U utorak 5. juna, u Dorćol Platzu održana je promocija nove knjige Dr Neleta Karajlića „Solunska 28“. O romanu su govorili dr Tanja Popović, profesorka na Katedri za opštu književnost, Vule Žurić, pisac, književni kritičar i jedan od urednika knjige, Dejan Papić, direktor Lagune i Dr Nele Karajlić, autor knjige.

Na umetničkoj pozornici Dr Nele Karajlić je već pobrao brojne aplauze predstavljajući se svojom muzikom, glumom, režijom i pisanjem. Sve ono što mu je bilo na duši, a bilo je toga u turbulentnim životnim okolnostima, dr Nele Karajlić ispisao je u knjizi „Fajront u Sarajevu“. Više od sto hiljada čitalaca uputilo je gromoglasni aplauz uz povik „Bravo“, a onda je usledila ona lepa distanca od stupanja na književnu scenu, u kojoj pisac sazreva i priprema poslasticu za istinske književne sladokusce. A prvi roman Dr Karajlića „Solunska 28“ je baš to, poslastica! Priča o jednoj kući, jednom gradu i dva sveta.

Na pitanje šta za jednog izdavača znači imati pisca kakav je Dr Nele Karajlić, objasnio je na početku promocije Dejan Papić, direktor Lagune: „Za Lagunu to znači da ulivamo poverenje autorima kakav je Nele Karajlić, koji želi podršku izdavača kakvu ozbiljni autori, kakav je Karajlić, i zaslužuju, a to podrazumeva promociju, distribuciju, prisutnost u medijima.“ I dodao da je „Solunska 28“ knjiga koja će „mnoge razočarati. To je knjiga koja će razočarati sve one koji očekuju nešto na šta su navikli u 'Top listi nadrealista’, koji očekuju komediografa i komedijaša, a naići će na ozbiljan roman. Ovo je knjiga koja će razočarati one čiste Beograđane, koji dozvoljavaju samo Beograđanima da pričaju o Beogradu. Nele Karajlić koji je Sarajlija, priča o Beogradu bolje od većine Beograđana koje sam imao prilike da upoznam. Nele Karajlić je svojim prvim romanom dokazao da je ozbiljan pisac i ja kao čitalac, ne kao stručnjak, kažem da dugo nisam pročitao bolji roman nego što je 'Solunska 28'. Za debitantski roman ovo je remek-delo!“

Roman „Solunska 28“ je priča o jednoj beogradskoj kući u Solunskoj ulici, na Dorćolu u Beogradu, izgrađenoj s kraja 19. veka, o tome kako je delila sudbinu celog Beograda i prošla sve ono što se dešavalo u 20. veku: ratove, promene društvenih sistema, promene sistema vrednosti, način razmišljanja.

„Kada govorimo o Neletu Karajliću kao piscu, prvo treba da se prisetimo da je on kao pisac debitovao kroz ‘Top listu nadrealista’“, kazala je na početku Tanja Popović, profesorka na Katedri za opštu književnost. „Knjiga jeste zamišljena kao jedna vrsta pripovedanja koja daje omaž romanu 19. veka. On se koristi jednom dobrom veštinom, koja je mnogima izmicala, a nekim dobrim majstorima kao Tolstoju išla od ruke. To je veština kako ispričati priču o nekoliko porodica, a da ona bude kompaktna. Tako što će tih nekoliko porodica biti povezano zajedničkom sudbinom, a ta sudbina će ih povezivati bilo rodbinskim, bilo prijateljskim vezama. Druga važna stvar je beogradski kontekst, ovde se Beograd čita kao jedna vrsta ideologije koja se usredsređuje na početak 20. veka, period koji mnogi smatraju da je baš on bio važan za razvoj ovoga grada i kulture kakvu danas živimo. I kako kaže jedan od junaka ove knjige: 'Beograd je bio čas odeven u ruho metropole, igrajući palanku i obrnuto' i upravo ta vrsta napetosti, između grada i onoga što se u gradu dešava čini jednu vrstu dinamike ovog romana.“

Priča o jednoj porodici počinje onda kada se Života, koji beži iz Prahova, i Bosiljka, koja beži iz Austrije sretnu u Beogradu, odluče da započnu zajednički život i osnuju porodicu. I do danas, uprkos ratovima, bombardovanju, požarima, bolesti, promenama režima, nacionalizaciji, privatizaciji, pljački i ostalim potresima, Životina kuća u Solunskoj ulici ima taj isti broj 28.

