O „Papiru“ i „Ikonostasu“ Gorana Petrovića
Izdavačka kuća Laguna objavila je, baš pred Sajam knjiga, dva romana nagrađivanog književnika Gorana Petrovića – „Papir“ i „Ikonostas“. Romani su zapravo početak Petrovićevog ambicioznog poduhvata, Romana delte, koji je književnik počeo da piše pre dve decenije i koji će, kako je sam autor na predstavljanju svojih knjiga rekao, imati više od 10, a manje od 100 knjiga.
Dobitnika Ninove nagrade za roman „Sitničarnica ‘Kod srećne ruke’“ neko vreme nije bilo na književnoj sceni i to odsustvo se osetilo, ali ga je Petrović sada lepo „nadoknadio“ svojim filozofskim, metafizičkim, raskošnim pripovestima. Roman delta zamišljen je kao univerzum alegoričnih pripovesti, reka sa svim svojim meandrima, tokovima, senkama, zbog čega će priče obuhvatati period od srednjeg veka do danas.
Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji inspirisala je Petrovića da pripoveda „Papir“ i uobliči ga u višeslojnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i umetničkog stvaranja. Pripovest iz domena fantastike „Ikonostas“ predstavlja ikone koje će na svom putu doživeti razne nevolje – Turci će ih presretati, napadati razbojnici, morska čudovišta, ali i vremenske neprilike. Vernici će ikone dočekivati i klanjati se, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor će stići samo jedna, oštećena i skoro neprepoznatljiva, do te mere da ni despotrov savetnik Konstantin Filozof neće znati o kojem svetitelju se radi.
Knjige, napisane sigurno, pitko, duhovito i promišljeno, bez ikakvog problema mogu se čitati nezavisno, iako postoje neki likovi ili porodice koje se poput crvene niti provlače iz priče u priču. „U romanima se radnja kreće od 15. veka, zatim se provlači kroz 17. vek, i dalje nas vodi krajem 19, 20. i ulazimo u 21. vek, a možda bude i jedna futuristička priča. Takođe sam zamislio da pružim veliki prostor u svim knjigama, van naše zemlje, tako da je ‘Papir’ smešten u Italiju, a ‘Ikonostas’ u Grčku, dok će treća biti u Litvaniji, dalje je tu i Carigrad“, objasnio je Petrović.
Ljubitelje novih Petrovićevih priča obradovaće informacija koja je stigla od samog pisca – da će treća knjiga biti obimnija, a da će sedma knjiga biti „centralna“ i smeštena na železničkoj stanici jer su to mesta (poput književnosti) koja povezuju ljude na poseban način.
Prva dva poglavlja Romana delte divna su najava uzbudljivih Petrovićevih priča koje nas očekuju.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji inspirisala je Petrovića da pripoveda „Papir“ i uobliči ga u višeslojnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i umetničkog stvaranja. Pripovest iz domena fantastike „Ikonostas“ predstavlja ikone koje će na svom putu doživeti razne nevolje – Turci će ih presretati, napadati razbojnici, morska čudovišta, ali i vremenske neprilike. Vernici će ikone dočekivati i klanjati se, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor će stići samo jedna, oštećena i skoro neprepoznatljiva, do te mere da ni despotrov savetnik Konstantin Filozof neće znati o kojem svetitelju se radi.
Knjige, napisane sigurno, pitko, duhovito i promišljeno, bez ikakvog problema mogu se čitati nezavisno, iako postoje neki likovi ili porodice koje se poput crvene niti provlače iz priče u priču. „U romanima se radnja kreće od 15. veka, zatim se provlači kroz 17. vek, i dalje nas vodi krajem 19, 20. i ulazimo u 21. vek, a možda bude i jedna futuristička priča. Takođe sam zamislio da pružim veliki prostor u svim knjigama, van naše zemlje, tako da je ‘Papir’ smešten u Italiju, a ‘Ikonostas’ u Grčku, dok će treća biti u Litvaniji, dalje je tu i Carigrad“, objasnio je Petrović.
Ljubitelje novih Petrovićevih priča obradovaće informacija koja je stigla od samog pisca – da će treća knjiga biti obimnija, a da će sedma knjiga biti „centralna“ i smeštena na železničkoj stanici jer su to mesta (poput književnosti) koja povezuju ljude na poseban način.
Prva dva poglavlja Romana delte divna su najava uzbudljivih Petrovićevih priča koje nas očekuju.
Autor: Ksenija Prodanović
Izvor: Nedeljnik
