Promocija knjige „Sabor junaka“ Petra Žebeljana održana je u Delfi Caféu u SKC-u. Osim autora, o knjizi su govorili književna kritičarka Tamara Krstić, književnik Ljubivoje Ršumović i istoričar književnosti dr Branko Zlatković. Odlomke je čitao glumac Vico Dardić, a muziku za gitaru izveo je professor Fakulteta muzičke umetnosti dr Uroš Dojčinović.
Knjiga „Sabor junaka“ namenjena je mladima, ali i svima koji požele da saznaju ponešto iz naše bogate i burne prošlosti, pre svega iz vremena Prvog i Drugog srpskog ustanka. U njoj se nalaze priče o slavnim ličnostima, ali i onim manje poznatim, čija nas dela ispunjavaju divljenjem. U knjizi ima uzvišenih primera junaštva i primera gostoljublja, istinoljublja, velikodušnosti, milosrđa, kao i umnih reči nepismenih seljaka, zaboravljenih narodnih običaja i mnogo iskustvom stečene mudrosti.
Pričajući o vrednostima ovog istorijskog zbornika, književna kritičarka Tamara Krstić je istakla kako nam u „Saboru junaka“ autor svojim velikim iskustvom pripovedača i pesnika ponovo otkriva veliku magiju priče i pripovedanja, a bez toga nema prave književnosti. Dodala je i da je ovo delo važno jer neguje jezik – onaj zaboravljeni jezik, pre svega XIX veka, ali i savremeni, koji je u rečniku zagubio ne samo reči nego i prava značenja, a koja se kriju u karakterima svih ovih junaka. „Knjiga je značajna i kao istorijsko svedočanstvo, ali i kao osnov svega onoga što u prošlosti stoji i što možemo uporediti i sa današnjim vremenom. Pojedini likovi kriju i onu drugu, životnu karakternu crtu, koja nije uvek bila u skladu sa herojstvima kojima su se ti junaci isticali u bojevima. Važna je i ne samo zato što nam otkriva ko su bile vođe i vojvode nego nas upoznaje i sa učenim, ali i ’običnim’ ljudima tog vremena, što baca novo svetlo na taj period“, zaključila je Krstićeva.
Književnik Ljubivoje Ršumović istakao je zamamnost načina na koji su ove priče o znamenitim junacima predstavljene. „Postoji više knjiga o znamenitim ljudima u Srbiji, ali zapitao sam se zašto baš ovu čitam sa takvim zanimanjem, čak i priče o sudbinama ljudi za koje nikad nisam ni čuo. Pa sam se setio da sam sedamdesetih godina, kad sam bio kod dede u Americi, nabavio knjigu koja se zove ’Potpuno nepoznati ljudi’, a u kojoj se redom daju imena i prezimena ljudi i njihove priče. To je prilično debela knjiga, za koju je kao materijal korišćen telefonski imenik neke kompanije. Ljudi, čak i stručnjaci, vole da čitaju priče o sudbinama drugih ljudi, nevažno da li su poznati ili ne. Što se tiče ’Sabora junaka’ – studirao sam književnost, čitao, patriota sam i mislio sam da znam sve o Srbima, a ispostavilo se da to nije tačno. Ali, to je jedna vrsta zavirivanja u tuđe sudbine, koliko iz radoznalosti, toliko i iz zadovoljstva, da se čita o nečijem životu i da se ta priča proživljava na neki lep način. Ovu knjigu još čitam i uživam“, rekao je Ršumović, priznavši da svakog dana pročita samo dve priče, kako bi ih na pravi način proživeo.
Istoričaru književnosti dr Branku Zlatkoviću glavni utisak posle čitanja bila je Žebeljanova opsednutost pričom i pričanjem, kao i preciznost pripovesti o slavnim pogibijama pojedinih ustanika. Tu je naveo priču o đakonu Avakumu, koji je uporno odbijao da se poturči, iako su ga Turci više puta molili da to učini da ga ne bi nabili na kolac. „Knjiga je satkana od anegdota, a anegdote su nastajale vrlo brzo po završetku ustaničkih događaja. Nakon toga vest je putovala i obaveštavala o onome što se dešavalo. Anegdota je bila radio, televeizija i internet toga doba“, kaže Zlatković.
