O slikaru Pavlu Jovanoviću i slobodoumnim ženama 20. veka na promociji knjige „Boja beskraja“
U knjižari Delfi u SKC-u 3. oktobra predstavljena je knjiga „Boja beskraja“ Lare Đorđević. Osim autorke, o knjizi su govorili urednik Nenad Župac i pisac Ivan Jovanović.
Junakinja romana je Lenka Mihajlović, koja godinama traži utočište u umetnosti. Iz beogradskog kruga pesnika i slikara odlazi u Pariz, a zatim je nemirni duh vodi u Beč na izložbu njenog prijatelja Pavla Jovanovića, koji postaje Lenkin vodič kroz glavni grad Austrougarske monarhije. Ali, njen prijatelj Pavle je suviše krut i predvidiv, nasuprot ekscentričnom Gustavu Klimtu i kontroverznom Rudolfu Štajneru. U tom klupku intelektualnih konflikata i kompromisa Lenka će biti upletena u događaje sa nepredvidljivim posledicama, koji će joj pomoći da na nov način sagleda sebe.
Da je ova knjiga mnogo više od onoga što piše na njenim koricama, objasnio je urednik Nenad Župac, rekavši da „Boja beskraja“ nema samo elemente istorijskog romana već i trilera, ali da je, pre svega, u pitanju roman o jednoj ženi koja se trudi da pobegne od konzervativnog društva. „Bežeći u umetnost i nešto što se zove teozofija i tajno ezoterično društvo, Larina junakinja Lenka otkriva da postoji neki drugi svet, da postoje društva koja su se izdigla iz tradicionalnog i porodičnog i da postoje žene koje mogu da nose nekoliko uloga u sebi. Svojim uredničkim komentarima uspeo sam da ’nateram’ Laru da još dublje zaroni u sebe i da istakne Lenkinu ženstvenost, njenu slobodoumnost. Mene je Lenka podsetila na Sofku iz ’Nečiste krvi’ Bore Stankovića, ali ne zato što su one sličnog karaktera nego zato što doživljavaju sličnu tragediju. I Sofka mora negde da beži, kao Lenka. Ali Sofka nema gde da pobegne, a Lenka beži u veliki svet. Kad sretne Emili, Klimtovu muzu i ljubavnicu, ona shvati šta znači biti slobodna.“
Pisac Ivan Jovanović je posebno istakao Lenkinu ulogu istražiteljke. „Lenka je detektivka, što ne da je neobično za početak 20. veka u Srbiji nego je apsolutno neverovatno. Zato je ovaj roman veliko osveženje ne samo u književnom već i u istorijskom smislu. Osobenost Larinog stila je i u tome što se ona trudi da poduči čitaoca. Kroz Lenkin lik ne samo da rešavate misteriju već se upoznajete i sa Bečom i sa tim vremenom.“
Za autorku Lenka je sloboda. „Ona je posebna žena, vaspitanog duha, oštrog oka, oštrog jezika, izrazitih analitičkih sposobnosti, žena koja bira kako će živeti i koja bira profesiju koja je nesvojstvena ženama tog vremena. Mene je interesovalo kakve su te naše pretkinje zaista bile, koliki im je bio opseg svesti, koliko su bile okrenute svom unutrašnjem životu, da li su uopšte sebi postavljale ta pitanja koja mi danas nazivamo suštinskim.“
Umetnost je važan element ovog romana, u kome prvi put vidimo velikog Pavla Jovanovića ne samo kao vrhunskog slikara već i kao čoveka od krvi i mesa. „Interesovalo me je kakvi su ti ljudi zaista bili. Sve što je napisano u knjigama izuzetno je vredno, ali mene je zanimalo kako bi se Paja Jovanović ponašao da sad uđe u ovu prostoriju, kome bi prišao, šta bi rekao, kako bi se predstavio. Kad čitam o njemu i kad gledam njegova dela i dela drugih slikara, kao što je, recimo, Gustav Klimt, o kome sam takođe pisala u ’Boji beskraja’, vidim ljude koji ne samo da su voleli život već su prihvatali svoje mane, voleli ih i cenili možda čak više nego vrline, i mi danas možemo na njih da se ugledamo“, rekla je Lara Đorđević.
Roman „Boja beskraja“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs
Da je ova knjiga mnogo više od onoga što piše na njenim koricama, objasnio je urednik Nenad Župac, rekavši da „Boja beskraja“ nema samo elemente istorijskog romana već i trilera, ali da je, pre svega, u pitanju roman o jednoj ženi koja se trudi da pobegne od konzervativnog društva. „Bežeći u umetnost i nešto što se zove teozofija i tajno ezoterično društvo, Larina junakinja Lenka otkriva da postoji neki drugi svet, da postoje društva koja su se izdigla iz tradicionalnog i porodičnog i da postoje žene koje mogu da nose nekoliko uloga u sebi. Svojim uredničkim komentarima uspeo sam da ’nateram’ Laru da još dublje zaroni u sebe i da istakne Lenkinu ženstvenost, njenu slobodoumnost. Mene je Lenka podsetila na Sofku iz ’Nečiste krvi’ Bore Stankovića, ali ne zato što su one sličnog karaktera nego zato što doživljavaju sličnu tragediju. I Sofka mora negde da beži, kao Lenka. Ali Sofka nema gde da pobegne, a Lenka beži u veliki svet. Kad sretne Emili, Klimtovu muzu i ljubavnicu, ona shvati šta znači biti slobodna.“
Pisac Ivan Jovanović je posebno istakao Lenkinu ulogu istražiteljke. „Lenka je detektivka, što ne da je neobično za početak 20. veka u Srbiji nego je apsolutno neverovatno. Zato je ovaj roman veliko osveženje ne samo u književnom već i u istorijskom smislu. Osobenost Larinog stila je i u tome što se ona trudi da poduči čitaoca. Kroz Lenkin lik ne samo da rešavate misteriju već se upoznajete i sa Bečom i sa tim vremenom.“
Za autorku Lenka je sloboda. „Ona je posebna žena, vaspitanog duha, oštrog oka, oštrog jezika, izrazitih analitičkih sposobnosti, žena koja bira kako će živeti i koja bira profesiju koja je nesvojstvena ženama tog vremena. Mene je interesovalo kakve su te naše pretkinje zaista bile, koliki im je bio opseg svesti, koliko su bile okrenute svom unutrašnjem životu, da li su uopšte sebi postavljale ta pitanja koja mi danas nazivamo suštinskim.“
Umetnost je važan element ovog romana, u kome prvi put vidimo velikog Pavla Jovanovića ne samo kao vrhunskog slikara već i kao čoveka od krvi i mesa. „Interesovalo me je kakvi su ti ljudi zaista bili. Sve što je napisano u knjigama izuzetno je vredno, ali mene je zanimalo kako bi se Paja Jovanović ponašao da sad uđe u ovu prostoriju, kome bi prišao, šta bi rekao, kako bi se predstavio. Kad čitam o njemu i kad gledam njegova dela i dela drugih slikara, kao što je, recimo, Gustav Klimt, o kome sam takođe pisala u ’Boji beskraja’, vidim ljude koji ne samo da su voleli život već su prihvatali svoje mane, voleli ih i cenili možda čak više nego vrline, i mi danas možemo na njih da se ugledamo“, rekla je Lara Đorđević.
Roman „Boja beskraja“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs
