naveo je autor izložbe.
Svečano otvaranje izložbe „Bajka o pesmi“, uz obraćanje unuka velike pesnikinje, biće organizovano 12. septembra u 19 sati u Muzeju „21. oktobar“ u Šumaricama. Izložba je otvorena do 12. oktobra.
Desanka Maksimović je „Krvavu bajku“ napisala još 1941. godine, odmah po saznanju da se u Kragujevcu dogodilo masovno streljanje civila i maloletnih đaka, ali je ova pesma zvanično prvi put objavljena tek po završetku rata.
Naša pesnikinja je decenijama kasnije u svojim intervjuima izjavljivala da je pesma „zapisana, a ne napisana“.
„Kada sam čula šta se zbilo u Kragujevcu, pesma se sama u meni rodila“, govorila je naša poznata književnica i pesnikinja.
A njena „četa đaka“, koja je mučeničkom smrću stradala u istom danu, danas je obavezno školsko gradivo u Srbiji, ali i van granica naše zemlje.
Izvor: direktno.rs
Autor: Desanka Maksimović
