Nedelja zabranjenih knjiga: Koje knjige su izazivale kontroverzu?
Nedelja zabranjenih knjiga prvi put je obeležena 1982. godine, kao odgovor na nagli porast pokušaja cenzure i uklanjanja knjiga iz biblioteka, knjižara i škola. Danas se obeležava svake godine, krajem septembra ili početkom oktobra, i okuplja bibliotekare, nastavnike, autore, izdavače, knjižare i čitaoce u zajedničkoj podršci slobodi izražavanja. Posvećena je knjigama koje su izazivale sistem i rušile tabue, knjigama koje su skrivane, spaljivane ili osuđivane, ali koje su upravo zbog toga postale besmrtne. Jer tamo gde je neko pokušao da ućutka misao, književnost je pronašla način da kaže istinu.
Ovo su neke od knjiga koje su bile zabranjene:
„Životinjska farma“ Džordž Orvel
Povod za nastanak „Životinjske farme“ nalazio se u Orvelovom dubokom razočaranju u ishode Ruske revolucije, kao i ličnom iskustvu koje je stekao tokom Španskog građanskog rata, gde je iz prve ruke primetio kako se ideali pretvaraju u puku propagandu, a revolucija u diktaturu. Ogoljena istina, ne samo o sovjetskom režimu već i o svakom sistemu koji koristi moć da uguši slobodu pod izgovorom jednakosti, bila je razlog za zabranu ovog dela u Sovjetskom Savezu sve do kraja hladnog rata, kao i u pojedinim drugim državama. Istovremeno, Zapad je knjigu koristio kao propagandno oružje, od balona koji su nosili primerke u zemlje iza gvozdene zavese, do finansiranja crtanog filma iz 1954. godine. Knjiga koja se danas smatra kultnim klasikom je tek 1988. prvi put zvanično objavljena u delovima u SSSR-u.
„Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li
U priči ispričanoj iz ugla devojčice Skaut, odrasle u malom gradu na jugu Amerike, ogleda se slika društva koje se bori sa sopstvenim problemima rasizma, klasnih podela i straha od prihvatanja razlika. U svetu gde je nepravda svakodnevica, Atikus Finč postaje glas pravičnosti i savesti koji, braneći crnca nepravedno optuženog za silovanje belkinje, zapravo brani ljudsko dostojanstvo i podseća na to koliko je važno biti čovek u surovom svetu punom predrasuda. Knjiga je bila zabranjena u više škola širom Amerike, ali je njena vrednost istrajala, te i dan-danas predstavlja opomenu da ljudskost možda jeste stvar izbora, ali onaj pravi je biti i ostati čovek.
Povod za nastanak „Životinjske farme“ nalazio se u Orvelovom dubokom razočaranju u ishode Ruske revolucije, kao i ličnom iskustvu koje je stekao tokom Španskog građanskog rata, gde je iz prve ruke primetio kako se ideali pretvaraju u puku propagandu, a revolucija u diktaturu. Ogoljena istina, ne samo o sovjetskom režimu već i o svakom sistemu koji koristi moć da uguši slobodu pod izgovorom jednakosti, bila je razlog za zabranu ovog dela u Sovjetskom Savezu sve do kraja hladnog rata, kao i u pojedinim drugim državama. Istovremeno, Zapad je knjigu koristio kao propagandno oružje, od balona koji su nosili primerke u zemlje iza gvozdene zavese, do finansiranja crtanog filma iz 1954. godine. Knjiga koja se danas smatra kultnim klasikom je tek 1988. prvi put zvanično objavljena u delovima u SSSR-u.
„Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li
U priči ispričanoj iz ugla devojčice Skaut, odrasle u malom gradu na jugu Amerike, ogleda se slika društva koje se bori sa sopstvenim problemima rasizma, klasnih podela i straha od prihvatanja razlika. U svetu gde je nepravda svakodnevica, Atikus Finč postaje glas pravičnosti i savesti koji, braneći crnca nepravedno optuženog za silovanje belkinje, zapravo brani ljudsko dostojanstvo i podseća na to koliko je važno biti čovek u surovom svetu punom predrasuda. Knjiga je bila zabranjena u više škola širom Amerike, ali je njena vrednost istrajala, te i dan-danas predstavlja opomenu da ljudskost možda jeste stvar izbora, ali onaj pravi je biti i ostati čovek.
