Moć despotskih vladara i njihovo poigravanje sa strahovima [video]
Roman „Lisac je oduvek bio lovac“ Herte Miler, dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2009. godine, bio je tema trideset drugog druženja ljubitelja dobre knjige u okviru Laguninog književnog kluba, koji je prvog petka u oktobru održan u Delfi Caféu u SKC-u.
O delu Herte Miler, posebno o romanu „Lisac je oduvek bio lovac“ koji su objavili Laguna i Zlatni zmaj, govorili su prevodilac Nebojša Barać, predstavnica festivala Krokodil i prevoditeljka Ana Pejović, i književni kritičar Saša Ćirić.
Nebojša Barać, koji odlično poznaje delo nemačke nobelovke, rekao je da je „Lisac je oduvek bio lovac“ roman o životu u totalitarnom režimu.
Autorka koja je do 1987. živela u Rumuniji pod autokratskim komunističkim režimom pre nego što je uspela da emigrira u Nemačku, u romanu opisuje vreme poslednjih dana Čaušeskuove strahovlade i troje ljudi koji pokušavaju da prežive. Svi se nadaju promeni, ali niko ne zna šta će se desiti posle promene. Neki su i dalje gladni, siromašni, i podozrivi. Neki prijatelji postali su izdajice, drugi su nestali...
Ana Pejović je primetila da je roman sačinjen od moćnih poetskih slika jer „Herta MIler je u knjizi ponudila jedinstveno književno suočavanje sa užasima totalitarizma, ali i sa užasima koji dolaze posle totalitarizma i sa najvećim užasom – beznađem“.
„Herta Miler je opisala moć despotskih vladara i njihovo poigravanje sa strahovima, i onim u šta strah pretvara čoveka“, ocenio je Saša Ćirić.
Ana Pejović je zaključila da knjiga predstavlja i značajni doprinos problemima emigracije što je i sada „vruća“ tema globalnih razmera.
Nebojša Barać, koji odlično poznaje delo nemačke nobelovke, rekao je da je „Lisac je oduvek bio lovac“ roman o životu u totalitarnom režimu.
Autorka koja je do 1987. živela u Rumuniji pod autokratskim komunističkim režimom pre nego što je uspela da emigrira u Nemačku, u romanu opisuje vreme poslednjih dana Čaušeskuove strahovlade i troje ljudi koji pokušavaju da prežive. Svi se nadaju promeni, ali niko ne zna šta će se desiti posle promene. Neki su i dalje gladni, siromašni, i podozrivi. Neki prijatelji postali su izdajice, drugi su nestali...
Ana Pejović je primetila da je roman sačinjen od moćnih poetskih slika jer „Herta MIler je u knjizi ponudila jedinstveno književno suočavanje sa užasima totalitarizma, ali i sa užasima koji dolaze posle totalitarizma i sa najvećim užasom – beznađem“.
„Herta Miler je opisala moć despotskih vladara i njihovo poigravanje sa strahovima, i onim u šta strah pretvara čoveka“, ocenio je Saša Ćirić.
Ana Pejović je zaključila da knjiga predstavlja i značajni doprinos problemima emigracije što je i sada „vruća“ tema globalnih razmera.
Barać je najavio i premijeru novog romana Herte Miler „Životinja srca“ povodom dolaska velike književnice na Beogradski sajam knjiga.
Ovaj roman, smatra Barać, „ima najviše autobiografskog i govori o prijateljstvu koje nije moglo da opstane pod pritiskom totalitarizma“.
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u novembru u knjižari Delfi u SKC-u, a za temu će imati roman „Visoke planine Portugalije“ dobitnika Bukerove nagrade Jana Martela. Roman će do 3. novembra biti na popustu od 30 odsto u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Ovaj roman, smatra Barać, „ima najviše autobiografskog i govori o prijateljstvu koje nije moglo da opstane pod pritiskom totalitarizma“.
Sledeća tribina Laguninog književnog kluba biće održana prvog petka u novembru u knjižari Delfi u SKC-u, a za temu će imati roman „Visoke planine Portugalije“ dobitnika Bukerove nagrade Jana Martela. Roman će do 3. novembra biti na popustu od 30 odsto u svim Delfi knjižarama i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
Autor: Herta Miler
