„Nemezine igre“ su Korijeva „Imperija uzvraća udarac“
Svakom dugačkom knjževnom serijalu preti opasnost da se izliže. Na sreću, to nije slučaj sa Korijevom poslednjom knjigom u serijalu „Prostranstvo“, „Nemezine igre“. Danijel Abraham i Taj Frenk (koautori serijala koji pišu pod pseudonimom Džejms S. A. Kori) konačno skidaju rukavice dok naglavačke izvrću balans moći u Sunčevom sistemu koji su stvorili. „Nemezine igre“ su Korijeva „Imperija uzvraća udarac“.
Ako nastavite da čitate ovaj tekst, pažnja – ima spojlera.
Nakon događaja iz prethodne knjige „Sibola u plamenu“, borba za nadmoć u Sunčevom sistemu se značajno izmenila; projekat teraformiranja Marsa je u opasnosti zbog masovne emigracije stanovništva, a stanovnici Pojasa se suočavaju sa nedostatkom osnovnih resursa za život.
Nakon što je misija na Ilusu prošla katastrofalno, posada Rosinantea se rasula po celom Sunčevom sistemu: Ejmos se vratio na Zemlju da oda poštu preminulom prijatelju, Aleks se vraća na Mars u pokušaju da obnovi odnose sa svojom porodicom, Naomi progone tajne njene prošlosti, dok je Holden dobio zadatak da istraži nestanke brodova širom sistema.
Na početku knjige, dešava se najgori mogući scenario: brodovi misteriozno počinju da nestaju, a surovi napadi na Zemlju i Mars bacaju Sunčev sistem u potpuni haos, i svaki član posade Rosinantea će se naći u tom haosu dok se svet koji su do tada poznavali raspada oko njih.
Vrlo je lako za serijal poput „Prostranstva“ da se istroši: poznati likovi deluju neranjivo, priče počinju da se recikliraju, ili još gore, postaju dosadne. U „Nemezinim igrama“ dešava se sasvim suprotno: Kori je podigao akciju i tenziju na maksimum, i ni u jednom trenutku im ne dozvoljava da popuste.
Po prvi put u serijalu ne dobijamo nove likove koji dele priču sa Holdenom i posadom Rosinantea, već se okrećemo Ejmosu, Aleksu i Naomi, koji su u „Nemezinim igrama“ konačno dobili sopstvena poglavlja.
Od početka serijala pratimo Holdena, Naomi, Ejmosa i Aleksa kako rade i žive zajedno kroz brojne avanture, ali sve to smo mogli da vidimo samo iz Holdenovog ugla. Korijev pristup serijalu je izuzetno zanimljiv budući da nam je prikazao događaje u Sunčevom sistemu budućnosti koji je stvorio, kroz likove najrazličitijeg porekla i statusa. Od detektiva Milera i Holdena, preko Avasarale i Bobija, Bizona i prečasne Anuške, do Bazije i doktorke Okoje. Jedina konstanta u celom serijalu je Džejms Holden i njegova posada, u Nemezinim igrama, najzad dobijamo uvid u poreklo i motive koji pokreću ostale članove posade.
Ako nastavite da čitate ovaj tekst, pažnja – ima spojlera.
Nakon događaja iz prethodne knjige „Sibola u plamenu“, borba za nadmoć u Sunčevom sistemu se značajno izmenila; projekat teraformiranja Marsa je u opasnosti zbog masovne emigracije stanovništva, a stanovnici Pojasa se suočavaju sa nedostatkom osnovnih resursa za život.
Nakon što je misija na Ilusu prošla katastrofalno, posada Rosinantea se rasula po celom Sunčevom sistemu: Ejmos se vratio na Zemlju da oda poštu preminulom prijatelju, Aleks se vraća na Mars u pokušaju da obnovi odnose sa svojom porodicom, Naomi progone tajne njene prošlosti, dok je Holden dobio zadatak da istraži nestanke brodova širom sistema.
Na početku knjige, dešava se najgori mogući scenario: brodovi misteriozno počinju da nestaju, a surovi napadi na Zemlju i Mars bacaju Sunčev sistem u potpuni haos, i svaki član posade Rosinantea će se naći u tom haosu dok se svet koji su do tada poznavali raspada oko njih.
Vrlo je lako za serijal poput „Prostranstva“ da se istroši: poznati likovi deluju neranjivo, priče počinju da se recikliraju, ili još gore, postaju dosadne. U „Nemezinim igrama“ dešava se sasvim suprotno: Kori je podigao akciju i tenziju na maksimum, i ni u jednom trenutku im ne dozvoljava da popuste.
Po prvi put u serijalu ne dobijamo nove likove koji dele priču sa Holdenom i posadom Rosinantea, već se okrećemo Ejmosu, Aleksu i Naomi, koji su u „Nemezinim igrama“ konačno dobili sopstvena poglavlja.
