Moguće čitanje Lejle Lalami: „Mavrov izveštaj“
Marokanska književnica Lejla Lalami (rođena 1968. godine) piše romane, eseje, predaje kreativno pisanje na Kalifornijskom univerzitetu Riversajd. Njen roman „Mavrov izveštaj“, u izdanju beogradske Lagune, prvo je delo ove autorke prevedeno na srpski jezik.
Lejla Lalami eseje i kritike objavljuje u „Los Anđeles tajmsu“, „Vašington postu“, „Gardijanu“, „Njujork tajmsu“... Svoj maternji, arapski jezik, zamenila je engleskim i u pisanju lepe književnosti. Njen treći roman „Mavrov izveštaj“ napisan je na engleskom i postigao je vrtoglav uspeh u Sjedinjenim Državama. Ovenčan je Američkom književnom nagradom, Arapsko-američkom nagradom, bio je u finalu za Pulicera, proglašen je knjigom godine časopisa „Kirkus“...
„Mavrov izveštaj“ je priča o španskom osvajanju današnje Floride i Meksika početkom šesnaestog veka, ispripovedana iz perspektive crnog roba, muslimana, poreklom iz Severne Afrike, odnosno Maroka. Pripovedač je realan čovek čije se ime pominje u putopisu Kabeze de Vake nastalom tokom osvajanja, u tom tekstu on je „Estebaniko, arapski crnac iz Azemura“. U spisu iz šesnaestog veka o robu nije moglo ni biti više reči od prostog navođenja podataka i upravo to je bio okidač za početak priče. Lejla Lalami fikcionalizuje špansko osvajanje, pripoveda o onome o čemu ne postoje pisani tragovi. O životu roba muslimanske vere kojem su promenili i ime i veru, koji se pred iskušenjima pokazao sposobnijim i moralnijim od svojih gospodara i na, ne baš sasvim eksplicitnom kraju romana, uspeo da „ukrade“ slobodu.
Ta neuobičajena perspektiva za priču o kolonijalizmu dovela je do još jednog važnog politički nekorektnog obrta: osvajači u kulminaciji romana postaju robovi indijanaca koje su prethodno pljačkali, silovali i ubijali. Ovaj preokret je dobro izveden i omogućava autorki da implicitno kaže svoje političke, ideološke i etičke stavove, i da ih kaže na umetnički uverljiv način. Nije slučajno što je pravo ime glavnog junaka Muhamed, kao ni zaplet po kom je on postao rob zato što je sam sebe prodao da bi majci i braći obezbedio novac za preživljavanje. Prorok i spasenje, islam i hrišćanstvo, delikatno se prepliću u romanu koji stvara autorka stasala u jednoj a živeći u drugoj tradiciji, dok je neka vrsta objektivnog posmatrača indijanska civilizacija koju akteri priče uništavaju.
Jedan od važnih slojeva romana je oda pripovedanju, pričanju priče kao jedine „istine“ koja će ostati iza nas. Junak romana zapisuje: „... kako su krajnje neobični običaji Kastiljanaca: samo zbog toga što nešto proglase, oni veruju da tako i jeste. Sad znam da su ti osvajači, kao i mnogi drugi pre njih, a bez sumnje i poput onih posle njih, držali govore ne da bi izrekli istinu, nego da bi je stvorili“.
Tolstojev pogovor „Ratu i miru“, ili nešto bliži primer iz savremene književnosti ̶ Ljosin roman „Keltov san“ ostali su Lalamijevoj nedostižni uzori, ali „Mavrov izveštaj“ ima svoje kvalitete koji ga čine vrednim čitanja. To su pre svega veština pripovedanja kojom autorka vodi čitaoca na uzbudljivo putovanje kroz zamršeni splet istorijskih događaja, geografska i antropološka otkrića; zatim gotovo poetičan način na koji izriče sudove: „Kada smo naišli na reku, primetio sam da niko od Kastiljanaca nije ni pomislio da joj da ime; prestali su da misle o sebi kao o nepobedivim gospodarima ovoga sveta, čija je dužnost da ga prevedu u reči“; na kraju ne treba potceniti ni sposobnost Lejle Lalami da govoreći o dalekoj prošlosti izrekne istinu o savremenom svetu.
