Nova izdanja knjiga domaćih autora
Posle samo mesec i po dana od objavljivanja autobiografski roman Isidore Bjelice „Sama“ štampan je i u petom izdanju. Uzbudljiva ispovest Isidore Bjelice o delu njenog života o kojem dosad niko nije znao ništa istovremeno je i filozofska pripovest o traganju za ljubavlju i smislom.
U štampi je i treće izdanje romana „Osama“, jednog od najvažnijih pisaca mlađe generacije Vladimira Kecmanovića. Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.
Literarni prvenac Kristine Kovač „Drvo života“ takođe je za kratko vreme stigao do trećeg izdanja. Kristina u svom romanu pokušava da odgonetne postoji li pogrešno vreme za pravu ljubav i u isto vreme piše savremen roman na večitu temu, a čitaocima donosi istinsku tugu bez patetike.
Interesovanje za klasike srpske književnosti je uvek izraženo među čitaocima. Otuda i ne čudi činjenica da su „Beogradske priče“ našeg nobelovca Ive Andrića štampane u deset izdanja. Od „Porodične slike“ u kojoj je, na fonu ratnih događaja, data psihološka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj građanskoj porodici, do priče o Zeki, razuđenoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih priča koje izrastaju iz autorovog iskustva, „Beogradske priče“ predstavljaju književno svedočanstvo o nemirnim vremenima, dramatičnim promenama i tragičnim okolnostima kako u spoljašnjem svetu, tako i u dušama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.
U štampi je i treće izdanje romana „Osama“, jednog od najvažnijih pisaca mlađe generacije Vladimira Kecmanovića. Živopisnim bosanskim govorom, prepoznatljivim stilom sa jezgrovitim i isečenim rečenicama, Kecmanović gradi nezaboravne likove meštana, ratnih profitera, dođoša i porobljivača, džihadista i sforovaca, novih silnika i starih porodica koje je rat razorio, i potvrđuje svoje visoko mesto u savremenoj srpskoj književnosti.
Literarni prvenac Kristine Kovač „Drvo života“ takođe je za kratko vreme stigao do trećeg izdanja. Kristina u svom romanu pokušava da odgonetne postoji li pogrešno vreme za pravu ljubav i u isto vreme piše savremen roman na večitu temu, a čitaocima donosi istinsku tugu bez patetike.
Interesovanje za klasike srpske književnosti je uvek izraženo među čitaocima. Otuda i ne čudi činjenica da su „Beogradske priče“ našeg nobelovca Ive Andrića štampane u deset izdanja. Od „Porodične slike“ u kojoj je, na fonu ratnih događaja, data psihološka evokacija odnosa u jednoj beogradskoj građanskoj porodici, do priče o Zeki, razuđenoj istoriji ne samo jednoga junaka, nego i celoga grada, kao i drugih priča koje izrastaju iz autorovog iskustva, „Beogradske priče“ predstavljaju književno svedočanstvo o nemirnim vremenima, dramatičnim promenama i tragičnim okolnostima kako u spoljašnjem svetu, tako i u dušama pojedinaca koji su tom svetu pripadali.