Od početka serijala pratimo Holdena, Naomi, Ejmosa i Aleksa kako rade i žive zajedno kroz brojne avanture, ali sve to smo mogli da vidimo samo iz Holdenovog ugla. Korijev pristup serijalu je izuzetno zanimljiv budući da nam je prikazao događaje u Sunčevom sistemu budućnosti koji je stvorio, kroz likove najrazličitijeg porekla i statusa. Od detektiva Milera i Holdena, preko Avasarale i Bobija, Bizona i prečasne Anuške, do Bazije i doktorke Okoje. Jedina konstanta u celom serijalu je Džejms Holden i njegova posada, u Nemezinim igrama, najzad dobijamo uvid u poreklo i motive koji pokreću ostale članove posade.
Dok se dublje upoznajemo sa Aleksom, Naomi i Ejmosom, „Nemezine igre“ se pretvararaju u kompleksnu politički orijentisanu priču. Radikalniji žitelji Pojasa objavljuju rat ostatku sistema pokušavajući da ubiju političke vođe Zemlje i Marsa, i još gore. Rasizam i ekonomska nejednakost koji su oblikovali Korijev svet se u sada nalaze u centru priče.
U „Nemezinim igrama“ Kori vešto povlači paralele sa našim svetom.
Na prvom mestu, radikalne akcije i potezi određenih frakcija u priči se nisu pojavili niotkud; nastali su kao posledica društvene nejednakosti i rasizma, često od strane onih koji su bili spremni da zanemare cenu ljudskog života da bi ostvarili svoje ciljeve. U Pojasu, svaki dan je borba za preživljavanje, i paralela između „Rata protiv terora“ i akcija ASP-ove Slobodne mornarice je više nego očigledna.
Na drugom mestu, nasilne akcije terorista retko reprezentuju mišljenje celog jednog naroda; njima uglavnom upravljaju individue koje žele da uvećaju sopstvenu moć, grabeći svaku priliku koja im se ukaže da bi pridobili što veći broj ljudi na svoju stranu.
Ove teme vode priču i utiču na odnose svih likova u celom Sunčevom sistemu.
U „Nemezinim igrama“ se, pored Rosinanteove posade, vraćaju i drugi poznati likovi, Karisa Mao, Bobi Drejper, Krisdžen Avasarala, i svi dodaju jedinstvenu perspektivu na veću priču kojom se bavi serijal „Prostranstvo“, i jasno je da su „Nemezine igre“ najambicioznija knjiga u serijalu do sada.
Kori nije prezao od teških pitanja, i zbog toga su „Nemezine igre“ ocenjene kao najbolji i najteži roman u serijalu za sada. Sa svakim novim delom serijala, Kori diže lestvicu; kroz akciju, likove i priču, i vešto demonstrira da „Prostranstvo“ postaje veće i bolje sa svakom novom knjigom.
Već smo nestrpljivi da vidimo šta će se seledeće desiti.
Izvor: io9.gizmodo.com
U „Nemezinim igrama“ Kori vešto povlači paralele sa našim svetom.
Na prvom mestu, radikalne akcije i potezi određenih frakcija u priči se nisu pojavili niotkud; nastali su kao posledica društvene nejednakosti i rasizma, često od strane onih koji su bili spremni da zanemare cenu ljudskog života da bi ostvarili svoje ciljeve. U Pojasu, svaki dan je borba za preživljavanje, i paralela između „Rata protiv terora“ i akcija ASP-ove Slobodne mornarice je više nego očigledna.
Na drugom mestu, nasilne akcije terorista retko reprezentuju mišljenje celog jednog naroda; njima uglavnom upravljaju individue koje žele da uvećaju sopstvenu moć, grabeći svaku priliku koja im se ukaže da bi pridobili što veći broj ljudi na svoju stranu.
Ove teme vode priču i utiču na odnose svih likova u celom Sunčevom sistemu.
U „Nemezinim igrama“ se, pored Rosinanteove posade, vraćaju i drugi poznati likovi, Karisa Mao, Bobi Drejper, Krisdžen Avasarala, i svi dodaju jedinstvenu perspektivu na veću priču kojom se bavi serijal „Prostranstvo“, i jasno je da su „Nemezine igre“ najambicioznija knjiga u serijalu do sada.
Kori nije prezao od teških pitanja, i zbog toga su „Nemezine igre“ ocenjene kao najbolji i najteži roman u serijalu za sada. Sa svakim novim delom serijala, Kori diže lestvicu; kroz akciju, likove i priču, i vešto demonstrira da „Prostranstvo“ postaje veće i bolje sa svakom novom knjigom.
Već smo nestrpljivi da vidimo šta će se seledeće desiti.
Izvor: io9.gizmodo.com
