Na pres-konferenciji u Delfi kafeu 7. marta u 13 sati, novinarima se obratio urednik u „Laguni“ Dejan Mihailović i izneo mišljenje da Maša Rebić (Beograd, 1975) s pravom uživa glas bestseler spisateljice mlađe generacije, čije se knjige ne mogu svesti na puki čik-lit žanr. Nesumnjivo nadarena i samosvojna, ova autorka već od „Sponzoruša“ (romana objavljenog 2006. godine i ponovljenog u „Laguni“ 2011) pokazuje da se o težnjama, snovima, zabludama i beznađu njene generacije, koja je stasavala u vreme izolacije svoje zemlje u poslednjoj deceniji 20. veka, može pisati duhovito, jednostavno i tačno, a da se istovremeno ispolje sve dobre odlike visokog književnog stila, da se ostvari začudno poigravanje glasovima pripovedača, uspela romaneskna kompozicija i istančana psihološka karakterizacija likova.
U romanu „Sponzoruše“ nepatvorenim žargonom prevaranata, narkomana i sponzoruša, švercera, kriminalaca i kontroverznih biznismena Maša Rebić dočarava svakodnevnu atmosferu u jeku sunovrata države, raspadanja porodice, pomerenih vrednosti i bezizlaza jednog naraštaja izgubljenog u izopačenom socijalnom miljeu pogođenom ratom i bedom.
Glavni akteri urbane pozornice u romanu „Devojke iz kraja“ (objavljenom 2007, a čije je ponovljeno izdanje štampano u „Laguni“ sredinom februara 2012) jesu četiri prijateljice, čije se sudbine prepliću kao i njihovi momci i problemi sa kojima su svakodnevno suočene u atmosferi rivalstva isto koliko i prijateljstva, izdaje koliko i odanosti...
Najzad, treći roman, „Cvet mog života“ (objavljen u „Laguni“ 2010), glavna junakinja, suočena sa duševnom i bračnom krizom, okreće se svojim korenima, porodičnim fotografijama i starim pričama iz vremena Bograda pre Prvog svetskog rata i kroz sebe samu oživljava i u sebi projektuje ključne trenutke iz života nekoliko žena iz svog porodičnog stabla.
Neposredne književne pretke romana Maše Rebić Mihailović je našao u američkom kultnom piscu 80-ih godina prošlog veka Džeju Mekinerniju, a među onima na koje je i maša Rebić ukazivala kao na svoje uzore među književnim veličinama naći će se Opat Prevo sa romanom „Manon Lesko“, Aleksandar Dima sin sa romanom „Dama s kamelijama“, Balzak sa „Rođakom Betom“, Andrić s „Marom milosnicom“ ili Vargas Ljosa sa „Avanturama nevaljale devojčice“.
Najzad je Maša Rebić otkrila da piše novu knjigu čiji bi se siže mogao opisati kao bolesna opsesija jedne dotad srećne žene nekadašnjom ljubavnicom svoga muža.
Glavni akteri urbane pozornice u romanu „Devojke iz kraja“ (objavljenom 2007, a čije je ponovljeno izdanje štampano u „Laguni“ sredinom februara 2012) jesu četiri prijateljice, čije se sudbine prepliću kao i njihovi momci i problemi sa kojima su svakodnevno suočene u atmosferi rivalstva isto koliko i prijateljstva, izdaje koliko i odanosti...
Najzad, treći roman, „Cvet mog života“ (objavljen u „Laguni“ 2010), glavna junakinja, suočena sa duševnom i bračnom krizom, okreće se svojim korenima, porodičnim fotografijama i starim pričama iz vremena Bograda pre Prvog svetskog rata i kroz sebe samu oživljava i u sebi projektuje ključne trenutke iz života nekoliko žena iz svog porodičnog stabla.
Neposredne književne pretke romana Maše Rebić Mihailović je našao u američkom kultnom piscu 80-ih godina prošlog veka Džeju Mekinerniju, a među onima na koje je i maša Rebić ukazivala kao na svoje uzore među književnim veličinama naći će se Opat Prevo sa romanom „Manon Lesko“, Aleksandar Dima sin sa romanom „Dama s kamelijama“, Balzak sa „Rođakom Betom“, Andrić s „Marom milosnicom“ ili Vargas Ljosa sa „Avanturama nevaljale devojčice“.
Najzad je Maša Rebić otkrila da piše novu knjigu čiji bi se siže mogao opisati kao bolesna opsesija jedne dotad srećne žene nekadašnjom ljubavnicom svoga muža.
