Nešto da ti kažem – Hanif Kurejši
Ovo je roman koji me je odveo u London, ali me je pre svega suočio sa bitnim stvarima u životu savremenog „zapadnog čoveka“ i sa njegovim dilemama. (Kad kažem „zapadni čovek“ podrazumevam da se to odnosi i na nas, ili bih barem ja voleo da je tako.) Glavni junak i narator je uspešni psihoterapeut Džamal Kan, koji se neočekivano sreće s nikad prežaljenom ljubavlju iz studentskih dana, trideset godina nakon što su ih razdvojili političke intrige, porodično nasilje, incest i jedno nerazjašnjeno ubistvo.
Šta je vrlina ove knjige? Što i pored takvog sižea nimalo nije nalik sapunicama.
Kurejši sjajno kombinuje elemente bildungs-romana i krimića, ali ih ostavlja u drugom planu i stvara široku panoramu engleskog društva sa svim političkim, ekonomskim i rasnim turbulencijama u proteklih pet decenija. Teme lucidnih i duhovitih analiza su svakodnevica i porodični odnosi, intima i seksualnost, konzumiranje raznih droga, rituali potrošačkog društva, svet medija i pop-kulture, ali i visoke umetnosti, književnosti, filozofije, psihoanalize. Posebna vrlina romana je to što je junak sin Pakistanca i Engleskinje, pripadnik srednje klase i psihoterapeut, tako da uvek ima dvostruku percepciju sveta oko sebe – on je u isti mah starosedelac i imigrant, belac i „obojeni“, „kolonizator“ i „kolonizovani“, psihoanalitičar i „psihoanalizirani“.
Prve tri rečenice glase: „Tajne su moja valuta: njima mešetarim da zaradim za život. Tajne o ljudskim žudnjama, o onome što ljudi zaista žele i onome čega se najviše plaše. Tajne o razlozima zašto je ljubav naporna, seks komplikovan, život bolan i smrt tako blizu a ipak toliko daleko.“
Dok držim ovu knjigu u rukama, postaje mi jasno zašto se „prosečan srpski čitalac“ radije opredeljuje za neki strani nego za domaći roman, odnosno pitam se kako je moguće da naši pisci ne mogu da napišu nešto slično, jer deluje tako jednostavno.
Pronađite slične knjige: U tematskom i književno-ideološkom smilu, Kurejši je paradigmatski pisac postkolonijalne književnosti, a što se tiče stila, mogao bi se opisati kao unapređena i intelektualnija verzija Nika Hornbija.
Preporuka za čitanje: Ova knjiga je istovremeno i ozbiljna i zabavna, što uspeva samo vrhunskim piscima, tako da je možete čitati bilo kada i bilo gde, samo je nemojte – ne čitati.
Autor: Goran Lazičić
Izvor: Blic
Šta je vrlina ove knjige? Što i pored takvog sižea nimalo nije nalik sapunicama.
Kurejši sjajno kombinuje elemente bildungs-romana i krimića, ali ih ostavlja u drugom planu i stvara široku panoramu engleskog društva sa svim političkim, ekonomskim i rasnim turbulencijama u proteklih pet decenija. Teme lucidnih i duhovitih analiza su svakodnevica i porodični odnosi, intima i seksualnost, konzumiranje raznih droga, rituali potrošačkog društva, svet medija i pop-kulture, ali i visoke umetnosti, književnosti, filozofije, psihoanalize. Posebna vrlina romana je to što je junak sin Pakistanca i Engleskinje, pripadnik srednje klase i psihoterapeut, tako da uvek ima dvostruku percepciju sveta oko sebe – on je u isti mah starosedelac i imigrant, belac i „obojeni“, „kolonizator“ i „kolonizovani“, psihoanalitičar i „psihoanalizirani“.
Prve tri rečenice glase: „Tajne su moja valuta: njima mešetarim da zaradim za život. Tajne o ljudskim žudnjama, o onome što ljudi zaista žele i onome čega se najviše plaše. Tajne o razlozima zašto je ljubav naporna, seks komplikovan, život bolan i smrt tako blizu a ipak toliko daleko.“
Dok držim ovu knjigu u rukama, postaje mi jasno zašto se „prosečan srpski čitalac“ radije opredeljuje za neki strani nego za domaći roman, odnosno pitam se kako je moguće da naši pisci ne mogu da napišu nešto slično, jer deluje tako jednostavno.
Pronađite slične knjige: U tematskom i književno-ideološkom smilu, Kurejši je paradigmatski pisac postkolonijalne književnosti, a što se tiče stila, mogao bi se opisati kao unapređena i intelektualnija verzija Nika Hornbija.
Preporuka za čitanje: Ova knjiga je istovremeno i ozbiljna i zabavna, što uspeva samo vrhunskim piscima, tako da je možete čitati bilo kada i bilo gde, samo je nemojte – ne čitati.
Autor: Goran Lazičić
Izvor: Blic
Autor: Hanif Kurejši