Autor: Sanja Milić
Objavljeno u emisiji „Kulturni krugovi“
Lejla Lalami eseje i kritike objavljuje u „Los Anđeles tajmsu“, „Vašington postu“, „Gardijanu“, „Njujork tajmsu“... Svoj maternji, arapski jezik, zamenila je engleskim i u pisanju lepe književnosti. Njen treći roman „Mavrov izveštaj“ napisan je na engleskom i postigao je vrtoglav uspeh u Sjedinjenim Državama. Ovenčan je Američkom književnom nagradom, Arapsko-američkom nagradom, bio je u finalu za Pulicera, proglašen je knjigom godine časopisa „Kirkus“...
„Mavrov izveštaj“ je priča o španskom osvajanju današnje Floride i Meksika početkom šesnaestog veka, ispripovedana iz perspektive crnog roba, muslimana, poreklom iz Severne Afrike, odnosno Maroka. Pripovedač je realan čovek čije se ime pominje u putopisu Kabeze de Vake nastalom tokom osvajanja, u tom tekstu on je „Estebaniko, arapski crnac iz Azemura“. U spisu iz šesnaestog veka o robu nije moglo ni biti više reči od prostog navođenja podataka i upravo to je bio okidač za početak priče. Lejla Lalami fikcionalizuje špansko osvajanje, pripoveda o onome o čemu ne postoje pisani tragovi. O životu roba muslimanske vere kojem su promenili i ime i veru, koji se pred iskušenjima pokazao sposobnijim i moralnijim od svojih gospodara i na, ne baš sasvim eksplicitnom kraju romana, uspeo da „ukrade“ slobodu.
Ta neuobičajena perspektiva za priču o kolonijalizmu dovela je do još jednog važnog politički nekorektnog obrta: osvajači u kulminaciji romana postaju robovi indijanaca koje su prethodno pljačkali, silovali i ubijali. Ovaj preokret je dobro izveden i omogućava autorki da implicitno kaže svoje političke, ideološke i etičke stavove, i da ih kaže na umetnički uverljiv način. Nije slučajno što je pravo ime glavnog junaka Muhamed, kao ni zaplet po kom je on postao rob zato što je sam sebe prodao da bi majci i braći obezbedio novac za preživljavanje. Prorok i spasenje, islam i hrišćanstvo, delikatno se prepliću u romanu koji stvara autorka stasala u jednoj a živeći u drugoj tradiciji, dok je neka vrsta objektivnog posmatrača indijanska civilizacija koju akteri priče uništavaju.
Jedan od važnih slojeva romana je oda pripovedanju, pričanju priče kao jedine „istine“ koja će ostati iza nas. Junak romana zapisuje: „... kako su krajnje neobični običaji Kastiljanaca: samo zbog toga što nešto proglase, oni veruju da tako i jeste. Sad znam da su ti osvajači, kao i mnogi drugi pre njih, a bez sumnje i poput onih posle njih, držali govore ne da bi izrekli istinu, nego da bi je stvorili“.
Tolstojev pogovor „Ratu i miru“, ili nešto bliži primer iz savremene književnosti ̶ Ljosin roman „Keltov san“ ostali su Lalamijevoj nedostižni uzori, ali „Mavrov izveštaj“ ima svoje kvalitete koji ga čine vrednim čitanja. To su pre svega veština pripovedanja kojom autorka vodi čitaoca na uzbudljivo putovanje kroz zamršeni splet istorijskih događaja, geografska i antropološka otkrića; zatim gotovo poetičan način na koji izriče sudove: „Kada smo naišli na reku, primetio sam da niko od Kastiljanaca nije ni pomislio da joj da ime; prestali su da misle o sebi kao o nepobedivim gospodarima ovoga sveta, čija je dužnost da ga prevedu u reči“; na kraju ne treba potceniti ni sposobnost Lejle Lalami da govoreći o dalekoj prošlosti izrekne istinu o savremenom svetu.
Autor: Sanja Milić
Objavljeno u emisiji „Kulturni krugovi“
