Prvog petka u mesecu martu počeo je da živi Lagunin književni klub. Tribina posvećena stvaralaštvu kineskog nobelovca Mo Jena i njegovom romanu „Umoran od života i smrti“ privukla je veliki broj studenata kineskog jezika ali i poštovalaca ovog velikog pisca.
Laguna je do sada objavila četiri knjige ovog pisca: „Promena“, „Žabe“, „Priče o crvenom sirku“ i „Umoran od života i smrti“, a tokom ove godine biće objavljen i roman „Smrt na sandalovom kocu“.
Pisac čije delo odlikuje spoj narodnih predanja, istorije i savremenog, nesputan jezik, bogatstvo mašte i humora, prema rečima prevoditeljke i profesorke na Filološkom fakultetu Ane Jovanović, jeste kritičan prema kineskom društvu i prikazuje njegove brojne negativne strane, ali veoma oprezno i upakovano u humor. „Ne mislim da je Mo Jen režimski pisac. Daleko od toga da je disident. Problem je u tome što do nas ne stiže književna teorija i kritika koja se bavi delima iz Kine, a ne može se reći da su dobra samo dela onih pisaca koji pišu protiv ove zemlje. Mo Jenova Kina jeste ona u kojoj vladaju beda i glad, ali ni ona nije baš takva, jer je on predstavnik magičnog realizma“, kazala je Jovanovićeva.
Ona je dodala da smatra da ovaj pisac ima duboku potrebu da piše, što non-stop i čini (roman „Umoran od života i smrti“ je napisan za 43 dana i to četkicom na tradicionalnom kineskom papiru), te da u svojim knjigama više koristi priče koje je čuo u detinjstvu od dede i babe, naravno interpretirajući ih na sebi svojstven način. Jovanovićeva je ukazala da se Mo Jen u romanu „Umoran od života i smrti“ pre svega bavi pitanjem kolektivne i pojedinačne krivice, ali da je ta tema prisutna i u drugim njegovim delima. Kako kaže, jedna od karakteristika njegovih romana koji se zajednički slažu u jedan mozaik, jeste i to što Mo Jen praktikuje da neke svoje junake seli iz knjige u knjigu.
Filmski kritičar i poštovalac kineske kulture i književnosti Miroljub Stojanović odbacio je tvrdnju da je dodela Nobelove nagrade Mo Jenu dodvoravanje kineskim vlastima i citirao Perija Linka iz Njujork tajmsa, koji je tvrdio da je u pitanju „sjajan insajderski (nije emigrirao iz Kine) pisac koji nudi svoje viđenje savremene Kine“.
Prema njegovim rečima, popularizaciji Mo Jena najviše je doprineo slavni kineski reditelj Džang Jimou, koji je snimio film po njegovoj knjizi „Priče o crvenom sirku“ i koji je nagrađen Zlatnim medvedom u Berlinu. Iako su njih dvojica kao tandem scenarista–reditelj doživeli potpuni debakl sa filmom „Happy Times“, Mo Jenova dela i dalje ostaju vrlo filmična, kako kaže Stojanović. „On je autor desetak scenarija, ali da je zalutao u svet filma pokazuje i podatak da je prava na ekranizaciju knjige ’Priče o crvenom sirku’ prodao za 80 dolara. On je eliptičan pisac i zbog te ekonomije pisanja njegovu naraciju je lako pretočiti u film. Posebno je zanimljivo da Mo Jen u svojim novijim delima usvaja filmske tehnike, poput montaže“, kazao je Stojanović.
Književnica Ljubica Arsić je napomenula da „čim krenu sa žigosanjem i propitivanjem dela, uvek zna da je u pitanju pravi čovek i da je susret sa knjigama tog autora uvek nešto izuzetno“. Ona je na početku istakla da je fascinirana Mo Jenovim talentom i da se divi, kao pisac, njegovim delima. Ipak, brine je kako nagovoriti čitaoce da se late čitanja „Umoran od života i smrti“, jer je u pitanju pozamašni roman od 744 strane, ali je dodala da je nju knjiga opčinila do te mere da joj je pri kraju bilo žao što će je uskoro završiti. „Njegova priča o tome kako se prelazi iz jedne životinje u drugu jeste u stvari priča ne samo o reinkarnaciji nego priča o uzdizanju, o slojevitosti ličnosti, jer zapravo svaka životinja predstavlja jednu ključnu osobinu koja čini našu suštinsku čovečnost. Magarac – ovaploćenje ljubavi, bik – snaga, svinja – mudrost, pas – vernost, majmun – čovek modernog doba. Ovo je duboka priča o tome kako se dolazi do toga ’ja’ koje je odgovorno pred svetom i pred istorijom i kako se dolazi do tih 5 osobina koje su po Mo Jenu jedna suštastvena piramida ličnosti“. Arsićeva je napomenula da joj se u romanu „Umoran od života i smrti“ posebno dopala autoironijska referenca, tačnije pojavljivanje lika Mo Jena, običnog škrabala, čime se na lukav način otvara pitanje pisca u društvu, ali i humor koji ima karnevalski duh. „Karneval sa dosta smeha, ali i krvi“, istakla je književnica.
Svi zainteresovani mogu još danas da pošalju književnu kritiku (tekst od 3.500 karaktera) romana „Umoran od života i smrti“, koji govoreći o reinkarnacijama nekadašnjeg zemljoposednika Simena Naoa prikazuje društvene promene u Kini u poslednjih 50 godina, i to na adresu knjizevniklub@laguna.rs. Najbolja kritika biće objavljena u Ninu, dok će njen autor biti nagrađen i paketom knjiga, a sve pristigle kritike biće objavljene na sajtu Lagune.
