Promocija knjige „Divlje guske“ Julijane Adamović održana je 27. avgusta u knjižari Delfi u SKC-u. Osim autorke, o ovom psihološkom, porodičnom i socijalnom romanu govorili su i književna kritičarka Jelena Nidžović, filozof Ivan Milenković i pisac Mića Vujičić.
Radnja romana „Divlje guske“ smeštena je u neimenovano mesto – panonsko selo sedamdesetih godina prošlog veka, opterećeno ksenofobijom, ratnim traumama o kojima se uglavnom ćuti i nemaštinom. U središtu pažnje su dve devojčice, a priča je ispripovedana u prvom licu množine jer se jedino tako čini donekle prihvatljivim malenim protagonistkinjama. Ispričani iz perspektive tog neobičnog dečjeg glasa, događaji kojima svedočimo tiču se svakodnevice jedne disfunkcionalne porodice u ruralnoj sredini.
„Ovaj roman govori o epohi kada smo čeznuli da kupimo fiću, kada se televizor palio tako što se prvo uključi stabilizator, pa se čeka da se ugreje, ali je isto tako ova priča podignuta na jedan univerzalan nivo, to je priča o onom periodu detinjstva kada se mešaju strah i radoznalost, i kada jedno drugo potiskuju, a u isto vreme podržavaju“, rekao je Mića Vujičić, koji je napisao i preporuku na koricama Julijanine knjige. „To je svet koji se gleda kroz prste, doživljava kroz strah i gde još uvek nije jasno povučena linija između onog što će se kasnije zvati maštom i stvarnošću. Mislim da zbog univerzalnosti ove priče epohe uopšte nisu bitne i zbog toga će ova knjiga živeti i ostati.“
Za kritičarku Jelenu Nidžović ovo je izrazito simboličan roman. „’Divlje guske’ su bliske antibajci. Svaka bajka pokazuje neku vrstu iskustva i napretka. Bajka koja je pisana za odrasle često to pokazuje značajno surovije, a samim tim i iskrenije.“
Filozof Ivan Milenković je već od prvih stranica znao da je ova knjiga delo jednog majstora. „Sve vreme sam se suzdržavao da napišem da je ovo remek-delo samo zbog toga što je Miljenko Jergović već to napisao i nisam hteo da se ponavljam, ali ako već to mislim, onda treba i da kažem – ovo je remek-delo. Ovde je glas dat deci, a kad je već tako, onda se ona moraju odslušati do kraja. U Julijaninoj knjizi nailazimo na zastrašujuću direktnost jezika dece, ona majstorstvom odabira motiva ni u jednom trenutku ne prekida devojčice i pušta ih da pričaju.“
Autorka Julijana Adamović je rekla da je roman najpre bio zamišljen kao priča o jednoj porodici, gde bi jedna ravan naracije bila posvećena ženi koja je bila feministkinja u vreme kada nije bilo lako to biti, iz kraja gde to ni dan-danas nije jednostavno. Detinjstvo je trebalo da bude samo jedna linija romana. „I kad sam zaplivala u te vode jednostavno me je uzelo. Feminističke motive sam provlačila kroz celu knjigu, ali moja ideja nije bila da ovo bude feministički roman, već da priča dovoljno zainteresuje ljude. Radnju sam smestila u Bačku, ali nisam napisala gde tačno, jer sam želela da s njom mogu da se poistovete ljudi sa obe strane Dunava, jer su to kulturološki potpuno identični krajevi.“
„Ovaj roman govori o epohi kada smo čeznuli da kupimo fiću, kada se televizor palio tako što se prvo uključi stabilizator, pa se čeka da se ugreje, ali je isto tako ova priča podignuta na jedan univerzalan nivo, to je priča o onom periodu detinjstva kada se mešaju strah i radoznalost, i kada jedno drugo potiskuju, a u isto vreme podržavaju“, rekao je Mića Vujičić, koji je napisao i preporuku na koricama Julijanine knjige. „To je svet koji se gleda kroz prste, doživljava kroz strah i gde još uvek nije jasno povučena linija između onog što će se kasnije zvati maštom i stvarnošću. Mislim da zbog univerzalnosti ove priče epohe uopšte nisu bitne i zbog toga će ova knjiga živeti i ostati.“
Za kritičarku Jelenu Nidžović ovo je izrazito simboličan roman. „’Divlje guske’ su bliske antibajci. Svaka bajka pokazuje neku vrstu iskustva i napretka. Bajka koja je pisana za odrasle često to pokazuje značajno surovije, a samim tim i iskrenije.“
Filozof Ivan Milenković je već od prvih stranica znao da je ova knjiga delo jednog majstora. „Sve vreme sam se suzdržavao da napišem da je ovo remek-delo samo zbog toga što je Miljenko Jergović već to napisao i nisam hteo da se ponavljam, ali ako već to mislim, onda treba i da kažem – ovo je remek-delo. Ovde je glas dat deci, a kad je već tako, onda se ona moraju odslušati do kraja. U Julijaninoj knjizi nailazimo na zastrašujuću direktnost jezika dece, ona majstorstvom odabira motiva ni u jednom trenutku ne prekida devojčice i pušta ih da pričaju.“
Autorka Julijana Adamović je rekla da je roman najpre bio zamišljen kao priča o jednoj porodici, gde bi jedna ravan naracije bila posvećena ženi koja je bila feministkinja u vreme kada nije bilo lako to biti, iz kraja gde to ni dan-danas nije jednostavno. Detinjstvo je trebalo da bude samo jedna linija romana. „I kad sam zaplivala u te vode jednostavno me je uzelo. Feminističke motive sam provlačila kroz celu knjigu, ali moja ideja nije bila da ovo bude feministički roman, već da priča dovoljno zainteresuje ljude. Radnju sam smestila u Bačku, ali nisam napisala gde tačno, jer sam želela da s njom mogu da se poistovete ljudi sa obe strane Dunava, jer su to kulturološki potpuno identični krajevi.“
Roman „Divlje guske“ u prodaji je u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
