Nikola Malović promovisao „Jedro nade“ na Međunarodnom sajmu „Trg od knjige“ u Herceg Novom
U okviru 12. po redu Međunarodnog sajma „Trg od knjige“ u Herceg Novom, sinoć su na prepunom starogradskom Trgu Belavista govorili književni kritičar Želidrag Nikčević i Nikola Malović, autor Laguninog romana „Jedro nade“ koji će zasigurno obeležiti 2014. godinu.
Da je reč o obimnom plavo-belom sistemu koji objašnjava logiku baroka, podrazumeva Jevreje i otkriće Amerike, a otima se tumačenju – govorio je Nikčević pred publikom koja je znala da se ovoga puta na hercegnovskom Sajmu sve vreme događa nešto neobično.
Naime, jedan od promotivnih slogana Herceg Novog kazuje da je Herceg Novi sve vreme Grad pisaca, ali nikada do sada niko od književnika (Matavulj, Andrić, Lalić, Džumhur, Kostić...) osim Malovića, nije se mogao podičiti time da mu je hercegnovska rezidencija upravo jedina, te da sedam književnih nagrada kojima se, zaključno s „Perom despota Stefana Lazarevića“ ovenčao, ne dolaze u ruke pisca koji ima ne-morsku adresu. Nikola Malović, naime, upravo živi u Herceg Novom.
Primorci i gosti, ljubitelji pisane reči i oni privučeni svetlima jednog od najlepših primorskih starogradskih trgova, prisustvovali su, kuriozitetno, Malovićevoj prvoj autorskoj večeri na Trgu od knjige!
„Pre 30 godina imali smo ’Hazarski rečnik’ Milorada Pavića, pre 15 – ’Opsadu crkve Sv. Spasa’ Gorana Petrovića, a danas u srpskoj književnosti imamo ’Jedro nade’ Nikole Malovića, roman po svemu bolji od nekoliko romana koji su se minulih godina okitili Ninovom nagradom“, kazao je pred prepunim Trgom, i predsednicom srpskog PEN-a Vidom Ognjenović, kritičar Želidrag Nikčevič.
Malović je, pročitavši poglavlje „U frizerskoj butigi“, u kome se pominju Jevreji i Perast, manirom da svaka nova tema bude zanimljivija od prethodne, sugestivno kazivao o fenomenu do kraja izbrušenog romana...
Radnja šest godina pisanog „Jedra nade“ prati ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica.
U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani Google preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve.
Glavni junak uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti, ne samo tajne baroka, već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira...
Da je reč o obimnom plavo-belom sistemu koji objašnjava logiku baroka, podrazumeva Jevreje i otkriće Amerike, a otima se tumačenju – govorio je Nikčević pred publikom koja je znala da se ovoga puta na hercegnovskom Sajmu sve vreme događa nešto neobično.
Naime, jedan od promotivnih slogana Herceg Novog kazuje da je Herceg Novi sve vreme Grad pisaca, ali nikada do sada niko od književnika (Matavulj, Andrić, Lalić, Džumhur, Kostić...) osim Malovića, nije se mogao podičiti time da mu je hercegnovska rezidencija upravo jedina, te da sedam književnih nagrada kojima se, zaključno s „Perom despota Stefana Lazarevića“ ovenčao, ne dolaze u ruke pisca koji ima ne-morsku adresu. Nikola Malović, naime, upravo živi u Herceg Novom.
Primorci i gosti, ljubitelji pisane reči i oni privučeni svetlima jednog od najlepših primorskih starogradskih trgova, prisustvovali su, kuriozitetno, Malovićevoj prvoj autorskoj večeri na Trgu od knjige!
„Pre 30 godina imali smo ’Hazarski rečnik’ Milorada Pavića, pre 15 – ’Opsadu crkve Sv. Spasa’ Gorana Petrovića, a danas u srpskoj književnosti imamo ’Jedro nade’ Nikole Malovića, roman po svemu bolji od nekoliko romana koji su se minulih godina okitili Ninovom nagradom“, kazao je pred prepunim Trgom, i predsednicom srpskog PEN-a Vidom Ognjenović, kritičar Želidrag Nikčevič.
Malović je, pročitavši poglavlje „U frizerskoj butigi“, u kome se pominju Jevreji i Perast, manirom da svaka nova tema bude zanimljivija od prethodne, sugestivno kazivao o fenomenu do kraja izbrušenog romana...
Radnja šest godina pisanog „Jedra nade“ prati ambicioznog modnog industrijalca iz Barija, koji se na poziv gradonačelnice vraća u Perast, grad svojih predaka, da bi ponovo pokrenuo i oživeo tradicionalnu proizvodnju mornarskih majica.
U svetu koji potpuno zavisi od tehnologije, evoluirani Google preuzeo je ulogu boga, pa nadgleda sve.
Glavni junak uspeva da brodi digitalnim lavirintom, otkriva kako je plavo-beli dezen nastao na Mediteranu i kojim to čudom uporno opstaje kroz vekove. U najlepšem zalivu na svetu, junak se zaljubljuje u neobičnu meštanku koja će mu otkriti, ne samo tajne baroka, već i da je ljubav jedino što internet još uvek ne može da zabeleži i arhivira...
„Jedro nade“ je roman o istorijskom razvitku mornarske majice koja je na Mediteranu mnogo više od elementarnog komada garderobe. Plavo-bele pruge su jedinica stila sveprisutnog pomorskog kulta, modni mit, ali i oličenje seksualnosti. Na primorju je svako ko nosi prugastoplavu majicu hodajuća avantura.
„Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. godine ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski“, tumačio je Malović istraživanja Simona Vizentala.
Kao niko pre njega u roman je utkao logiku primorskog načina života i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi i otkriće Amerike.
„Kapetanski Perast politički je odvojen od susednog Kotora. Ima predsednika koji tvrdi da 1492. godine ni na jednom od tri broda s Kolumbom nije plovio katolički sveštenik, ali jeste tumač za hebrejski“, tumačio je Malović istraživanja Simona Vizentala.
Kao niko pre njega u roman je utkao logiku primorskog načina života i ispleo ljubavnu priču u srcu urbane barokne bajke. Pred nama je izuzetna povest o čuvenom dezenu koji je postao globalni brend, u čiju istoriju su umešani Jevreji, katolički kraljevi i otkriće Amerike.
