Mladen Marković: Kroz izmišljeno dolazimo do stvarnog, kroz laž do istine
Junaci romana su marginalci, a glavni motivi ljubav i nasilje. U kojoj meri je ovo umetnička imaginacija, a u kojoj stvarnost koja nas okružuje?
Mešano je. Bilo bi dobro da se stvari kakve sam opisao u romanu ne događaju, ali to je naivno razmišljanje. Paradoksalno, u mašti stvaram ono što ne želim da u stvarnosti postoji. Umetnička imaginacija bi trebalo da je gotovo uvek u istoj meri sa stvarnošću, jer da ono izmišljeno ne može da se uporedi sa nečim što već postoji, ne bi imalo nikakvu snagu niti svrhu, a to prepoznavanje jedna je od najbitnijih čarolija umetnosti. Kroz izmišljeno dolazimo do stvarnog, kroz laž do istine.
Roman je vrlo vizuelan, nalik je filmu. Ima li izgleda da se nađe na ekranu?
Kao čitaocu, uvek mi je bilo bitno da odmah vidim sliku, a ne da se mučim dok je prizovem u svest. Tako mi je kao piscu veoma važno da na stranicu predočim nešto vrlo jasno, kako čitaoci ne bi imali muke sa slikom. Neka se pomuče sa karakterima i samom pričom, to je mnogo važnije. Roman ima dinamičan i brz filmski zaplet, složen i pun preokreta, pa smatram da bi izgledao odlično na ekranu. Bilo je već priče o tome, ali za sada još nemam nikakvu potvrdu.
Knjiga je posvećena lošim i teškim trenucima. Da li je to iskreno ili ironično?
I jedno i drugo je. Postoji ta ironična crta koja se provlači kroz priču, karaktere, pa i sam naslov romana. Niko ne želi loše i teške trenutke, ali oni su nam mnogo značili u životu... Ljudi se oplemene posle nekih užasnih iskustava: očvrsnu, budu spremniji i pametniji za ubuduće. Moji glavni likovi gotovo samo to su i imali u životu, loše i teške trenutke, ali i dalje se bore, nema predaha. Niko nam ne garantuje da će stvari poći nabolje, ali ipak verujemo u to.
Možeš li nam reći nešto o samoj priči i likovima?
Priča je savremena i urbana, o mladom paru koji se trudi da vodi uredan život, ali sklapaju kraj sa krajem, pa se glavni junak odvaži na jedan sitan rizik i sve polazi groteskno naopako. Tokovi radnje se smenjuju sa jednog dana u blisku i dalju prošlost, a otkrovenja su, nadam se, ispunjavajuća i iznenađujuća.
Izvor: Nedeljnik
Mešano je. Bilo bi dobro da se stvari kakve sam opisao u romanu ne događaju, ali to je naivno razmišljanje. Paradoksalno, u mašti stvaram ono što ne želim da u stvarnosti postoji. Umetnička imaginacija bi trebalo da je gotovo uvek u istoj meri sa stvarnošću, jer da ono izmišljeno ne može da se uporedi sa nečim što već postoji, ne bi imalo nikakvu snagu niti svrhu, a to prepoznavanje jedna je od najbitnijih čarolija umetnosti. Kroz izmišljeno dolazimo do stvarnog, kroz laž do istine.
Roman je vrlo vizuelan, nalik je filmu. Ima li izgleda da se nađe na ekranu?
Kao čitaocu, uvek mi je bilo bitno da odmah vidim sliku, a ne da se mučim dok je prizovem u svest. Tako mi je kao piscu veoma važno da na stranicu predočim nešto vrlo jasno, kako čitaoci ne bi imali muke sa slikom. Neka se pomuče sa karakterima i samom pričom, to je mnogo važnije. Roman ima dinamičan i brz filmski zaplet, složen i pun preokreta, pa smatram da bi izgledao odlično na ekranu. Bilo je već priče o tome, ali za sada još nemam nikakvu potvrdu.
Knjiga je posvećena lošim i teškim trenucima. Da li je to iskreno ili ironično?
I jedno i drugo je. Postoji ta ironična crta koja se provlači kroz priču, karaktere, pa i sam naslov romana. Niko ne želi loše i teške trenutke, ali oni su nam mnogo značili u životu... Ljudi se oplemene posle nekih užasnih iskustava: očvrsnu, budu spremniji i pametniji za ubuduće. Moji glavni likovi gotovo samo to su i imali u životu, loše i teške trenutke, ali i dalje se bore, nema predaha. Niko nam ne garantuje da će stvari poći nabolje, ali ipak verujemo u to.
Možeš li nam reći nešto o samoj priči i likovima?
Priča je savremena i urbana, o mladom paru koji se trudi da vodi uredan život, ali sklapaju kraj sa krajem, pa se glavni junak odvaži na jedan sitan rizik i sve polazi groteskno naopako. Tokovi radnje se smenjuju sa jednog dana u blisku i dalju prošlost, a otkrovenja su, nadam se, ispunjavajuća i iznenađujuća.
Izvor: Nedeljnik
