O nesreći, nemoći i predodređenosti u knjizi Jurice Pavičića „Žena s drugog kata“
U Laguninu biblioteku „Bez prevoda“ stiže sedma knjiga – „Žena s drugog kata“ nagrađivanog scenariste i novinara Jurice Pavičića. Reč je o dinamičnoj, pitkoj, zanimljivoj priči o nesreći i osećaju nemoći i predodređenosti.
Mlada i ne preterano ambiciozna Bruna zaljubljena je u svog vršnjaka, mornara Franu. Srećna veza kulminira brakom, a par se useljava na zaseban sprat kuće koju su uz velika odricanja podigli Franini roditelji. Nije prošlo ni godinu dana, a Bruna je u požeškom zatvoru, gde služi višegodišnju kaznu zbog ubistva svekrve…
„Žena s drugog kata“ anatomija je one tragedije u kojoj takozvani obični ljudi postaju akteri crne hronike. Ovaj napeti psihološki triler ne rasvetljava samo kako je zločin počinjen nego i zašto. U potrazi za odgovorom pisac ulazi duboko pod kožu svoje junakinje te istražuje okolnosti i sitne pomake koji vode do ubistva. Kao ponajbolji hroničar i kritičar društvene stvarnosti, Pavičić se u romanu osim individualnim sudbinama, bavi i promenama jednog tranzicionog društva, uticaju tih promena na mikrokosmos jedne porodice, a idiličnim slikama Mediterana suprotstavlja sliku okrutne sredine koja lako odbacuje i teško prašta.
Kada je pisao „Ženu s drugog kata“, Jurica Pavičić je želeo da napiše knjigu koja će imati glavne osobine dobrog trilera – da bude napeta, da čitalac sve vreme bude na talasu neizvesnosti i da hrli napred iščekujući šta će biti dalje.
„Također, bila mi je želja da čitatelja dovedem na moralno nesigurno tlo, na tanki led. Da ga natjeram da se identificira s osobom koja je učinila nešto sporno“, rekao nam je autor. „Da ga natjeram da razumije mehanizam koji dovodi do zlodjela, a opet, da ga u ključnom trenutku prisjetim da to ipak jest i ostaje zlodjelo. Kad pišem knjigu, pokušavam biti advokat svih svojih likova, dajem im šansu da iznesu svoje razloge, čak i kad je riječ o ubojici i žrtvi.“
Postoji još nešto što je želeo da postigne ovom knjigom.
„Htio sam napisati žanrovsku knjigu koja će socijalno, ekonomski i obiteljski izaći iz svijeta u kojem živim: a to je Dalmacija. Mnogi su sjajni krimi pisci – od Džejmsa M. Kejna i Džilijen Flin – pisali fikciju koja je istodobno bila i dokumentarac o njihovom društvu, izvještaj o jednom podneblju, o jednom ekonomskom poretku, o kapitalizmu. Htio sam da i moja knjiga bude takva. Ta knjiga je o Dalmaciji – ali ne polinezijskoj Dalmaciji cvrčaka, oblutaka i palmi. Nego o Dalmaciji kasne tranzicije: o društvu prekarnih poslova, skupih stambenih kvadrata, o patrijarhalnom društvu, o klanovskim obiteljima kojima gazduje Velika Mama“, ispričao je Jurica Pavičić.
Roman „Žena s drugog kata“ možete pronaći od subote 20. februara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
Mlada i ne preterano ambiciozna Bruna zaljubljena je u svog vršnjaka, mornara Franu. Srećna veza kulminira brakom, a par se useljava na zaseban sprat kuće koju su uz velika odricanja podigli Franini roditelji. Nije prošlo ni godinu dana, a Bruna je u požeškom zatvoru, gde služi višegodišnju kaznu zbog ubistva svekrve…
„Žena s drugog kata“ anatomija je one tragedije u kojoj takozvani obični ljudi postaju akteri crne hronike. Ovaj napeti psihološki triler ne rasvetljava samo kako je zločin počinjen nego i zašto. U potrazi za odgovorom pisac ulazi duboko pod kožu svoje junakinje te istražuje okolnosti i sitne pomake koji vode do ubistva. Kao ponajbolji hroničar i kritičar društvene stvarnosti, Pavičić se u romanu osim individualnim sudbinama, bavi i promenama jednog tranzicionog društva, uticaju tih promena na mikrokosmos jedne porodice, a idiličnim slikama Mediterana suprotstavlja sliku okrutne sredine koja lako odbacuje i teško prašta.
Kada je pisao „Ženu s drugog kata“, Jurica Pavičić je želeo da napiše knjigu koja će imati glavne osobine dobrog trilera – da bude napeta, da čitalac sve vreme bude na talasu neizvesnosti i da hrli napred iščekujući šta će biti dalje.
„Također, bila mi je želja da čitatelja dovedem na moralno nesigurno tlo, na tanki led. Da ga natjeram da se identificira s osobom koja je učinila nešto sporno“, rekao nam je autor. „Da ga natjeram da razumije mehanizam koji dovodi do zlodjela, a opet, da ga u ključnom trenutku prisjetim da to ipak jest i ostaje zlodjelo. Kad pišem knjigu, pokušavam biti advokat svih svojih likova, dajem im šansu da iznesu svoje razloge, čak i kad je riječ o ubojici i žrtvi.“
Postoji još nešto što je želeo da postigne ovom knjigom.
„Htio sam napisati žanrovsku knjigu koja će socijalno, ekonomski i obiteljski izaći iz svijeta u kojem živim: a to je Dalmacija. Mnogi su sjajni krimi pisci – od Džejmsa M. Kejna i Džilijen Flin – pisali fikciju koja je istodobno bila i dokumentarac o njihovom društvu, izvještaj o jednom podneblju, o jednom ekonomskom poretku, o kapitalizmu. Htio sam da i moja knjiga bude takva. Ta knjiga je o Dalmaciji – ali ne polinezijskoj Dalmaciji cvrčaka, oblutaka i palmi. Nego o Dalmaciji kasne tranzicije: o društvu prekarnih poslova, skupih stambenih kvadrata, o patrijarhalnom društvu, o klanovskim obiteljima kojima gazduje Velika Mama“, ispričao je Jurica Pavičić.
Roman „Žena s drugog kata“ možete pronaći od subote 20. februara u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
