Roditelji i dadilje su dugo vremena smatrali da su crtanje i bojenje efikasan alat za angažovanje i smirivanje anksiozne i neposlušne dece. Na kraju krajeva, malo je takvih stvari kao što je lep odabir bojica, komplikovan šablon za bojenje i malo slobodnog vremena za odvlačenje detetove pažnje od problema u svetu. Nedavno je malo starija populacija usvojila ovu umirujuću aktivnost iz detinjstva. Ono što je počelo kao čudna razbibriga, postalo je trend rasprostranjen po celom svetu, o čemu svedoči broj bojanki za odrasle, koje su našle svoj put do vrhova top lista internacionalnih bestselera. Ovaj trend možda omogućava prisećanje na detinjstvo, ali u stvarnosti, može biti da su terapeutske odlike ovih knjiga razlog za dobru prodaju ovih knjiga. Zasnovano na studijama iz ranog 20. veka, bojenje stvara opuštajući efekat, smirenost i stimuliše moždane zone povezane sa motoričkim sposobnostima, čulima i kreativnošću. Psihijatar Karl Jung je uveo u zapadnu misao istočnjački motiv mandale za čiju je pojavu verovao da odslikava unutrašnje procese ljudske duše, i sam je crtao i kreirao motive mandala verujući da je njihov oblik odraz njegovih duševnih zbivanja.

Skeniranje mozga je otkrilo da se tokom bojenja aktiviraju naše dve moždane hemisfere. Dr Sten Rodski, neuropsiholog, koji je takođe autor bojanki za odrasle, kaže da bojenje izmamljuje opuštajuće misli nalik onima koje se mogu dosegnuti prilikom meditacije. Poput meditacije, bojenje nam omogućava da „isključimo“ mozak za druge misli i usredsredimo se na trenutak, što je bolje nego da se brinemo o tome „šta bi bilo kad bi bilo” što uglavnom uključuje negativne scenarije.

Dr Džoel Pirson, naučnik u oblasti istraživanja mozga, pri Univerzitetu u Novom Južnom Velsu u Australiji, pruža teorijsko objašnjenje terapeutskog efekta: koncentrisanje na bojenje slike može olakšati zamenu negativnih misli i slika onim prijatnim. „Kada bojite morate pogledati oblik i veličinu motiva, morate pogledati ivice i odabrati boju. Ove aktivnosti obuzimaju iste delove mozga koji zaustavljaju pojavu mentalnih slika povezanih sa anksioznošću.“ Rečju, bojenje ima naučno dokazani antistres efekat.

Dakle, ako izigravate roditelja ili „bebisitujete“ anksioznog i neposlušnog čoveka kome je neophodna umirujuća razonoda, uzmite nekoliko flomastera i smestite ga na neko prijatno mesto i dajte mu bojanku. Naučno je dokazano da kod odraslog čoveka umajnuje stres i izaziva dečju sreću!    

Izvor: www.lulu.com