Moja prijateljica Emili ispričala mi je kako je jednom prilikom postavila stroge granice. U tom trenutku nisam znala da se to tako zove, ali evo šta se tačno desilo.

Mačka jedne od njenih prijateljica, koju je ova obožavala, iznenada je uginula i njena prijateljica je bila neutešna. Okrenula se Emili u potrazi za podrškom... mnogo podrške, koja je do izražaja došla u formi telefonskih poziva i poruka, nekoliko puta u toku dana...

Za Emili se, nažalost, ne može reći da je baš ljubitelj mačaka. Uz to nije sebe smatrala posebno bliskom unesrećenoj ženi. Stoga je, posle nekoliko dana, na poruku odgovorila rečima: „Jako mi je žao zbog toga što je tvoja mačka uginula, ali moraš da pronađeš nekog drugog ko će ti pružati emocionalnu podršku u procesu žaljenja. Ja nisam ta osoba.“

Auć!

Potreba za povlačenjem granica

Ovo je ona vrsta razgovora koju većina nas izbegava po svaku cenu. Međutim, književnica i terapeut Nedra Glover Tavab veruje da povlačenje granica u odnosima sa prijateljima, partnerima, kolegama i nadređenima može voditi stvaranju zdravijih i iskrenijih odnosa. Što je još mnogo važnije – vodi duševnom miru.

O tome kako se ovakva vrsta komunikacije može postići, govori u svom bestseleru „Postavite granice, pronađite mir: Kako da se vratite sebi“.

„Žao mi je!“

Moja prijateljica Emili demonstrirala je veliku hrabrost kada je odlučila da povuče granicu. Nisam sigurna da bih bila sposobna da uradim nešto slično. Bar ne bez mnogo izvinjavanja, što ne pomaže u uspostavljanju granica, kako kaže autorka.

„Često se pitam zbog čega se izvinjavamo“, kaže ona. „Da li se izvinjavate zbog sopstvenih potreba? Da li se izvinjavate zbog toga što ste iskreni? Da li se izvinjavate zbog toga što u tom odnosu očekujete određenu sigurnost? Zbog čega se, tačno, izvinjavate?“

Shvata da često posežemo za rečju „izvini“ da bismo sebi i drugoj osobi obezbedili određeni nivo komfora. Ali to ni na koji način ne pomaže rešavanju situacije sa kojom se suočavamo.

„Ako ste postavili jasnu granicu i neko je povređen, neće mu biti lakše zbog toga što ste rekli izvini, a vaša granica i dalje se nalazi tamo gde je i do tada bila“, kaže ona.

Sa izvinjenjem ili bez njega, verbalizacija granica većini nas je krajnje neprijatna. Zar se druga osoba neće naljutiti ili uznemiriti? Šta ćemo sa grižom savesti koju ćemo osećati zbog toga što smo svoju volju nametnuli drugima?

Prevazilaženje griže savesti zbog postavljanja granica

„Da, griža savesti je sastavni deo procesa“, priznaje Nedra Glover Tavab. „Kada postavljavamo granice, obično mislimo da nešto radimo pogrešno, a to je umnogome povezano sa načinom na koji smo programirani. Naš program kaže: Ne mogu da postavim granice u odnosu sa majkom, ne mogu da postavim granice u odnosu sa partnerom, ne mogu da postavim granice u odnosu sa nadređenim. Stoga, kada god dođemo do granice, počnemo da se osećamo loše, pošto naš program kaže: Ja ne umem da postavim granicu.“

Nedra Glover Tavab je vrlo tražena terapeutkinja i stručnjak za veze, tako da sam je pitala šta kaže ljudima koji se bore sa grižom savesti zbog postavljanja granica.

„Izađite na kraj sa grižom savesti“, kaže ona, krajnje svedeno, dodajući: „U nekim situacijama se jednostavno ne može sprečiti. Ne može se nikako ignorisati.“

Fokusiranjem na samog sebe možete postići mnogo toga.

Ravnoteža između granica i odnosa

„Kada osećate grižu savesti, morate uvek iznova uveravati sebe da ste u pravu“, kaže ona. „Morate svesno donositi zdrave odluke i nastojati da ne povredite druge ljude. Tako da će griža savesti nametnuti pitanje Kako da živim sa njom? umesto pitanja Kako da je se otarasim? Zato što je osećanje griže savesti posledica programiranja.“

Ukratko, način na koji posmatramo sopstveno ponašanje moramo da promenimo – od „radim nešto loše“ do „radim nešto što je dobro za mene.“

Da li ćemo usput izgubiti prijatelje? Možda. Mada ne onoliko koliko se plašimo da ćemo izgubiti.

„Svakako sam postavila neke granice zbog kojih su ljudi odlučili da prekinu svoj odnos sa mnom, zato što postavljene granice nisu želeli da poštuju i moram da izađem na kraj sa posledicama takvog ponašanja“, kaže Nedra.

„Međutim, granice koje bih postavila uglavnom su poštovane. To je tipična reakcija na postavljene granice – ljudi sa vama žele da budu povezani i žele da saznaju kako da tu povezanost učine funkcionalnom. Zato su i spremni da poštuju vaše granice.“

Emili se još uvek druži sa svojom prijateljicom koja ima mačku. U stvari, bliskije su nego ikada ranije. Njihov se odnos sada čini daleko iskrenijim. I nikada ne razgovaraju o ljubimcima.

Autor: Rejčel Salaman
Prevod: Milan Radovanović
Izvor: mindtools.com