„Dobro došli na sastanak kućnog saveta adrese Solunska 28“, započeo je na šaljiv način razgovor o knjizi jedan od njenih urednika Vule Žurić, a onda je evocirajući uspomene podsetio na nastup „Zabranjenog pušenja“ iz 1989. godine u „Zetri“. „Trideset godina kasnije pozvao me je Nele da razgovaramo o rukopisu. Ista energija koju sam osetio trideset godina ranije, provejava u ovoj knjizi. Nele je uradio isto ono što je 'Zabranjeno pušenje' uradilo sa drugim albumom. On nije napravio dupli album, biće trostruki. Pored energije, Nele je povukao jedan hrabar umetnički potez da se odrekne svega onoga zbog čega ste voleli i volite 'Fajront u Sarajevu' i da napiše nešto sasvim drugačije.“

Spajajući najbolje sastojke južnoameričkog magijskog realizma i sarajevskog novog nadrealizma, Karajlić pripoveda istoriju jedne kuće u dorćolskoj ulici i vodi sa druge strane ogledala u prostor koji se nalazi na samoj tromeđi života, smrti i večnosti.

„Uspeh knjige 'Fajront u Sarajevu' dao mi je podstrek da nastavim dalje da pišem. Nemir je taj koji mene gura kada naiđem na nešto što me uzbudi. Pre više od 20 godina došao sam sa svojom malobrojnom porodicom, sa jedno 250 maraka u džepu ovde u Beograd. Tražio sam stan, u toku traženja tog stana dobio sam telefonski poziv moje rodice koja je rekla: 'Pa što ti tražiš stan, ti imaš kuću u Beogradu'. Kada sam proverio tu informaciju shvatio sam da ta kuća zaista postoji u Solunskoj 28. Meni roditelji, kojima sam posvetio ovu knjigu, nikada nisu rekli da sam jedan od vlasnika jer su oni kreirali svet u kojem imanje nije nešto što je pohvalno. O tome se ćutalo. Kada sam došao do te kuće i kada sam saznao priču o njoj i kada sam shvatio da je moj otac tu bio dva puta i to oba puta kao izbeglica 1941. i 1992. godine, ja sam stao ispred te kuće i obećao joj da ću napisati jedan veliki roman, pa makar pola tog romana izmislio. Nedavno sam stao ispred te kuće i rekao: 'Evo maco, napisao sam ti roman'.“

„Solunska 28“ za „junakinju“ ima zgradu u toj ulici na Dorćolu, kraju čije ime označava raskrsnicu puteva ‒ tačnije, četiri puta.

„Imao sam ideju da napišem knjigu koja ima dinamiku 21. veka. Mislim da sam u tome uspeo. Ja sam napisao knjigu koja protutnji kroz glavu kao brzi voz. Najveći moj problem pišući roman bio je kako da artikulišem veliki broj likova koji se pojavljuje u ovom romanu već posle sedme stranice, ali sam uz pomoć supruge i Vuleta uspeo da tu bujicu događaja smestim u jedno korito i da to ne bude obična poplava koja će potopiti jedan grad, nego jedna brza reka koja će krenuti od svog izvora i stići do svog ušća.“

„Solunska 28“ je uzbudljiv roman o uzbudljivim vremenima koji ćete čitati bez daha do poslednje stranice, a onda ćete želeti još.