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana 3. aprila, kada ćemo razgovarati o romanu „Kain“ nobelovca Žozea Saramaga.
Pisac čije delo odlikuje spoj narodnih predanja, istorije i savremenog, nesputan jezik, bogatstvo mašte i humora, prema rečima prevoditeljke i profesorke na Filološkom fakultetu Ane Jovanović, jeste kritičan prema kineskom društvu i prikazuje njegove brojne negativne strane, ali veoma oprezno i upakovano u humor. „Ne mislim da je Mo Jen režimski pisac. Daleko od toga da je disident. Problem je u tome što do nas ne stiže književna teorija i kritika koja se bavi delima iz Kine, a ne može se reći da su dobra samo dela onih pisaca koji pišu protiv ove zemlje. Mo Jenova Kina jeste ona u kojoj vladaju beda i glad, ali ni ona nije baš takva, jer je on predstavnik magičnog realizma“, kazala je Jovanovićeva.
Ona je dodala da smatra da ovaj pisac ima duboku potrebu da piše, što non-stop i čini (roman „Umoran od života i smrti“ je napisan za 43 dana i to četkicom na tradicionalnom kineskom papiru), te da u svojim knjigama više koristi priče koje je čuo u detinjstvu od dede i babe, naravno interpretirajući ih na sebi svojstven način. Jovanovićeva je ukazala da se Mo Jen u romanu „Umoran od života i smrti“ pre svega bavi pitanjem kolektivne i pojedinačne krivice, ali da je ta tema prisutna i u drugim njegovim delima. Kako kaže, jedna od karakteristika njegovih romana koji se zajednički slažu u jedan mozaik, jeste i to što Mo Jen praktikuje da neke svoje junake seli iz knjige u knjigu.
Filmski kritičar i poštovalac kineske kulture i književnosti Miroljub Stojanović odbacio je tvrdnju da je dodela Nobelove nagrade Mo Jenu dodvoravanje kineskim vlastima i citirao Perija Linka iz Njujork tajmsa, koji je tvrdio da je u pitanju „sjajan insajderski (nije emigrirao iz Kine) pisac koji nudi svoje viđenje savremene Kine“.
Prema njegovim rečima, popularizaciji Mo Jena najviše je doprineo slavni kineski reditelj Džang Jimou, koji je snimio film po njegovoj knjizi „Priče o crvenom sirku“ i koji je nagrađen Zlatnim medvedom u Berlinu. Iako su njih dvojica kao tandem scenarista–reditelj doživeli potpuni debakl sa filmom „Happy Times“, Mo Jenova dela i dalje ostaju vrlo filmična, kako kaže Stojanović. „On je autor desetak scenarija, ali da je zalutao u svet filma pokazuje i podatak da je prava na ekranizaciju knjige ’Priče o crvenom sirku’ prodao za 80 dolara. On je eliptičan pisac i zbog te ekonomije pisanja njegovu naraciju je lako pretočiti u film. Posebno je zanimljivo da Mo Jen u svojim novijim delima usvaja filmske tehnike, poput montaže“, kazao je Stojanović.
Književnica Ljubica Arsić je napomenula da „čim krenu sa žigosanjem i propitivanjem dela, uvek zna da je u pitanju pravi čovek i da je susret sa knjigama tog autora uvek nešto izuzetno“. Ona je na početku istakla da je fascinirana Mo Jenovim talentom i da se divi, kao pisac, njegovim delima. Ipak, brine je kako nagovoriti čitaoce da se late čitanja „Umoran od života i smrti“, jer je u pitanju pozamašni roman od 744 strane, ali je dodala da je nju knjiga opčinila do te mere da joj je pri kraju bilo žao što će je uskoro završiti. „Njegova priča o tome kako se prelazi iz jedne životinje u drugu jeste u stvari priča ne samo o reinkarnaciji nego priča o uzdizanju, o slojevitosti ličnosti, jer zapravo svaka životinja predstavlja jednu ključnu osobinu koja čini našu suštinsku čovečnost. Magarac – ovaploćenje ljubavi, bik – snaga, svinja – mudrost, pas – vernost, majmun – čovek modernog doba. Ovo je duboka priča o tome kako se dolazi do toga ’ja’ koje je odgovorno pred svetom i pred istorijom i kako se dolazi do tih 5 osobina koje su po Mo Jenu jedna suštastvena piramida ličnosti“. Arsićeva je napomenula da joj se u romanu „Umoran od života i smrti“ posebno dopala autoironijska referenca, tačnije pojavljivanje lika Mo Jena, običnog škrabala, čime se na lukav način otvara pitanje pisca u društvu, ali i humor koji ima karnevalski duh. „Karneval sa dosta smeha, ali i krvi“, istakla je književnica.
Svi zainteresovani mogu još danas da pošalju književnu kritiku (tekst od 3.500 karaktera) romana „Umoran od života i smrti“, koji govoreći o reinkarnacijama nekadašnjeg zemljoposednika Simena Naoa prikazuje društvene promene u Kini u poslednjih 50 godina, i to na adresu knjizevniklub@laguna.rs. Najbolja kritika biće objavljena u Ninu, dok će njen autor biti nagrađen i paketom knjiga, a sve pristigle kritike biće objavljene na sajtu Lagune.
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana 3. aprila, kada ćemo razgovarati o romanu „Kain“ nobelovca Žozea Saramaga.
1/5
Autor: Mo Jen
