Jelena Bačić Alimpić, u nedelju 28. juna, otvorila je književni program desetog jubilarnog festivala Purgatorije koji će u Tivtu trajati do 10. septembra. U organizaciji Centra za kulturu Tivat i izdavačke kuće Laguna Jelena Bačić Alimpić predstavila je svoj roman „Poslednje proleće u Parizu“. Jelena Bačić Alimpić je bestseler pisac, a tiraži njenih knjiga premašuju brojke vredne divljenja.
U predivnom ambijentu Galerije letnjikovca Buća, Jelena se srdačno obratila publici u Tivtu i na pitanje moderatora odgovorila kako je došla na ideju da napiše ovaj roman:
„Kada sam prvi put posetila Pariz pre više godina, obišla sam i čuveno groblje Per Lašez u želji da obiđem grobove velikana kao što su Molijer, Šopen, Marija Kalas. U jednom trenutku zapazila sam jedan neobičnog oblika, na kojem je iznad datuma rođenja i smrti bilo ispisano ime Marija Kolčak. Kako ne govorim francuski, zamolila sam prijateljicu da mi prevede ono šta piše na epitafu. Pisalo je ’Živela je sa uspomenama, otišla sa uspomenama’. Zapamtila sam tu rečenicu, koja me je sve vreme podsećala da treba da napišem ovaj roman koji sam posvetila Novom Sadu.“
Roman „Poslednje proleće u Parizu“ govori o Mariji Kolčak, štićenici sanatorijuma u Tulonu, koja je odlučila da na kraju svog života Olgi Lašez, novinarki uglednog pariskog magazina, ispriča tragičnu priču svog života.
Autorka je na promociji u Tivtu, objasnila da su svi likovi i događaji u knjizi izmišljeni, ali da su istorijski podaci verodostojni i da je na prikupljanju građe radila više od godinu dana.
„Da bih što vernije dočarala sudbine emnigranata iz carske Rusije posle Oktobarske revolucije, više od godinu dana prikupljala sam građu kako bi ušla u svet špijunaže, laži, ideološkog fanatizma, tragike staljinističkih gulaga“, rekla je Bačić Alimpić.
Ono što fascinira, autorka nije zaboravila na ljudske emocije, pre svega na ljubav, onu pokretačku snagu koja vodi njene junake kroz sve životne nedaće. U knjizi je dočarala žensku solidarnost i majčinsku, roditeljsku ljubav, ali i kako bez obzira na bol koju nam pojedinci nanesu, neke ljubavi ne zaboravljamo. Sjajno opisujući epizode u logoru i glad, priznala je kako tri dana nije jela da bi što vernije opisala tu scenu.
Dok čitate „Poslednje proleće u Parizu“ imate utisak da ste tu, među koricama, da živite i proživljavate životnu priču Marije Kolčak. Knjiga ima i elemente trilera, ali je stilski ostala dosledna.
„Moj stil je jezički ostao isti, ništa nisam menjala, ali sam iskoračila malo iz žanra“, rekla je Jelena Bačić Alimpić.
Po završetku književne večeri Jelena Bačić Alimpić družila se sa posetiocima koji su želeli da im autorka potpiše knjige.
Prijatna atmosfera mediterana dala je poseban pečat ovoj književnoj večeri. Književna magija ne bi bila moguća da u njenom kreiranju nisu učestvovali svi, što je u Tivtu dočarano odličnom organizacijom Centra za kulturu Tivat i izdavačke kuće Laguna koja svoju odličnu saradnju nastavlja promocijom knjige „Priče s dijagnozom“ Marka Vidojkovića koja će biti održana na prelepom crnogorskom primorju 12. jula 2015. godine.
„Kada sam prvi put posetila Pariz pre više godina, obišla sam i čuveno groblje Per Lašez u želji da obiđem grobove velikana kao što su Molijer, Šopen, Marija Kalas. U jednom trenutku zapazila sam jedan neobičnog oblika, na kojem je iznad datuma rođenja i smrti bilo ispisano ime Marija Kolčak. Kako ne govorim francuski, zamolila sam prijateljicu da mi prevede ono šta piše na epitafu. Pisalo je ’Živela je sa uspomenama, otišla sa uspomenama’. Zapamtila sam tu rečenicu, koja me je sve vreme podsećala da treba da napišem ovaj roman koji sam posvetila Novom Sadu.“
Roman „Poslednje proleće u Parizu“ govori o Mariji Kolčak, štićenici sanatorijuma u Tulonu, koja je odlučila da na kraju svog života Olgi Lašez, novinarki uglednog pariskog magazina, ispriča tragičnu priču svog života.
Autorka je na promociji u Tivtu, objasnila da su svi likovi i događaji u knjizi izmišljeni, ali da su istorijski podaci verodostojni i da je na prikupljanju građe radila više od godinu dana.
„Da bih što vernije dočarala sudbine emnigranata iz carske Rusije posle Oktobarske revolucije, više od godinu dana prikupljala sam građu kako bi ušla u svet špijunaže, laži, ideološkog fanatizma, tragike staljinističkih gulaga“, rekla je Bačić Alimpić.
Ono što fascinira, autorka nije zaboravila na ljudske emocije, pre svega na ljubav, onu pokretačku snagu koja vodi njene junake kroz sve životne nedaće. U knjizi je dočarala žensku solidarnost i majčinsku, roditeljsku ljubav, ali i kako bez obzira na bol koju nam pojedinci nanesu, neke ljubavi ne zaboravljamo. Sjajno opisujući epizode u logoru i glad, priznala je kako tri dana nije jela da bi što vernije opisala tu scenu.
Dok čitate „Poslednje proleće u Parizu“ imate utisak da ste tu, među koricama, da živite i proživljavate životnu priču Marije Kolčak. Knjiga ima i elemente trilera, ali je stilski ostala dosledna.
„Moj stil je jezički ostao isti, ništa nisam menjala, ali sam iskoračila malo iz žanra“, rekla je Jelena Bačić Alimpić.
Po završetku književne večeri Jelena Bačić Alimpić družila se sa posetiocima koji su želeli da im autorka potpiše knjige.
Prijatna atmosfera mediterana dala je poseban pečat ovoj književnoj večeri. Književna magija ne bi bila moguća da u njenom kreiranju nisu učestvovali svi, što je u Tivtu dočarano odličnom organizacijom Centra za kulturu Tivat i izdavačke kuće Laguna koja svoju odličnu saradnju nastavlja promocijom knjige „Priče s dijagnozom“ Marka Vidojkovića koja će biti održana na prelepom crnogorskom primorju 12. jula 2015. godine.
1/8
Autor: Jelena Bačić Alimpić
