Promocija knjige „Neviđena Srbija“ Vlade Arsića održana je u Delfi Caféu u SKC-u 11. decembra. O knjizi su osim autora govorili pisci Dušan Nedeljković, Miomir Petrović i Branko Stevanović. Odlomke je čitao glumac i novinar Aleksandar Bećić.
Veliki putnik, pisac i poznavalac naših krajeva Vlada Arsić prikupio je nesvakidašnje istorijske i savremene priče. „Knjiga ’Neviđena Srbija’ predstavlja zbirku od 90 priča o događajima s područja današnje Srbije, koji bi se s pravom mogli svrstati i u rubriku ’Verovali ili ne’. Između ostalog, čitaoci će moći da saznaju koji to grad u Srbiji već decenijama ima zgradu Železničke stanice a da nikada nije dobio prugu, ko je i zašto zaboravio da sahrani vojvodu Putnika, zašto crkva slavi i obeležava Milanski edikt a namerno ’gura pod tepih’ činjenicu da je prvi edikt o verskoj toleranciji potpisan dve godine ranije baš u Srbiji“, rekao je autor.
„Neviđena Srbija“ je knjiga za sve i svakoga. Miomir Petrović kaže da je retkost na ovim prostorima da tri pisca govore o piscu. „Vlada Arsić nam pomaže da odgonetnemo ogromnu zagonetku kako preživeti Balkan. Ova knjiga je jedan od priručnika kako razumeti Balkan, sebe, Srbiju, pristati ili ne pristati da živimo u tom i takvom okruženju. Niko ko u inostranstvu bude čitao ovu knjigu“, dodaje Petrović, „neće moći da poveruje da je ova knjiga plod jednog novinarskog istraživanja, da to nije fantazija.“
Dušan Nedeljković je uz bezbroj anegdota podelio oduševljenje knjigom. „Volim knjige koje mogu da otvorim na bilo kojoj strani i da nađem nešto zanimljivo. Neke od ovih priča su mi bile poznate iz detinjstva, ali sam ih sa uživanjem čitao. Zaista ima fascinantnih podataka. Otkud Robert de Niro na pijaci u Nišu?“
„Imao sam zadovoljstvo da pročitam knjigu u rukopisu“, kaže Branko Stevanović. „ona je ponajmanje ’neviđena Srbija’, a najviše priča o našim naravima. Da nije ove knjige, većina tih priča bila bi zaboravljena.“
Nakon što se knjiga pojavila u prodaji, Arsiću su počeli da se javljaju mnogi sa novim „neviđenim“ pričama, koje zaslužuju da se pojave u nekom nastavku. „U knjizi imamo priču o papi Srbinu, a kasnije sam saznao da je jedan Srbin bio na čelu i Vaseljenske patrijaršije, potom sam saznao odakle poreklo izraza „ispravljati krive Drine“, tako da ja svakog dana, gde god da idem, zapisujem te podatke koji će se verujem naći u novoj knjizi“, rekao je autor knjige.
„Neviđenu Srbiju“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, na sajtovima www.delfi.rs i www.laguna.rs
„Neviđena Srbija“ je knjiga za sve i svakoga. Miomir Petrović kaže da je retkost na ovim prostorima da tri pisca govore o piscu. „Vlada Arsić nam pomaže da odgonetnemo ogromnu zagonetku kako preživeti Balkan. Ova knjiga je jedan od priručnika kako razumeti Balkan, sebe, Srbiju, pristati ili ne pristati da živimo u tom i takvom okruženju. Niko ko u inostranstvu bude čitao ovu knjigu“, dodaje Petrović, „neće moći da poveruje da je ova knjiga plod jednog novinarskog istraživanja, da to nije fantazija.“
Dušan Nedeljković je uz bezbroj anegdota podelio oduševljenje knjigom. „Volim knjige koje mogu da otvorim na bilo kojoj strani i da nađem nešto zanimljivo. Neke od ovih priča su mi bile poznate iz detinjstva, ali sam ih sa uživanjem čitao. Zaista ima fascinantnih podataka. Otkud Robert de Niro na pijaci u Nišu?“
„Imao sam zadovoljstvo da pročitam knjigu u rukopisu“, kaže Branko Stevanović. „ona je ponajmanje ’neviđena Srbija’, a najviše priča o našim naravima. Da nije ove knjige, većina tih priča bila bi zaboravljena.“
Nakon što se knjiga pojavila u prodaji, Arsiću su počeli da se javljaju mnogi sa novim „neviđenim“ pričama, koje zaslužuju da se pojave u nekom nastavku. „U knjizi imamo priču o papi Srbinu, a kasnije sam saznao da je jedan Srbin bio na čelu i Vaseljenske patrijaršije, potom sam saznao odakle poreklo izraza „ispravljati krive Drine“, tako da ja svakog dana, gde god da idem, zapisujem te podatke koji će se verujem naći u novoj knjizi“, rekao je autor knjige.
„Neviđenu Srbiju“ možete naći u svim Delfi knjižarama, Laguninim klubovima čitalaca, na sajtovima www.delfi.rs i www.laguna.rs
