O „Lavovima sa Pete avenije“: Misterija u najpoznatijoj biblioteci na svetu
Kroz misteriju o nestancima knjiga Fiona Dejvis nam pripoveda o emancipaciji dve žene koje razdvaja gotovo čitav vek.
Iako biblioteku obično zamišljamo kao upečatljivu lokalnu građevinu pod čijim krovom se nalazi mnogo knjiga, Njujorška javna biblioteka se nalazi na čak devedeset i dve lokacije u gradu. Ova druga po veličini javna biblioteka u Sjedinjenim Državama (odmah posle Kongresne biblioteke) i treća u svetu (posle Britanske) ima ogranke u opštinama Bronks, Menhetn i Staten Ajland i povezana je sa akademskim i profesionalnim bibliotekama oblasti Njujork.
Koliko je ovu biblioteku nemoguće smesti na jedno mesto možda najbolje oslikava i njen organak pod nazivom „Podzemna biblioteka“. U pitanju je plod saradnje sa podzemnom železnicom gde je čitaocima omogućeno da, ulogujući se na bežičnu mrežu u vozovima i odlaskom na sajt subwaylibrary.com, pristupe elektronskim knjigama i kratkim pričama iz stalne kolekcije Njujorške javne biblioteke.
Zanimljivo je da je u pitanju privatna, nevladina, neprofitna korporacija kojom se samostalno upravlja, a koja se finansira iz privatnih i javnih sredstava. Ova biblioteka godišnje opsluži šesnaest miliona korisnika, ne računajući milione onih koji koriste njene usluge preko interneta. Biblioteka poseduje pedeset i šest miliona knjiga, drugih materijala, kao i dragocenih kolekcija koje koriste naučnici iz celog sveta. U ovim kolekcijama nalazi se, između ostalih, nacrt Deklaracije o nezavisnosti pisan rukom Tomasa Džefersona, jedna od retkih primeraka originalne Gutenbergove Biblije, kao i mnogobrojni originalni radovi, rukopisi, pisma i dnevnici slavnih književnika poput Čarlsa Dikensa, Virdžinije Vulf, Džejmsa Boldvina i drugih.
Ova biblioteka je zvanično osnovana u devetnaestom veku udruživanjem više gradskih i privatnih biblioteka, kao i donacijama bogatih filantropa.
Ono što danas većina percipira pod imenom Njujorška javna biblioteka jeste njen glavni ogranak koji je lako prepoznatljiv po kipovima lavova koji stoje sa obe strane ulaza. Ova biblioteka svečano je otvorena 1911. godine uz prisustvo predsednika, guvernera, gradonačelnika i petnaest hiljada građana i građanki Njujorka. Ova zgrada je u to vreme bila najveća mermerna građevina na kontinentu i njena cena od gotovo deset miliona dolara bila je trostruko veća od inicijalno planiranih troškova. Procenjuje se da je samo u prvoj nedelji nakon otvaranja biblioteku posetilo 250.000 ljudi. Osim knjiga, u kolekciji ove biblioteke nalaze se, između ostalih artefakata, i pramenovi kose koji su pripadali Šarloti Bronte, Voltu Vitmanu, bračno paru Persi i Meri Šeli, kao i Divljem Bilu Hikoku.
Na samom početku u ovoj zgradi se nalazio i sedmosobni stan koji je tri decenije bio dom nadzornika zgrade Džona Federela, kao i njegovoj supruzi i njihovoj deci.
Ovo je bila polazna tačka za književnicu Fionu Dejvis kada je započela rad na romanu „Lavovi sa Pete avenije“, koju je u prevodu Branislave Radević Stojiljković objavila izdavačka kuća Laguna. Ova Kanađanka došla je u Njujork sa idejom da postane glumica. Život je ipak imao neke druge planove. Dejvisova je završila žurnalistiku i zauvek ostala u gradu u koji se zaljubila. Kako bi pokazala tu ljubav, radnju svake od njenih šest romana smešta u neku poznatu njujoršku građevinu.