„Farenhajt 451“ Rej Bredberi
Ovo je knjiga o svetu gde je čuvati, a kamoli čitati knjigu, najilegalniji čin, dok vatrogasci imaju jedan zadatak – da spale i unište svako delo, kao i kuću u kojem se ono nalazi. Zabranjivana zbog svoje vulgarnosti, rasprava o drogama, seksu i samoubistvu, pa čak i dovođenja u pitanje religijske dogme, postala je meta onih koji strahuju od snage pisane reči. I upravo je ta ironija, da se knjiga o cenzuri cenzuriše, učinila da „Farenhajt 451“ postane ne samo kultno delo distopijske književnosti već i stalni podsetnik da je za društvo veoma opasno kada pokuša da uguši kritičko razmišljanje i radoznalost.
„Sluškinjina priča“ Margaret Atvud
Margaret Atvud nas vodi u Galad, distopijsko društvo u kojem su žene lišene izbora, a njihova tela i identitet postaju instrumenti države. Eksplicitne scene, psovke i oštri prikazi verskog ekstremizma i represije doveli su do zabrane ovog dela, upravo zato što ono otkriva koliko je lako manipulisati zakonima radi kontrole ljudi. Knjiga je više puta zabranjivana širom Amerike, u Iranu persijska verzija je cenzurisana sa izostavljenim delovima o feminističkom aktivizmu, a 2025. godine u Kanadi, školski odbor u Edmontonu zabranio je knjigu u svim školama u svom sistemu. Ipak, „Sluškinjina priča“ nastavlja da privlači čitalačku publiku i opominje nas da sloboda lako može biti izgubljena ako zaćutimo pred nepravdom.
Ovo su samo neke od zabranjenih knjiga koje razotkrivaju svet, surov i nemilosrdan, lišen lažne utehe i iluzije o savršenosti. Mnoge od njih danas se smatraju kultnim delima, iako se često, u novim talasima zabrane i cenzure, ponovo nalaze na tim spiskovima. Upravo zato što se bave temama borbe za jednakost i iskazivanja slobode mišljenja, one odolevaju vremenima i dalje pronalaze svoju čitalačku publiku. A to upravo jedno književno delo treba da učini: da ostavi trag koji ne može da izbledi.
Autor: Sofija Vujošević
Ovo je knjiga o svetu gde je čuvati, a kamoli čitati knjigu, najilegalniji čin, dok vatrogasci imaju jedan zadatak – da spale i unište svako delo, kao i kuću u kojem se ono nalazi. Zabranjivana zbog svoje vulgarnosti, rasprava o drogama, seksu i samoubistvu, pa čak i dovođenja u pitanje religijske dogme, postala je meta onih koji strahuju od snage pisane reči. I upravo je ta ironija, da se knjiga o cenzuri cenzuriše, učinila da „Farenhajt 451“ postane ne samo kultno delo distopijske književnosti već i stalni podsetnik da je za društvo veoma opasno kada pokuša da uguši kritičko razmišljanje i radoznalost.
„Sluškinjina priča“ Margaret Atvud
Margaret Atvud nas vodi u Galad, distopijsko društvo u kojem su žene lišene izbora, a njihova tela i identitet postaju instrumenti države. Eksplicitne scene, psovke i oštri prikazi verskog ekstremizma i represije doveli su do zabrane ovog dela, upravo zato što ono otkriva koliko je lako manipulisati zakonima radi kontrole ljudi. Knjiga je više puta zabranjivana širom Amerike, u Iranu persijska verzija je cenzurisana sa izostavljenim delovima o feminističkom aktivizmu, a 2025. godine u Kanadi, školski odbor u Edmontonu zabranio je knjigu u svim školama u svom sistemu. Ipak, „Sluškinjina priča“ nastavlja da privlači čitalačku publiku i opominje nas da sloboda lako može biti izgubljena ako zaćutimo pred nepravdom.
Ovo su samo neke od zabranjenih knjiga koje razotkrivaju svet, surov i nemilosrdan, lišen lažne utehe i iluzije o savršenosti. Mnoge od njih danas se smatraju kultnim delima, iako se često, u novim talasima zabrane i cenzure, ponovo nalaze na tim spiskovima. Upravo zato što se bave temama borbe za jednakost i iskazivanja slobode mišljenja, one odolevaju vremenima i dalje pronalaze svoju čitalačku publiku. A to upravo jedno književno delo treba da učini: da ostavi trag koji ne može da izbledi.
Autor: Sofija Vujošević