Priređivač „Sabora junaka“ Petar Žebeljan kazao je da će čitaoci u pričama „naći anegdote, sećanja, predanja i legende, ali i podatke iz istorijskih spisa, epskih pesama, iz kojih će saznati ko su bili i kakvi su bili ti naši preci, kakvo je bilo vreme i kakve su bile prilike u kojima su živele ličnosti čija dela nikada nećemo zaboraviti. Srbija je mala zemlja, ali je imala puno zatočnika koji su se zavetovali da služe svom narodu, što su i činili, ne obazirući se na opasnost i smrt“, kazao je Žebeljan i dodao da „narod ima pravo da pruži otpor teroru, kao što je bio onaj turski tokom ustanaka, kada je pobijeno 70 vojvoda“.
Knjigu „Sabor junaka“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Pričajući o vrednostima ovog istorijskog zbornika, književna kritičarka Tamara Krstić je istakla kako nam u „Saboru junaka“ autor svojim velikim iskustvom pripovedača i pesnika ponovo otkriva veliku magiju priče i pripovedanja, a bez toga nema prave književnosti. Dodala je i da je ovo delo važno jer neguje jezik – onaj zaboravljeni jezik, pre svega XIX veka, ali i savremeni, koji je u rečniku zagubio ne samo reči nego i prava značenja, a koja se kriju u karakterima svih ovih junaka. „Knjiga je značajna i kao istorijsko svedočanstvo, ali i kao osnov svega onoga što u prošlosti stoji i što možemo uporediti i sa današnjim vremenom. Pojedini likovi kriju i onu drugu, životnu karakternu crtu, koja nije uvek bila u skladu sa herojstvima kojima su se ti junaci isticali u bojevima. Važna je i ne samo zato što nam otkriva ko su bile vođe i vojvode nego nas upoznaje i sa učenim, ali i ’običnim’ ljudima tog vremena, što baca novo svetlo na taj period“, zaključila je Krstićeva.
Književnik Ljubivoje Ršumović istakao je zamamnost načina na koji su ove priče o znamenitim junacima predstavljene. „Postoji više knjiga o znamenitim ljudima u Srbiji, ali zapitao sam se zašto baš ovu čitam sa takvim zanimanjem, čak i priče o sudbinama ljudi za koje nikad nisam ni čuo. Pa sam se setio da sam sedamdesetih godina, kad sam bio kod dede u Americi, nabavio knjigu koja se zove ’Potpuno nepoznati ljudi’, a u kojoj se redom daju imena i prezimena ljudi i njihove priče. To je prilično debela knjiga, za koju je kao materijal korišćen telefonski imenik neke kompanije. Ljudi, čak i stručnjaci, vole da čitaju priče o sudbinama drugih ljudi, nevažno da li su poznati ili ne. Što se tiče ’Sabora junaka’ – studirao sam književnost, čitao, patriota sam i mislio sam da znam sve o Srbima, a ispostavilo se da to nije tačno. Ali, to je jedna vrsta zavirivanja u tuđe sudbine, koliko iz radoznalosti, toliko i iz zadovoljstva, da se čita o nečijem životu i da se ta priča proživljava na neki lep način. Ovu knjigu još čitam i uživam“, rekao je Ršumović, priznavši da svakog dana pročita samo dve priče, kako bi ih na pravi način proživeo.
Istoričaru književnosti dr Branku Zlatkoviću glavni utisak posle čitanja bila je Žebeljanova opsednutost pričom i pričanjem, kao i preciznost pripovesti o slavnim pogibijama pojedinih ustanika. Tu je naveo priču o đakonu Avakumu, koji je uporno odbijao da se poturči, iako su ga Turci više puta molili da to učini da ga ne bi nabili na kolac. „Knjiga je satkana od anegdota, a anegdote su nastajale vrlo brzo po završetku ustaničkih događaja. Nakon toga vest je putovala i obaveštavala o onome što se dešavalo. Anegdota je bila radio, televeizija i internet toga doba“, kaže Zlatković.
Priređivač „Sabora junaka“ Petar Žebeljan kazao je da će čitaoci u pričama „naći anegdote, sećanja, predanja i legende, ali i podatke iz istorijskih spisa, epskih pesama, iz kojih će saznati ko su bili i kakvi su bili ti naši preci, kakvo je bilo vreme i kakve su bile prilike u kojima su živele ličnosti čija dela nikada nećemo zaboraviti. Srbija je mala zemlja, ali je imala puno zatočnika koji su se zavetovali da služe svom narodu, što su i činili, ne obazirući se na opasnost i smrt“, kazao je Žebeljan i dodao da „narod ima pravo da pruži otpor teroru, kao što je bio onaj turski tokom ustanaka, kada je pobijeno 70 vojvoda“.
Knjigu „Sabor junaka“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
1/9
