O „Inteligenciji biljaka“
Centar za promociju nauke (http://elementarium.cpn.rs/) organizuje do kraja decembra besplatne vođene ture kroz izložbu o životu biljnog sveta biće u Naučnom klubu Beograd.
Izložba „Inteligencija biljaka“, uz koju je, od sredine novembra, publika bila u prilici da vidi mnoga zanimljiva predavanja i tribine o životu biljnog sveta, biće otvorena do kraja decembra, a biće organizovano i nekoliko vođenih tura besplatnih za posetioce tokom decembar (za više informacija, posetite njihov sajt).
Kako biljka čuje, vidi, miriše, oseća dodir i orijentiše se u prostoru? Zbog čega bi nekoga trebalo da interesuju biljke? Ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog činjenice da čine 99 odsto biomase naše planete. Još jedan, ništa manje značajan razlog, jeste taj što su oblikovale, oblikuju, a i u budućnosti će oblikovati sastav Zemljine atmosfere tako da ona bude kompatibilna sa ostalim živim organizmima. Bez biljaka, život na kopnu, barem u sadašnjem obliku, ne bi bio moguć.
Za one koje ova tema zanima a nisu u prilici da posete izložbu, preporučujemo naslov Petera Volebena „Tajni život drveća“, informativnu i zanimljivu knjigu o čudima prirode.
Šuma je mesto za kojim mnogi ljudi čeznu: ona je sinonim za tišinu i nedirnutu prirodu. Ugledni šumarski inženjer Peter Voleben pruža nam uvid u skriveni život drveća – i pritom iznosi na videlo neverovatne stvari: drveće ima pamćenje, razmenjuje poruke, oseća bol i čak dobija opekotine od sunca i bore. Neko drveće komunicira pomoću posebnih signala. Kada insekti napadnu drvo, ono ispušta mirise i drveće u širokom krugu koje prima ove poruke priprema se za napad tako što samo za nekoliko minuta počne da luči gorke materije koje rasteruju insekte. Peter Voleben crpi teme iz svog višedecenijskog iskustva šumarskog inženjera i otkriva nam potpuno novu stranu šume.
Kako biljka čuje, vidi, miriše, oseća dodir i orijentiše se u prostoru? Zbog čega bi nekoga trebalo da interesuju biljke? Ako ni zbog čega drugog, onda barem zbog činjenice da čine 99 odsto biomase naše planete. Još jedan, ništa manje značajan razlog, jeste taj što su oblikovale, oblikuju, a i u budućnosti će oblikovati sastav Zemljine atmosfere tako da ona bude kompatibilna sa ostalim živim organizmima. Bez biljaka, život na kopnu, barem u sadašnjem obliku, ne bi bio moguć.
Za one koje ova tema zanima a nisu u prilici da posete izložbu, preporučujemo naslov Petera Volebena „Tajni život drveća“, informativnu i zanimljivu knjigu o čudima prirode.
Šuma je mesto za kojim mnogi ljudi čeznu: ona je sinonim za tišinu i nedirnutu prirodu. Ugledni šumarski inženjer Peter Voleben pruža nam uvid u skriveni život drveća – i pritom iznosi na videlo neverovatne stvari: drveće ima pamćenje, razmenjuje poruke, oseća bol i čak dobija opekotine od sunca i bore. Neko drveće komunicira pomoću posebnih signala. Kada insekti napadnu drvo, ono ispušta mirise i drveće u širokom krugu koje prima ove poruke priprema se za napad tako što samo za nekoliko minuta počne da luči gorke materije koje rasteruju insekte. Peter Voleben crpi teme iz svog višedecenijskog iskustva šumarskog inženjera i otkriva nam potpuno novu stranu šume.
