Tokom prethodnih godina neprestano su se pojavljivale nove dijete koje su brzo dobijale na popularnosti, a zatim brzo i nestajale sa scene. Takva brzina prihvatanja i odbacivanja određenih načina ishrane iznedrila je poslednje dve vrste koje su veoma zaživele, posebno u Americi, a ujedno i postavile jedno važno pitanje: zašto naši pokušaji da se zdravo hranimo uključuju tako ekstremne stvari kada je ravnoteža ono što je najbolje po naše zdravlje?

Reč je o paleo i sirovoj ishrani, dve najpopularnije vrste ishrane u SAD. Ali kako je moguće da su ove dve dijete najpopularnije, a predstavljaju potpune suprotnosti?

Kako smatra Suzan Pirs Tompson, profesorka neurologije i kognitivnih nauka, specijalista za psihologiju ishrane i autorka knjige „Pravilna linija ishrane: Naučite da živite zdravi, vitki i slobodni“, privlačnost ove dve dijete se može svesti na dve stvari. Prva je činjenica da se obe oslanjaju na nauku („Ljude zanima da znaju zašto rade određenu stvar“, objašnjava autorka),  bilo da su istiniti ili ne.

Druga je to što se ljudi zaista bolje osećaju kada se ovako hrane. Oko 60% tipične američke ishrane potiče od veoma procesuirane hrane. Paleo i sirova ishrana odbacuju takvu hranu i zamenjuju je neobrađenom – što je samo po sebi osnovni recept za uspeh u zdravoj ishrani. „Ako prestanete da jedete procesuiranu hranu i unosite više povrća, osećaćete se bolje bez obzira na režim koji praktikujete“, objašnjava autorka. A ljudi koji prelaze na sirovu ili paleo ishranu, drastično povećavaju unos povrća, a izbacuju upotrebu procesuirane hrane, pa obe ove dijete dobijaju sjajne ocene i prenose se od usta do usta.

Problem je u tome što je teško pridržavati se „dijeta“ i postavlja se pitanje zašto se onda ljudi u tolikom broju odlučuju za jednu od dve najekstremnije vrste ishrane koje postoje.

Autorka Suzan Pirs Tompson kaže: „Ekstremni pristupi su odlični za neke ljude.“ Kada je ova tema u pitanju, u današnjoj kulturi postoje dva pogleda na gubljenje težine: „umerenost“ i „kontrola“. Oni koji vole da imaju kontrolu najbolje funkcionišu kada su im postavljene granice i znaju namirnice koje nikako ne smeju jesti, dok oni „umereni“ shvataju da povremeno udovoljavanje sebi zapravo učvršćuje njihovu odluku i povećava zadovoljstvo. „Apstinenti će zapravo bolje proći ako se odluče za neku ekstremnu dijetu. Oni skloni umerenijim izborima postižu bolje rezultate ako izbegavaju striktnu ishranu“, kaže Tompsonova.

U jednom slučaju ipak apstinencija – ekstremna ishrana – zapravo daje bolje rezultate kod oba tipa ljudi, a to je ukoliko imate slučaj zavisnosti. „Ako je nečiji mozak zavistan od šećera i brašna, na primer, izabrati da se potpuno uzdržava od toga je zapravo izbor umerenih ljudi“, kaže Tompsonova.

Dakle, ako shvatite da ste najsrećniji i najzdraviji dok koristite neku vrstu dijete, u tome nema nikakve sramote – najbolje je da se hranite onako kako vašem zdravlju odgovara. Ali ukoliko vam sve te zabrane i ograničenja prave problem i čine da se osećate psihički loše, možda je za vas najbolje da primenite „umerenI“ pristup. Dokle god jedete neobrađenu hranu, mnogo povrća i izbacujete iz ishrane obrađene namirnice, vaše telo će sve podneti kako treba. „Ne postoji univerzalno rešenje za sve“, smatra autorka, i zaključuje: „Informacije dostupne na ovim stranama ključne su za promenu našeg kulturnog pogleda na to šta je gojaznost –  nije  manjak volje i  nije  moralna mana, već nus-proizvod mozga koji je talac moderne hrane“.

Izvor: shape.com
Prevod: Dragan Matković