„Oladi malo“: Više od zdravog razuma
Kada dospeju u problem ili ga naslute, mnogi unapred razmišljaju o njegovim uzrocima i nedaći samoj u tolikoj meri da neretko potroše onu energiju koja bi bila dragocena u pravom trenutku – momentu za rešavanje problema, ili bar njegovog većeg dela. Da ne govorimo o tome da nisu retki ni oni koje iscrpi izvesna fiks-ideja do čijeg ostvarenja teško da će uopšte da dođe. Nelogičnost dotičnih pojava nije smetnja da one budu snažno ukorenjene i prisutne u savremenom čovečanstvu, naročito među pripadnicima zapadne civilizacije. Takva postavka čini bestselere od naslova u kojima američka autorka priručnika za samopomoć i lični razvoj Sara Najt na nekonvencionalan način pristupa stresu i anksioznosti i – kad se ova tri stanja graniče – depresiji, i dobrim delom nudi zdravorazumska rešenja za pitanje kako se izboriti s njima.
Nešablonski pristup Sare Najt impliciran je već naslovom knjige. Ne samo kolokvijalnim izražavanjem, ona budi višestruku empatiju čitalaca. Uostalom, ponajviše u prvom delu knjige, autorka polazi od ličnih iskustava koja su joj otežavala svakodnevicu i s kojima se izborila, da bi stekla materijal koji je kreativno prepakovala u društveno vrlo korisna štiva. Takođe, čitalac koji nema problema s anksioznošću može da, kad mu „Oladi malo“, otvori oči za tuđe znake anksioznosti i stresnog ili depresivnog stanja, čak i pomogne takvim osobama. Ako se nekom učini da su rešenja Sare Najt nekako odveć zdravorazumska, razlika između američke autorke i većine je svakako u njenoj usmerenosti ka rešavanju, a ne „samo“ uočavanju problema. O tome dovoljno svedoči podnaslov izdanja: „Kako da kontrolišete ono što možete i prihvatite ono što ne možete da biste prestali da šizite i nastavite da živite“.
S druge strane, autorka nudi i analitički i sintetički pristup. U prvom delu knjige Najtova ustanovljuje i analizira četiri lica „šizenja“ (i njihova naličja): anksiozno, tužno, besno i izbegavajuće (sindrom noja, tj. glave u pesku). U drugoj polovini štiva do posebnog izražaja dolazi pomenuta usmerenost autorke ka rešavanju problema, kao i empatija i analitičnost, koju ona traži i od čitaoca: logično promisliti izvor tegobe i rangirati ga na skali verovatnoće od slabe izglednosti do neizbežnosti. (Pojedini uzročnici brige, kao na primer hoće li nam slučajno otrovni pauk upasti u kuću, možda to zapravo nisu.) I, zatim, odrediti tajming: da li je posredi nešto što se još ne vidi ili se već dešava? Sledi pravi trenutak sinteze: od stvari što izazivaju poteškoće treba promeniti ono što se može, prihvatiti ono što se ne da promeniti i biti dovoljno mudar za saznavanje razlike. Pozitivni orijentir Sare Najt dolazi posebno do izražaja kroz originalan metod koji predlaže – metod PEKZ (produktivne efikasne korisne zabrinutosti), koji se prvenstveno tiče stvari koje je osoba u stanju da kontroliše.
U slučaju osoba nesklonih spokoju, ova knjiga je pravi vodič za nove načine percepcije i rešavanja problema koji se tiču njihovih izvora anksioznosti, stresa i depresije. Čak i ukoliko vam priručnici poput „Oladi malo“ nisu potrebni (u tom slučaju, blago vama!) suptilni smisao za humor Sare Najt, dok se bavi osetljivim temama, čini ovu knjigu vrednom čitanja.
Autor: Domagoj Petrović
Nešablonski pristup Sare Najt impliciran je već naslovom knjige. Ne samo kolokvijalnim izražavanjem, ona budi višestruku empatiju čitalaca. Uostalom, ponajviše u prvom delu knjige, autorka polazi od ličnih iskustava koja su joj otežavala svakodnevicu i s kojima se izborila, da bi stekla materijal koji je kreativno prepakovala u društveno vrlo korisna štiva. Takođe, čitalac koji nema problema s anksioznošću može da, kad mu „Oladi malo“, otvori oči za tuđe znake anksioznosti i stresnog ili depresivnog stanja, čak i pomogne takvim osobama. Ako se nekom učini da su rešenja Sare Najt nekako odveć zdravorazumska, razlika između američke autorke i većine je svakako u njenoj usmerenosti ka rešavanju, a ne „samo“ uočavanju problema. O tome dovoljno svedoči podnaslov izdanja: „Kako da kontrolišete ono što možete i prihvatite ono što ne možete da biste prestali da šizite i nastavite da živite“.
S druge strane, autorka nudi i analitički i sintetički pristup. U prvom delu knjige Najtova ustanovljuje i analizira četiri lica „šizenja“ (i njihova naličja): anksiozno, tužno, besno i izbegavajuće (sindrom noja, tj. glave u pesku). U drugoj polovini štiva do posebnog izražaja dolazi pomenuta usmerenost autorke ka rešavanju problema, kao i empatija i analitičnost, koju ona traži i od čitaoca: logično promisliti izvor tegobe i rangirati ga na skali verovatnoće od slabe izglednosti do neizbežnosti. (Pojedini uzročnici brige, kao na primer hoće li nam slučajno otrovni pauk upasti u kuću, možda to zapravo nisu.) I, zatim, odrediti tajming: da li je posredi nešto što se još ne vidi ili se već dešava? Sledi pravi trenutak sinteze: od stvari što izazivaju poteškoće treba promeniti ono što se može, prihvatiti ono što se ne da promeniti i biti dovoljno mudar za saznavanje razlike. Pozitivni orijentir Sare Najt dolazi posebno do izražaja kroz originalan metod koji predlaže – metod PEKZ (produktivne efikasne korisne zabrinutosti), koji se prvenstveno tiče stvari koje je osoba u stanju da kontroliše.
U slučaju osoba nesklonih spokoju, ova knjiga je pravi vodič za nove načine percepcije i rešavanja problema koji se tiču njihovih izvora anksioznosti, stresa i depresije. Čak i ukoliko vam priručnici poput „Oladi malo“ nisu potrebni (u tom slučaju, blago vama!) suptilni smisao za humor Sare Najt, dok se bavi osetljivim temama, čini ovu knjigu vrednom čitanja.
Autor: Domagoj Petrović
