Novi roman Vladimira Arsenijevića „Ka granici“ predstavljen u Centru za kulturnu dekontaminaciju [video]
Promocija novog romana Vladimira Arsenijevića „Ka granici“, na kojoj se tražilo „mesto više“ održana je u četvrtak 19. jula u Centru za kulturnu dekontaminaciju (Birčaninova 21). Sa autorom je razgovarala urednica knjige Jasmina Radojičić, a svi posetioci promocije su bili u prilici da na video-bimu pogledaju šta su o ovoj knjizi rekli: Svetlana Slapšak, Filip David, Bora Ćosić, Marko Vidojković i Marko Šelić Marčelo.
Roman „Ka granici“ treći je deo ciklusa „Cloaca Maxima – sapunska opera“ u koju spadaju romani „U potpalublju“ i „Ti i ja, Anđela“). Ovo je ujedno jedanaesta knjiga Vladimira Arsenijevića u spisateljskoj karijeri dugoj gotovo četvrt veka.
Na početku knjige „Ka granici“ Vladimir Arsenijević vodi čitaoca na Omfalos, izmišljeno grčko ostrvo. Ovde narator nalazi neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela tu pokušava da prevaziđe apstinencijalnu krizu. Iz ovog mesta put će ih povesti u Atinu, gde ponovo žive zaboravljenu slobodu u društvu anarhista. Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj granici sopstva.
Na početku knjige „Ka granici“ Vladimir Arsenijević vodi čitaoca na Omfalos, izmišljeno grčko ostrvo. Ovde narator nalazi neophodan mir za sebe i Helenu, a Anđela tu pokušava da prevaziđe apstinencijalnu krizu. Iz ovog mesta put će ih povesti u Atinu, gde ponovo žive zaboravljenu slobodu u društvu anarhista. Ipak, bežeći van granice, oni se kreću ka onoj neminovnoj granici sopstva.
„Građom ove knjige počeo sam da se bavim u vreme kad sam objavio drugu knjigu iz tetralogije ̶ 'Anđela' ̶ to je bilo 1997. godine“, rekao je autor i dodao da je pisao sa mnogo težine jer mu je već tada bilo muka od devedesetih godina, tako se do 1999. borio sa time i odugovlačio, i na kraju prestao da je piše prvog dana NATO bombardovanja.
Govoreći o devedesetim godinama prošlog veka (period kojim se autor bavi u knjizi) Arsenijević je izjavio da „danas nije gore nego devedesetih, drugačije je, ali ipak mnogo bolje. I ko god to ne razume, ne razume našu stvarnost danas, ali ne razume ni našu prošlost“, smatra Arsenijević i dodaje da je u redu da „kukamo i da smo nezadovoljni našom stvarnošću, ali je neprijatno porediti je sa nekim iskustvima koje smo imali u nedavnoj prošlosti, kada smo bili u apsolutnoj izolaciji koja je bila strašna“.
„Priča u romanu 'Ka granici', dešava se na ostrvu koje sam izmislio, u Egejskom moru, i radnja je smeštena u jedan alegorijski prostor. 'Potpalublje' je priča o oktobru 1991, a nova knjiga se odigrava tačno godinu kasnije ‒ oktobru 1992. Predstoji mi da napišem i četvrtu knjigu, koja 'gleda' dalje u budućnost“, zaključio je Arsenijević.
Govoreći o devedesetim godinama prošlog veka (period kojim se autor bavi u knjizi) Arsenijević je izjavio da „danas nije gore nego devedesetih, drugačije je, ali ipak mnogo bolje. I ko god to ne razume, ne razume našu stvarnost danas, ali ne razume ni našu prošlost“, smatra Arsenijević i dodaje da je u redu da „kukamo i da smo nezadovoljni našom stvarnošću, ali je neprijatno porediti je sa nekim iskustvima koje smo imali u nedavnoj prošlosti, kada smo bili u apsolutnoj izolaciji koja je bila strašna“.
„Priča u romanu 'Ka granici', dešava se na ostrvu koje sam izmislio, u Egejskom moru, i radnja je smeštena u jedan alegorijski prostor. 'Potpalublje' je priča o oktobru 1991, a nova knjiga se odigrava tačno godinu kasnije ‒ oktobru 1992. Predstoji mi da napišem i četvrtu knjigu, koja 'gleda' dalje u budućnost“, zaključio je Arsenijević.
Roman je čitaocima preporučio obraćanjem prikazanim na video-bimu Marko Šelić Marčelo koji je istakao da je knjiga „Ka granici“ lepa, topla i tragična.
Marko Vidojković je naglasio da „ako tražite optimizam, svetlu budućnost i očekujete da će sve biti super, ništa od toga nećete naći u ovoj knjizi jer je ona u zapanjujuće dobrim odnosima sa vremenima u kojim živimo, a ta vremena su u skladnim odnosima sa devedesetim o kojima se ovde radi“.
Marko Vidojković je naglasio da „ako tražite optimizam, svetlu budućnost i očekujete da će sve biti super, ništa od toga nećete naći u ovoj knjizi jer je ona u zapanjujuće dobrim odnosima sa vremenima u kojim živimo, a ta vremena su u skladnim odnosima sa devedesetim o kojima se ovde radi“.
„Pun sunca i toplote, treći roman Vladimira Arsenijevića u predviđenoj tetralogiji vodi kroz svetlost i sreću, preko dodira dečje kože, ka najdubljem ponoru“, smatra Svetlana Slapšak, a Filip David ističe da je ovo pripovest ispisana rukom veštog, darovitog i iskusnog pripovedača.
„Sve je u ovoj povesti na ivici bezumlja, kao da se u Srbiji toga časa ponovo pojavio Lav Nikolajevič Miškin“, smatra Bora Ćosić, a Vedrana Rudan zaključuje da je ovaj roman „koktel strasti, nježnosti, ljubavi i očaja, i knjiga o ljudima, o nama, koji smo nekad bili ljudi.“
Vladimir Arsenijević je jedan je od najprevođenijih pisaca svoje generacije. Prvi roman „U potpalublju“ objavio je 1994. godine i za njega dobio Ninovu nagradu. Ovaj roman preveden je na dvadeset jezika, a istoimena pozorišna predstava nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Osnivač je regionalnog književnog festivala „Krokodil“ i izdavačke kuće za audio-knjige „Reflektor“, a kolumne i eseje redovno objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Živi u Beogradu.
Roman „Ka granici“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
Vladimir Arsenijević je jedan je od najprevođenijih pisaca svoje generacije. Prvi roman „U potpalublju“ objavio je 1994. godine i za njega dobio Ninovu nagradu. Ovaj roman preveden je na dvadeset jezika, a istoimena pozorišna predstava nagrađena je Sterijinom nagradom 1997. godine. Osnivač je regionalnog književnog festivala „Krokodil“ i izdavačke kuće za audio-knjige „Reflektor“, a kolumne i eseje redovno objavljuje u štampanim i elektronskim medijima u zemlji i regionu. Živi u Beogradu.
Roman „Ka granici“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
