Tomu Gejtsu je rečeno da ne brine, što nije dobro. Rečeno mu je da ne brine, ali da da sve od sebe na kontrolnom zadatku u školi. Ali on nije uradio ni jedno ni drugo. Njegov najbolji prijatelj mu je rekao da ne brine što je zaboravio i ostavio inkriminušući portret svog nastavnika u knizi pozajmljenoj iz biblioteke, iako je pomislio da bi trebalo da ga uzme nazad pre no što ga neko drugi pronađe. Naročito pošto je najveći siledžija iz starijeg razreda takođe počeo da crta grafite i ima tu moć da druge ljude uvuče u nevolje…

Što se mene tiče, ovaj serijal me je uvukao u nevolje jer me je navukao da pročitam nekoliko epizoda.

Od likova koji se ističu svakako treba spomenuti Tomovu džangrizavu sestru Diliju koja se ne može izbeći, njegove roditelje koji ga neprestano blamiraju i razne nastavnike koji ne uzimaju za ozbiljno njegove umetničke veštine pošto ga na času jedino neprestano crtanje i žvrljanje održava u budnom stanju. Tomov glas se savršeno razaznaje na svakoj stranici – čak i kada ode mnogo dalje od njemu svojstvenog i uobičajenog smaračkog stila kako bi nas zalio ironijom koju on ne primećuje ali je vrlo dobro razumeju njegovi pratioci koji će ovu priču progutati u jednom dahu. U ovoj knjizi priča će suočiti junaka sa realnijim izazovima i nedoumicama, i u njoj ćete pronaći kako već poznate junake tako i nove školske drugare.

Neću reći za ovu knjigu da je genijalna ali svakako zaslužuje da bude hit. Ona je srdačna i vesela i ne zatrpava vas beskrajnim poukama (osim onih da svoje umetničke radove zadržite uz sebe ili makar da se prema njima odnosite odgovorno) i suočava vas sa situacijama u kojima se prepoznajete. Tom je svakako prepoznatljiv – kao što je u svim knjigama iz ovog serijala, sa svojim škrabotinama. A ova knjiga će biti prepoznata po tome što ćete je sa uživanjem čitati.

Izvor: thebookbag.co.uk
Prevod: Aleksandra Mišić