O velikoj hrabrosti Korejki u Drugom svetskom ratu u romanu „Bela hrizantema“
„Bela hrizantema“ je prvi roman američke spisateljice korejskog porekla Meri Lin Brakt i jedna od još nedovoljno brojnih knjiga posvećenih temi ratnih stradanja žena u okupiranoj Koreji.
Višedecenijski konflikti Dalekog istoka u XX veku bili su dugotrajniji i širih razmera nego što često zamišlja prosečan Evropljanin. Mnogi momenti tih sukoba i sad su za nas nepoznanica, a još manje smo svesni da pojedina međudržavna pitanja još nisu rešena. Takvo je pitanje „žena za utehu“, spor koji je i dan-danas prisutan između Koreje i Japana.
Reč je o svojevrsnom seksualnom ropstvu, koje je tokom Drugog svetskog rata organizovala japanska vojska, prikupljajući mlade žene, najčešće silom, otmicom i prevarom, za „potrebe“ vojnika. Procenjuje se da je takvih žrtava bilo možda i do 200.000, a tek mali broj njih preživeo je da ispriča svoju priču, pa i to sa velikim zakašnjenjem, budući da su živele u jednom patrijarhalnom društvu u kom se nisu usuđivale da progovore.
Junakinja „Bele hrizanteme“ je šesnaestogodišnja Hana sa ostrva Čedžu, koja uz svoju majku uči da bude henjo. Henjo su žene-ronioci ostrvskog dela Koreje, hraniteljke svojih porodica, hrabre i samostalne, i do te mere cenjene da uživaju poseban status. Ovoj grupi samosvesnih i slobodnih žena pripada i Hana, ali samo do trenutka kada će u nastojanju da zaštiti mlađu sestru završiti u rukama japanskih vojnika i biti odvedena u Mandžuriju, da radi u bordelu i preživi najveće strahote. Gotovo sedamdeset godina potom, njena mlađa sestra Emiko trudi se da prevaziđe grižu savesti zbog sestre koja je stradala zbog nje i pokušava da je pronađe ili sazna nešto o njoj.
Obuhvatajući ovaj vremenski raspon, Meri Lin Brakt se dotiče više značajnih razdoblja novije korejske istorije, od kojih je svako nosilo svoje zabrane, progone i užase, ali njene junakinje nepromenljivo su žene, onda kad se bore i kad stradaju, kad protestuju i kad pobeđuju, a među njima se izdvaja Hanina potresna pripovest kao simbol univerzalnog stradanja žena u ratovima.
Roman „Bela hrizantema“ možete pronaći od petka 5. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Višedecenijski konflikti Dalekog istoka u XX veku bili su dugotrajniji i širih razmera nego što često zamišlja prosečan Evropljanin. Mnogi momenti tih sukoba i sad su za nas nepoznanica, a još manje smo svesni da pojedina međudržavna pitanja još nisu rešena. Takvo je pitanje „žena za utehu“, spor koji je i dan-danas prisutan između Koreje i Japana.
Reč je o svojevrsnom seksualnom ropstvu, koje je tokom Drugog svetskog rata organizovala japanska vojska, prikupljajući mlade žene, najčešće silom, otmicom i prevarom, za „potrebe“ vojnika. Procenjuje se da je takvih žrtava bilo možda i do 200.000, a tek mali broj njih preživeo je da ispriča svoju priču, pa i to sa velikim zakašnjenjem, budući da su živele u jednom patrijarhalnom društvu u kom se nisu usuđivale da progovore.
Junakinja „Bele hrizanteme“ je šesnaestogodišnja Hana sa ostrva Čedžu, koja uz svoju majku uči da bude henjo. Henjo su žene-ronioci ostrvskog dela Koreje, hraniteljke svojih porodica, hrabre i samostalne, i do te mere cenjene da uživaju poseban status. Ovoj grupi samosvesnih i slobodnih žena pripada i Hana, ali samo do trenutka kada će u nastojanju da zaštiti mlađu sestru završiti u rukama japanskih vojnika i biti odvedena u Mandžuriju, da radi u bordelu i preživi najveće strahote. Gotovo sedamdeset godina potom, njena mlađa sestra Emiko trudi se da prevaziđe grižu savesti zbog sestre koja je stradala zbog nje i pokušava da je pronađe ili sazna nešto o njoj.
Obuhvatajući ovaj vremenski raspon, Meri Lin Brakt se dotiče više značajnih razdoblja novije korejske istorije, od kojih je svako nosilo svoje zabrane, progone i užase, ali njene junakinje nepromenljivo su žene, onda kad se bore i kad stradaju, kad protestuju i kad pobeđuju, a među njima se izdvaja Hanina potresna pripovest kao simbol univerzalnog stradanja žena u ratovima.
Roman „Bela hrizantema“ možete pronaći od petka 5. aprila u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