Osim istorije same zgrade, Dejvisova je bila inspirisana i pljačkom biblioteke Univerziteta Kolumbija. Tokom tri meseca te 1994. godine lopov je iz ove biblioteke izneo dragocene knjige, rukopise i pisma u vrednosti od gotovo dva miliona dolara. Na suđenju lopovima svedočenje bibliotekarke Džin Ešton imalo je ogroman uticaj na to kako je pravosudni sistem od tada počeo da kažnjava kradljivce knjiga. Dejvisova je tokom svog istraživanja imala sreće da intervjuiše upravo Džin Ešton. Bio je to drugi temelj na kome je sagradila priču „Lavova sa Pete avenije“.
Priča započinje dve godine nakon otvaranja glavnog ogranka Njujorške javne biblioteke. Lora Lajons ima sve – muža kojeg voli, decu koja je obožavaju, siguran dom u najlepšoj zgradi na Mehnetnu. Mermerna zgrada Njujorške gradske biblioteke inspirativno je mesto za život dvoje ljudi koji sanjaju da se proslave kao književnici i novinari. Dok njen suprug piše svoj prvi roman, Lora upisuje studije žurnalistike i počinje da radi na temama koje su u to doba tretirane kao „ženske“. Tokom svog istraživanja upoznaje žene okupljene u udruženju kako bi se izborile za emancipaciju. A onda iz biblioteke počinju da nestaju vredne knjige.
Osam decenija docnije Lorina unuka Sejdi Donovan radi kao kustos Njujorške gradske biblioteke. Čini se da njen život i karijera idu uzlaznom putanjom, ali onda vredne knjige i rukopisi počinju da nestaju.
Ko stoji iza ovih nestanaka? Da li su oni međusobno povezani? I kako će oni pomoći da se ponovo povežu različite generacije odvažnih žena koje se bore sa okolnostima koje im ne idu na ruku?
Odgovori na ova pitanja nalaze se u ovoj knjizi koja je mnogo više od porodične drame, misterije ili istorijskog romana. U veštom spletu svega toga, Dejvisova nas vodi u svojevrsnu šetnju kroz jednu od najvećih biblioteka, od njenog osnivanja, do sve predinternetskog doba. Ono što nijedan ljubitelj književnosti ne bi trebalo da propusti.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
Koliko je ovu biblioteku nemoguće smesti na jedno mesto možda najbolje oslikava i njen organak pod nazivom „Podzemna biblioteka“. U pitanju je plod saradnje sa podzemnom železnicom gde je čitaocima omogućeno da, ulogujući se na bežičnu mrežu u vozovima i odlaskom na sajt subwaylibrary.com, pristupe elektronskim knjigama i kratkim pričama iz stalne kolekcije Njujorške javne biblioteke.
Zanimljivo je da je u pitanju privatna, nevladina, neprofitna korporacija kojom se samostalno upravlja, a koja se finansira iz privatnih i javnih sredstava. Ova biblioteka godišnje opsluži šesnaest miliona korisnika, ne računajući milione onih koji koriste njene usluge preko interneta. Biblioteka poseduje pedeset i šest miliona knjiga, drugih materijala, kao i dragocenih kolekcija koje koriste naučnici iz celog sveta. U ovim kolekcijama nalazi se, između ostalih, nacrt Deklaracije o nezavisnosti pisan rukom Tomasa Džefersona, jedna od retkih primeraka originalne Gutenbergove Biblije, kao i mnogobrojni originalni radovi, rukopisi, pisma i dnevnici slavnih književnika poput Čarlsa Dikensa, Virdžinije Vulf, Džejmsa Boldvina i drugih.
Ova biblioteka je zvanično osnovana u devetnaestom veku udruživanjem više gradskih i privatnih biblioteka, kao i donacijama bogatih filantropa.
