Promocija knjige „Osmeh za svaki dan“ Jelice Greganović održana je u četvrtak, 4. juna u Delfi Caféu u SKC-u. U svojoj novoj knjizi „Osmeh za svaki dan“ Jelica beleži detalje života, naizgled nevažne i male stvari od kojih se, zapravo, sastoji svakodnevica koju delimo svi.
Kroz naizgled laganu, sasvim šaljivu i dovoljno uvrnutu priču, Jelica Greganović dokazuje istovetnost ljudskih emocija, osnovnih i nijansiranih, koje ne zaobilaze nikoga i nikad.
O knjizi su govorili ilustrator Bob Živković, književnica Mirjana Marinšek Nikolić i autorka Jelica Greganović. Promocija je započela nastupom violinistkinje Natalija Stojšin. Najavljujući je, Jelica je rekla da se radi o veoma talentovanoj devojčici koja će sasvim sigurno napraviti odličnu karijeru, a karte za njene nastupe biće sigurno skupe, te nam je ovim nastupom ukazala veliku čast.
Književnica Mirjana Marinšek Nikolić svrstala je knjigu Jelice Greganović u porodičnu književnost.
„Ima u knjizi priča ’Osmeh za svaki dan’ Jelice Greganović onih kratkih isečaka iz života porodice, kolaža umesto životopisa, parodije i humora umesto smorenosti i beznađa svakodnevnice. Nije ni čudo da su i najveći pripovedači kratke forme težili da ispišu svoju ’porodičnu književnost’. Ipak, samo je malobrojnim prozaistima pošlo za rukom da u svojim delima ispišu svoj porodični mikrosvet značajan i za širu čitalačku publiku.
Greganovićka je u tome uspela: ono što je familijarno dobija i neka druga značenja. Na primer, kada je reč o srećnoj porodici. Greganovićeva je toliko svesna svoje stvaralačke energije da taj postupak ne izvodi na sebi već na delima koje stvara. Posebno na rečima i pojmovima kao što su: kuća, porodica, deca i domaćinstvo, čineći to sa svojstvenom lakoćom i šarmom. Ona prepričava sebe. Ali i otkriva nov jezik razumljiv osećanju široke čitalačke publike“, rekla je Mirjana Marinšek Nikolić.
Ilustratoru Bobu Živkoviću autorka je pripremila iznenađenje zamolivši ga da pročita priču pod nazivom „Priča za Boba“. On je bio toliko iznenađen i duhovit u svom nastupu da je kraj priče pročitala autorka.
Događaji koje Jelica opisuje u svojim knjigama uglavnom su autobiografski. Postavlja se pitanje koliko su zaista takvi, odnosno, gde je granica između mašte i stvarnosti.
„Književnost je veoma zahvalna disciplina jer upravo briše te granice. Nema potrebe da se ograničavamo u smislu da li je to nešto što smo zaista negde doživeli ili smo negde nešto samo videli, pa zapamtili. Sve te granice između tuđeg, realnog, nerealnog ili autobiografskog književnost jednostavno briše i to je tako zato što tako treba i što se tako sme.“
Čitateljke koje zanimaju moderne dileme u ljubavi, karijeri, porodičnom životu, koje vole duhovite i inteligentne kratke prozne tekstove sasvim sigurno će uživati u ovoj knjizi.
Autorka knjige „Osmeh za svaki dan“ uspeva da bude Efraim Kišon i Ogden Neš i Rable, a sve to – u suknji. Dokazuje da svi plačemo iste suze, živimo isti život. I samo nas nijanse čine Kolumbom ili – Jelicom Greganović.
O knjizi su govorili ilustrator Bob Živković, književnica Mirjana Marinšek Nikolić i autorka Jelica Greganović. Promocija je započela nastupom violinistkinje Natalija Stojšin. Najavljujući je, Jelica je rekla da se radi o veoma talentovanoj devojčici koja će sasvim sigurno napraviti odličnu karijeru, a karte za njene nastupe biće sigurno skupe, te nam je ovim nastupom ukazala veliku čast.
Književnica Mirjana Marinšek Nikolić svrstala je knjigu Jelice Greganović u porodičnu književnost.
„Ima u knjizi priča ’Osmeh za svaki dan’ Jelice Greganović onih kratkih isečaka iz života porodice, kolaža umesto životopisa, parodije i humora umesto smorenosti i beznađa svakodnevnice. Nije ni čudo da su i najveći pripovedači kratke forme težili da ispišu svoju ’porodičnu književnost’. Ipak, samo je malobrojnim prozaistima pošlo za rukom da u svojim delima ispišu svoj porodični mikrosvet značajan i za širu čitalačku publiku.
Greganovićka je u tome uspela: ono što je familijarno dobija i neka druga značenja. Na primer, kada je reč o srećnoj porodici. Greganovićeva je toliko svesna svoje stvaralačke energije da taj postupak ne izvodi na sebi već na delima koje stvara. Posebno na rečima i pojmovima kao što su: kuća, porodica, deca i domaćinstvo, čineći to sa svojstvenom lakoćom i šarmom. Ona prepričava sebe. Ali i otkriva nov jezik razumljiv osećanju široke čitalačke publike“, rekla je Mirjana Marinšek Nikolić.
Ilustratoru Bobu Živkoviću autorka je pripremila iznenađenje zamolivši ga da pročita priču pod nazivom „Priča za Boba“. On je bio toliko iznenađen i duhovit u svom nastupu da je kraj priče pročitala autorka.
Događaji koje Jelica opisuje u svojim knjigama uglavnom su autobiografski. Postavlja se pitanje koliko su zaista takvi, odnosno, gde je granica između mašte i stvarnosti.
„Književnost je veoma zahvalna disciplina jer upravo briše te granice. Nema potrebe da se ograničavamo u smislu da li je to nešto što smo zaista negde doživeli ili smo negde nešto samo videli, pa zapamtili. Sve te granice između tuđeg, realnog, nerealnog ili autobiografskog književnost jednostavno briše i to je tako zato što tako treba i što se tako sme.“
Čitateljke koje zanimaju moderne dileme u ljubavi, karijeri, porodičnom životu, koje vole duhovite i inteligentne kratke prozne tekstove sasvim sigurno će uživati u ovoj knjizi.
Autorka knjige „Osmeh za svaki dan“ uspeva da bude Efraim Kišon i Ogden Neš i Rable, a sve to – u suknji. Dokazuje da svi plačemo iste suze, živimo isti život. I samo nas nijanse čine Kolumbom ili – Jelicom Greganović.
1/11