Ono što danas većina percipira pod imenom Njujorška javna biblioteka jeste njen glavni ogranak koji je lako prepoznatljiv po kipovima lavova koji stoje sa obe strane ulaza. Ova biblioteka svečano je otvorena 1911. godine uz prisustvo predsednika, guvernera, gradonačelnika i petnaest hiljada građana i građanki Njujorka. Ova zgrada je u to vreme bila najveća mermerna građevina na kontinentu i njena cena od gotovo deset miliona dolara bila je trostruko veća od inicijalno planiranih troškova. Procenjuje se da je samo u prvoj nedelji nakon otvaranja biblioteku posetilo 250.000 ljudi. Osim knjiga, u kolekciji ove biblioteke nalaze se, između ostalih artefakata, i pramenovi kose koji su pripadali Šarloti Bronte, Voltu Vitmanu, bračno paru Persi i Meri Šeli, kao i Divljem Bilu Hikoku.
Na samom početku u ovoj zgradi se nalazio i sedmosobni stan koji je tri decenije bio dom nadzornika zgrade Džona Federela, kao i njegovoj supruzi i njihovoj deci.
Ovo je bila polazna tačka za književnicu Fionu Dejvis kada je započela rad na romanu „Lavovi sa Pete avenije“, koju je u prevodu Branislave Radević Stojiljković objavila izdavačka kuća Laguna. Ova Kanađanka došla je u Njujork sa idejom da postane glumica. Život je ipak imao neke druge planove. Dejvisova je završila žurnalistiku i zauvek ostala u gradu u koji se zaljubila. Kako bi pokazala tu ljubav, radnju svake od njenih šest romana smešta u neku poznatu njujoršku građevinu.
Osim istorije same zgrade, Dejvisova je bila inspirisana i pljačkom biblioteke Univerziteta Kolumbija. Tokom tri meseca te 1994. godine lopov je iz ove biblioteke izneo dragocene knjige, rukopise i pisma u vrednosti od gotovo dva miliona dolara. Na suđenju lopovima svedočenje bibliotekarke Džin Ešton imalo je ogroman uticaj na to kako je pravosudni sistem od tada počeo da kažnjava kradljivce knjiga. Dejvisova je tokom svog istraživanja imala sreće da intervjuiše upravo Džin Ešton. Bio je to drugi temelj na kome je sagradila priču „Lavova sa Pete avenije“.
Priča započinje dve godine nakon otvaranja glavnog ogranka Njujorške javne biblioteke. Lora Lajons ima sve – muža kojeg voli, decu koja je obožavaju, siguran dom u najlepšoj zgradi na Mehnetnu. Mermerna zgrada Njujorške gradske biblioteke inspirativno je mesto za život dvoje ljudi koji sanjaju da se proslave kao književnici i novinari. Dok njen suprug piše svoj prvi roman, Lora upisuje studije žurnalistike i počinje da radi na temama koje su u to doba tretirane kao „ženske“. Tokom svog istraživanja upoznaje žene okupljene u udruženju kako bi se izborile za emancipaciju. A onda iz biblioteke počinju da nestaju vredne knjige.
Osam decenija docnije Lorina unuka Sejdi Donovan radi kao kustos Njujorške gradske biblioteke. Čini se da njen život i karijera idu uzlaznom putanjom, ali onda vredne knjige i rukopisi počinju da nestaju.
Ko stoji iza ovih nestanaka? Da li su oni međusobno povezani? I kako će oni pomoći da se ponovo povežu različite generacije odvažnih žena koje se bore sa okolnostima koje im ne idu na ruku?
Odgovori na ova pitanja nalaze se u ovoj knjizi koja je mnogo više od porodične drame, misterije ili istorijskog romana. U veštom spletu svega toga, Dejvisova nas vodi u svojevrsnu šetnju kroz jednu od najvećih biblioteka, od njenog osnivanja, do sve predinternetskog doba. Ono što nijedan ljubitelj književnosti ne bi trebalo da propusti.
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
